PETAR PAN je hteo da bude „večiti dečak“, a oni… TUŽNA SUDBINA BRAĆE koja su bila inspiracija za nastanak čuvene bajke!

Uz „Petra Pana“ odrastale su mnoge generacije, a deca širom planete su maštala o tome da sa njim „posete zemlju Nedođiju“.

Ipak, druga strana ove bajke krije tužnu priču o dečacima koji su bili inspiracija za njegov lik.

Sinonim za večnu mladost i odbijanje da se odraste je dečak u zelenom kostimu sa zašiljenom kapom iste boje, Petar Pan, koga je stvorio škotski autor Džejms Metju Bari.

On je postao deo popularne kulture, a priča o njegovim avanturama igrana je i u pozorištu i na filmu.

Ipak, manje je poznata činjenica da su autora za kreiranje lika ovog „večitog dečaka“ inspirisali dečaci koji su stvarno postojali, a nažalost neki od njih nisu uspeli da dožive starost.

Džejms Metju Bari je dečake iz porodice Levelin Dejvis prvi put video 1897. godine dok su se sa dadiljom šetali Kensington Gardensom u Londonu.

Tada petogodišnji Džordž, godinu dana mlađi Džek i njihov novorođeni brat Piter su ga odmah očarali, tako da je počeo svakodnevno da ih viđa i postao blizak prijatelj porodice.

Njihovi roditelji Artur i Silvija Levelin Dejvis, pored ova tri dečaka imali su još dva sina, Majkla i Nikolasa, poznatijeg kao Niko, piše Vintage News.

Lik Petra Pana se prvi put pojavio 1902. godine u Berijevom romanu „Mala bela ptica“ u poglavlju koje se zvalo „Petar Pan u Kensington Gardensu“.

Ova priča je počela da se prikazuje na pozornici dve godine kasnije kao komad „Petar Pan, dečak koji ne želi da odraste“.

Predstava je dopunjena i pretvorena u roman „Petar Pan i Vendi“ koji je objavljen 1911. godine u kojem su se pojavili i kapetan Kuka, „izgubljeni dečaci“, Vendina braća…

Deca su volela „ujka Džima“, kako su zvali Barija, a on ih je zabavljao izmišljenim pričama, na kojima će kasnije bazirati avanture najpoznatijeg „večitog dečaka“.

Međutim, porodica Dejvis je 1907. godine doživela prvu veliku tragediju, kada je otac dečaka Artur preminuo od raka kostiju. Autor Petra Pana je u to vreme mnogo pomogao Silviji, ali je i ona posle tri godine obolela od raka i preminula.

Tako su dečaci ostali na čuvanje Bariju, koji je bio njihov gotovo jedini staratelj. On je u to vreme bio dobrostojeći tako da je dečake finansijski izdržavao i obezbedio im „krov nad glavom“ dok se ne osamostale.

Iako su ostali bez roditelja, činilo se da je dečacima ipak obezbeđen pristojan život pored porodičnog prijatelja koga su voleli, ali je onda nova tragedija pogodila braću Levelin Dejvis.

Najstariji Džordž se prijavio kao dobrovoljac u britanskoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata, a 1915. godine je izgubio život na bojištu u 21-oj godini.

Šest godina nakon ovoga nesrećno je stradao i Majkl Levelin Dejvis, utopivši se zajedno sa svojm najboljim prijateljom, za koga se pričalo i da mu je ljubavnik, na koledžu Oksford.

Mnogi su smatrali da je upravo njegov lik bio najveća inspiracija za Petra Pana, pa tako i ne čudi što je njegovom smrću Bari bio posebno pogođen, a negde je napisao da je „to na neki način kraj njega“.

Džon Levelin Dejvis je preminuo 1959. godine u 65-oj godini, dok je njegov brat Piter izvršio samoubistvo sledeće godine. On se ceo život borio sa „identifikovanjem sa Petrom Panom“ i činjenicom da su ga tako zvali gde god se pojavio, tako da je podlegao pritisku i skočio pod voz.

Od petorice braće Dejvis najduže je poživeo najmlađi Niko, koji je preminuo u 77-oj godini 1980. godine.

Džejms Metju Bari preminuo je od upale pluća 19. juna 1937. godine u 77-oj godini i u bolnici se odrekao autorskih prava na „Petra Pana“, a zbog ovog njegovog plemenitog gesta, milioni dece imali su koristi.

(Mediji)

Share this post: