PISCI U SLUŽBI IMPERIJE

Nova knjiga Stivena Pinkera  je donela mnogo oduševljenja i sreće, kako američkim liderima, i pristalicama američke imperijalne države, tako i najvećim kritičarima u New York Times koji su je prihvatili sa pozitivnim stavovima, što je vrlo retko za njih.

Knjiga se zove „Bolji anđeli naše prirode: Zbog čega je nasilje opalo“.

Čista ironija, jer su Amerikanci trenutno angažovani u više ratova i sa više od 800 vojnih baza širom naše planete. Dodelili  su sebi pravo da mogu da ubiju „teroriste“ u svakom delu planete. Vrše torture nad mnogim narodima. U svojoj zemlji imaju rekordno nasilan zatvorski sistem.

Ovaj topli prijem knjige u eliti, gotovo je identičan sa dobrodošlicom koju je dobio Kler Sterling. Knjiga se zove „Njujorški teror“ i izašla 1981.godine. Knjiga je dobro legla Reganovoj administraciji koja je u to vreme pokušavala da demonizuje Sovjetski Savez. Sterlingova knjiga je intelektualna katastrofa ali je zato bila hvaljena od strane Regana i medija.

Tako da nam ne treba da budemo iole pametni da bismo shvatili da Pinker pokušava da kopira Sterlinga i pokupi beneficije u američkoj administraciji..

Pokušaćemo da kratko analiziramo Pinkerov svet u narednim redovima.

Pad nasilja je koncetrisan kod određenih ljudskih populacija koji su „civilizovani“, gde je jaka država, liberalna demokratija, kapitalizam, otvoreno tržište, trgovina, pismenost, prosvetiteljstvo, ljudska prava. A to su naravno države kao Amerika i Evropa.

Transformacija u Modernoj Evropi je u tome da su Evropljani promenili koncept države, napravivši državu koja nije više „vlasništvo vojske“ nego će se „usredsređivati na odredbe socijalne sigurnosti i materijalnog blagostanja“.

Ako je to tačno, i ako države Evrope nisu militarizovane, ne znamo samo odakle toliki vojnici?! Moderna Evropa i dalje šalje vojnu silu u Avganistan, NATO se i dalje ponosno širi, žestoko su bili uključeni u Libijski rat i naravno još neke, da ih sad ne nabrajamo.

Odakle tolika vojska na Kosovu?

Pored toga, evropski sistem socialne zaštite propada već godinama, a sa njim objektivno gledano propada i dobrobit običnih građana. Isto kao u Americi.

Ova linija argumenata ima i druge zabavne funkcije. U istorijskom preokretu koji se desio u 20.veku. 1960-tih godina  počeli su da se rađaju mirovni pokreti zbog otpora stanovništva iz demokratskih zemalja koji nisu želeli da učestvuju u agresiji i ratovima.

Pogotovo u Americi, gde je Nikson započeo rat sa Vijetnamom, i time ubio 20.000 Amerikanaca i 1.000.000 Vijetnamaca.

To je dokaz da se ne može ništa učiniti sa mirovnim pokretima koji propagiraju anti-nasilje. Kaže se da je milion Vijetnamaca poginulo u ratu, a ne kaže se koliko od njih su poginuli kao civili. Naš zadatak je da poslušamo Pinkera i „shvatimo“ da od mirovnih pokreta nemamo ništa i da samo gubimo vreme i energiju.

Sem toga, politika Amerike, još od 1945.godine je dizajnirana tako da limitira ekspanziju Kine i Rusije.

Amerika je posle rata doživela masovnu globalnu ekspanziju. To je brutalna činjenica i veliki problem. Imaju ogroman vojni budžet, vojne baze po svetu, NATO se stabilno proširuje, a Amerika preuzima odgovornosti za sve konflikte u svetu. Sve se to dešava sa ciljem da bi „nestala“ glavna moć ili bar da bude ograničena, a to je Rusija.

Amerikanci tvrde da su u poslednjim godinama angažovani samo u „malim“ ratovima, uglavnom u Iraku koji je inače „necivilizovan“ što inače podržava Pinker u svojoj knjizi.. Međudržavna vojna akcija je bila brza i većina smrtnih slučajeva je bila greška a ne namera. Smrtnost se uglavnom naduvava od strane pristrasnih ljudi poput veterana analitičara, smatra Pinker.

Zaključak autora je da američki marinci ne čuvaju samo sebe i svoje saveznike, već sve ljude na ovoj planeti.

Na ovom primeru možemo videti začetak jedne nove strategije američke administracije, koja do sada nije praktikovana, a to je da se daje širok prostor u svim medijima, “poželjnim” autorima koji veličaju i opravdavaju nastupe i delovanja američke politike.

Ne treba da se sećamo, mi to znamo, jer smo decenijama slušali i posmatrali kritike koje su stizale iz Amerike na račun sličnog delovanja u bivšem SSSR-u i ostalim državama istočnog bloka.

Takođe smo navikli na osiono delovanje tajnih paravojnih američkih grupacija, kao i otvoreno bildovanje NATO, po celom svetu. Nismo zapažali da su se uopšte pravdali a naravno ne i da su štampali ili izdavali “spontano naručene” povoljne analize.

Vremena se ipak menjaju, možda je Amerika nešto naučila iz “slučaja Sirija” gde njihove manipulacije nisu prošle u Rusiji i Kini.

Slučaj Sirija, dovoljno dugo traje, taman koliko da narodi sveta počnu da shvataju da Kofi Ananu klipove u točkove mirovnih kola podmeću ustanici i tajne službe zapada, a ne Asad.

Možda Americi ipak trebaju “pisci” u novom vremenu kako bi navukli bele rukavice preko prljavih ruku.

izvor: Vestinet.rs