POČINJE „PRVI SVETSKI EKONOMSKI RAT“, ALI RUSIJA JE SADA JAČA OD SSSR

Rusija nije objavljivala i ne objavljuje da ima bilo kakve teritorijalne pretenzije prema Ukrajini. Rusija Ukrajinu u budućnosti vidi kao federalizovanu državu. Ali, činjenica da dve ruske armije stoje na granici sa Ukrajinom svedoče da je bezvlašće i anarhiju u Ukrajini moguće rešiti samo silom.

globalna finansijska kriza ekonomski rat02

Krećemo se prema ponavljanju situacije od pre sto godina, samo – bez rata. Ratovaće se na ekonomskom planu

Sposobnost Rusije i njene vlasti da sačuvaju stabilnost države u svakoj društvenoj ili ekonomskoj krizi desetak puta je veća nego u zemljama Evrope. Ukoliko u Evropi počnu ekonomske teškoće zbog neke tamo Ukrajine, deo političkih režima i partija, koje su sada na vlasti, naprosto će počistiti nezadovoljstvo naroda

Ekonomski rat koji danas započinje zbog Krima može dovesti do sasvim neočekivanih rezultata. Potpuno je moguće da će se postojeći politički sistem u svetu izmeniti do neprepoznatljivosti. Jer, današnja Rusija je ekonomski i politički stabilnija na nogama nego što je to ikada bio Sovjetski Savez

Piše: Jakov KEDMI, izraelski geopolitičar i vojno-politički ekspert

Legitimnost referenduma na Krimu ne izaziva nikakve sumnje. Ako je smisao demokratije u tome da se ostvare želje većine, onda čak i oni koji ga osporavaju ne mogu da poreknu činjenicu da je većina stanovnika Krima želela da se vrati u Rusiju.

Pitanje Krima je već rešeno. Krim je deo Rusije koji je ona bila izgubila pod naletom gluposti Nikite Sergejeviča (Hruščova). Ta šezdesetogodišnja glupost sada se završila.

Nije Rusija isprovocirala političku krizu u Ukrajini, ona je samo umešno iskoristila situaciju sa Krimom. Još nedelju, dve ili tri pa će svi dokumenti biti oformljeni u skladu sa ruskim zakonima. Zato više nije pravo pitanje Krim, već Ukrajina – od tog pitanja je sve i počelo. A Krim je pojedinačna odluka kojom je uspostavljena pravičnost.

Gledano ekonomski, pripajanje Krima neće biti ozbiljniji problem nego što je bilo pripajanje Istočne Nemačke Zapadnoj. Kad se radi o takvim promenama pitanje – koliko će takav projekat koštati, postaje apsolutno izlišno i neumesno. Postoji i ono što se zove nacionalni interesi. Ako je nacionalni interes – vratiti Krim, onda nikakvi rashodi nisu strašni. Krim će Rusiju u svakom slučaju koštati mnogo manje nego Čečenija.

Rusija nije objavljivala i ne objavljuje da ima bilo kakve teritorijalne pretenzije prema Ukrajini. Rusija Ukrajinu u budućnosti vidi kao federalizovanu državu. Ali, činjenica da dve ruske armije stoje na granici sa Ukrajinom svedoče da je bezvlašće i anarhiju u Ukrajini moguće rešiti samo silom.

Po mom mišljenju, Rusija sebi treba da postavi za cilj da u Ukrajini do 20. maja bude uspostavljena realna i zakonita vlast koja će upravljati zemljom do novih izbora.

A zakonita vlast, s ruske tačke gledišta, to je Janukovič. On je zakoniti predsednik države čak i ako je pokazao svoju potpunu nesposobnost da rešava probleme države, naročito u periodu krize. Zato on treba da bude vraćen. Ne mislim da će on imati realnu vlast, ali je njegov povratak neophodan zbog legitimizacije nove vlasti.

Pod tim uslovom Ukrajina bi se za nove izbore pripremala sasvim drugačije. Nije isključeno da bi nacionalističke i terorističke partije bile zabranjene.

Posle novih izbora, nova vlast, kao prvo, ne bi gurala Ukrajinu u Evropu i u NATO, a drugo – pretvorila bi zemlju u federativnu državu i zaključila sporazum sa Carinskom unijom (Rusije, Belorusije i Kazahstana).

Radi uspostavljanja tog poretka, Rusija je spremna da podrži one snage koje požele da uspostave takvu vlast za sebe. Po svemu sudeći, posle opisanih dejstava Rusije – počeće ekonomski rat – sankcije Zapada. Ali, na svake sankcije dolaze kontra sankcije. Stepen radikalnosti i jednih i drugih sankcija biće simetričan.

A posle toga kad ruska vojska uđe na teritoriju Ukrajine radi uspostavljanja novog poredka i krenu prave sankcije – uslediće i pravi odgovor Rusije.

Drugim rečima, može se zaključiti da se krećemo prema ponavljanju situacije od pre sto godina, samo – bez rata. Ratovaće se na ekonomskom planu.

Sposobnost Rusije i njene vlasti da sačuvaju stabilnost države u svakoj društvenoj ili ekonomskoj krizi desetak puta je veća nego u zemljama Evrope.

Ukoliko u Evropi počnu ekonomske teškoće zbog neke tamo Ukrajine, deo političkih režima i partija, koje su sada na vlasti, naprosto će počistiti nezadovoljstvo naroda. Evropljanima se naprosto pljucka na Ukrajinu, oni ne mogu da podnesu ni rast nezaposlenosti ni povećanje cena.

Upravo ovaj faktor će odrediti stabilnost situacije u Evropi. Želim da ukažem da su Evropljani tek nekako počeli da izlaze iz silne finansijske krize koja je već dovela u pitanje i samo postojanje jedinstvene Evrope. Zato je za njih ulazak u novu krizu, najmanju ruku nepromišljen.

Pre sto godina, kada su dvojica mladih Srba u Sarajevu ubijali princa – naslednika (austrougarskog prestola), oni su imali svoj cilj. Ali, knežići i carići su se zbog svoje kratkovidosti i radi spasavanja svoje časti upustili u rat, ni sami ne znajući do čega će ih ta glupost dovesti. Od imperija koje su započele rat – na kraju nije ostala ni jedna.

Ekonomski rat koji danas započinje zbog Krima može dovesti do sasvim neočekivanih rezultata. Potpuno je moguće da će se postojeći politički sistem u svetu izmeniti do neprepoznatljivosti. Jer, današnja Rusija je ekonomski i politički stabilnija na nogama nego što je to ikada bio Sovjetski Savez.

Ekonomski interesi Rusije, Indije, Kine i drugih zemalja ne idu uvek rame uz rame sa evropskim interesima.

Neizbežni rat koji počinje već sada se može nazvati – Prvim ekonomskim ratom.

(Fakti)

Share this post: