(ilustracija)
Pitanje, zašto Jasenovac nije oslobođen, više od sedamdeset godina muči, ne samo publicistiku i istoriografiju, nego i širu javnost.
Opšte je poznato da su jasenovački logoraši 22. aprila 1945. izvršili proboj iz logora, a da su prve jugoslovenske jedinice u porušeni logor ušle tek deset dana kasnije.
Zagonetkom „Zašto Jasenovac nije oslobođen“ bavila su se i dva jugoslovenska istoričara Slavko Odić i Slavko Komarica. Oni su 2005. objavili knjigu pod tim naslovom.
[adsenseyu5]
Autori su izvršili jednu opsežnu analizu, u kojoj su razmatrali mogućnosti partizanskih jedinica, sa prostora Bosanske Krajine i Slavonije, i njihovu sposobnost za izvršenje jedne takve operacije.
Takođe, pažnja je posvećena rukovodstvu KPJ bez čije političke volje logor nije mogao biti oslobođen.
Autori su dokazali, da se nasuprot nekim tvrdnjama da se malo znalo o pravoj prirodi logora, u propagandi narodnooslobodilačkog pokreta tokom 1942. Jasenovac već uveliko pominjao kao klanica br 1 u NDH.
U pismu Josipa Broza Tita, koje je 4. aprila 1942. poslao u Moskvu, Jasenovac se pominje kao najstrašniji koncentracioni logor u Hrvatskoj. Dalje u tekstu Tito kaže da same ustaše priznaju da je od početka njihovog dolaska na vlast u Hrvatskoj ubijeno do pet stotina hiljada ljudi većinom Srba.
[adsenseyu1]
Krajem oktobra iste godine komanda 5. kozaračke brigade je predložila štabu 3. slavonske operativne zone da se organizuje zajednički napad na Dubicu, Jasenovac i Gradišku.
Zaključak autora je da je od jeseni 1942, a naročito od proleća 1943. bilo nekoliko veoma povoljnih prilika za oslobađnje logora, kada su u Bosanskoj Krajini i Slavoniji postojale dobro naoružane i motivisane jedinice za jedan takav poduhvat.
Inicijative za ovakav poduhvat su postojale kod boraca, nekih partizanskih štabova, kao i kod samih logoraša, koji su se svakodnevno pripremali za ovaj trenutak.
Međutim ono što je nedostajalo za oslobađanje logora bila je politička volja.
[adsenseyu1]
Kako se logor nalazio na prostoru gde je Komunistička partija Hrvatske (KPH) imala glavnu riječ, bez njenog odobravanja nije bilo mogućnosti za jedan ovakav poduhvat.
Autori su nedvosmisleno dokazali da je bilo više inicijativa nižerangiranih partizanskih štabova sa područja Bosanske Krajine, Slavonije i Banije, koji su izražavali spremnost i insistirali na oslobađanju logora.
Sve ove inicijative su stizale do samog vrha KPH, gde im se gubi svaki trag.
Indirektno Odić i Komarica su odgovorili na dugo postavljano pitanje „Zašto Jasenovac nije oslobođen“.
(Historyofyugoslavia/Srbi u BiH)[adsenseyu2]