PARALELNI SVETOVI: Ide nam dobro, samo još da steknemo radne navike

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Novica Kocić

Nesposobni bi da nas osposobe. Neuki da nas pouče. Nevaspitani da nas prevaspitaju. Mračni da nas prosvetle.

O promeni mentaliteta govore oni koji sebe nisu uspeli da promene, na opšti nerad se žale oni koji nikad nisu radili, „inovacije” u obrazovanju obećavaju oni koji su izjednačili zasluženu i kupljenu diplomu, a preduzetnički duh uvode oni koji nikad nisu vodili preduzeće ni poljoprivredno gazdinstvo.

Tako se sitni ljudi upinju da druge gledaju s visine. Nesposobni bi da nas osposobe. Neuki da nas pouče. Nevaspitani da nas prevaspitaju.

Mračni da nas prosvetle.

U tzv. demokratiji argumentacija, polemika, obećavanje, laganje, kritika, humor, spadaju u osnovni arsenal jednog političara. Kulture govora razlikuju se u zemljama, pa samim tim i demokratski diskursi.

Kod nas je javni govor postao serija monologa.

Pošto je sužen televizijski prostor za debatu, dijalog Šešelj–Vučić u Skupštini je delovao kao momenat polemike, iako je to u suštini razgovor dva prijatelja, sensei i učenik, s tim što sad i učenik sme da uzvrati opasku.

Šešelj je kritikovao što je „Fijat” paradigma nacionalne ekonomske politike: subvencionisanje radnih mesta i oslobađanje od poreza stranih kompanija koje loše tretiraju svoje nisko plaćene radnike.

Vučić odgovara da je to „jedini mogući pristup”, on zna šta je u ugovorima s investitorima, ali „ćuti kao zaliven” da bi te firme došle.

U tom razgovoru pominju se subvencije stranim firmama od 10.000 evra po radnom mestu, ali ne i one od 30.000.

Premijer kaže da mora da kleči da bi strani investitor došao, inače će investitor otići recimo u Makedoniju, a ovako je mesto kao Vladičin Han spaseno.

Kako monolog polupreciznih brojki i afektiranih ispovesti odmiče, ponavljanje ocene da „nema alternative” prerasta u istinu. Možemo samo da zamislimo kako bi prava debata izgledala.

Na primer, postavilo bi se pitanje zbog čega je fokus ekonomske politike rad na traci, a da pritom ti fizički poslovi dugoročno nisu sigurni kao što se ispostavlja sa „Fijatom”.

Možda misle: nismo za bolje?

Umesto da ministar Šarčević „inovira” u obrazovanju tako što će roditelji ocenjivati nastavnike ili genijalnom idejom da uvede predmet pod nazivom Dizajn, kao mešavinu tehničkog i informatike, pitamo se koji je strateški cilj obrazovanja budućih radnika.

Za zemlju koja dosta visoko stoji na Uneskovoj listi po pristupu osnovnom, čak i srednjem obrazovanju, veliki deo radnika doveden je u poziciju da radi prekovremeno džabe, da onda sluša pridike premijera o neradu, a da u slobodno vreme dočekuje olimpijce uz „Miligramov” orijentalni melos.

Na protekloj konferenciji „Nordijski inovativni biznis u Srbiji”, umesto što je držao monolog o tome da moramo da steknemo radne navike poput nordijske „ozbiljnosti i posvećenosti”, premijer je mogao da porazgovara s finskim ambasadorom o njihovom obrazovnom sistemu koji insistira na egalitarnosti i visokom standardu nastave umesto stvaranja fah-idiota melemom dualnog obrazovanja.

Takođe, Estonija je dobar primer, jer je stvorila preduslove da se ljudi bave stručnim, specijalizovanim i visoko plaćenim oblastima. Tako su „Skajp” kreirali programeri iz Talina, glavnog grada Estonije, u saradnji s kolegama iz Danske i Švedske.

„Skajp” je 2005. kupljen za 2,5 milijardi dolara, danas je „Majkrosoftov”, ali je gro programera i dalje u Talinu. Kad se pogleda rangiranje tih zemalja po slobodi, u samom su vrhu. Tu stižemo do ključnog dela.

Šešelj u Skupštini pita Vučića o diplomi i imovini Tomislava Nikolića, kao i o poslovanju fonda Dragice Nikolić, ali premijer zaobilazi to bockanje oko predsednika.

dragica-nikolic

Apsolutno nikakvog razvoja „poslovnog ambijenta” ne može da bude ako nema pravnog ambijenta. Ako se već moli za investicije, što ne moliti i za reformu sudova?

Nema ni odgovora za to ko su „kompletni idioti” u vrhu vlasti Beograda i kako tamo mogu da ostanu. Nema odgovora o stanovima Siniše Malog, niti o njegovoj disertaciji za koju je nemački izdavač rekao da je plagijat.

Krađe u javnim nabavkama i noćno rušenje nisu privlačne za investitora koji bi da uspostavi partnerski odnos sa zemljom domaćinom.

Ako se neko nađe u prilici da mu vrh beogradske vlasti traži procenat u javnoj nabavci ili ako nečijem kumu treba da se uplati reket, kome to da prijavi?

Sadašnja vlast prilježnije sprovodi ekonomske politike prošlih vlasti, a problem prethodnika je što nisu bili dovoljno revnosni.

Kao što Bata Gašić kompenzuje time što je naslikan pored Svetog Jovana, ego-ideal Šešelja zamenjen je Veberom, ali snishodljiv odnos prema narodu koji je Vučić ispoljio na nordijskom forumu pretvara javnu funkciju u psihološku kompenzaciju koju vuče još iz prethodnog života.

Naravno, kompenzacija može biti produktivna, ali i krajnje destruktivna.

Reditelj

Objavila Politika

Share this post: