POLAKO I SIGURNO KLIZIMO U MALO LEDENO DOBA

Da li su vulkani krivi za mala ledena doba

Prema najnovijoj studiji, objavljenoj online (31. januar, Geophysical Research Letters) Malo ledeno doba počelo je naglo krajem 13-tog veka. Čestice dima i prašine iz vulkanskih erupcija reflektovale su sunčevu svetlost natrag u svemir i na Arktičkom moru led se proširio do epskih razmera.

Autori studije su Gifford Miller, paleoklimatolog i geolog sa Kolorado univerziteta Boulder, i tim stručnjaka koji tvrde da sada sa izvesnoću mogu da identifikuju početak Malog ledenog doba, što je u prošlosti bilo teško izvodljivo. „Hlađenje nije išlo postepeno, bio je to nagli prelaz“, tvrdi Miller.

Poznato je da je u vreme Renesanse na severnoj hemisferi bilo hladnije nego u Srednjem veku. Leta su bila hladnija čitavih nekoliko stoleća, i ne samo u Evropi. Do 17. veka temperature su pale za pola stepena Celzijusa a klizanje na zamrznutoj Temzi u Londonu baš je bilo popularno.

U nameri da utvrdi kada je klima počela da se menja, Miler je sa timom otputovao do Baffin ostrva na severu Kanade. Mali glečeri u ovom regionu imaju tendenciju da brzo reaguju na temperaturne promene. Datiranjem ugljenikom mahovine u ledu na Bafinu, otkrili su dve naglo povećane linije, tragove snežnih padavina koje su ubile vegetaciju u vreme koje se poklapa sa periodom naglog zahlađenja između 1275. i 1300. godine, praćene potom snažnijim zahlađenjem između 1430. i 1455.

Da bi proverili da li se sloj prostire i dalje od Kanade, istražitelji su stigli do Langjökull glečera na Islandu, druge po veličini ledene kape na ostrvu. U jezeru u blizini glečera pronašli su slojeve sedimenta iz 14. veka progresivno sve gušće, baš kako bi se očekivalo da bi ostalo za glečerom koji se širi meljući predeo pred sobom.

Zahlađenja su počela u vreme naročito učestalih vulkanskih erupcija. „U drugoj polovini trinaestog veka vulkanskih erupcija je bilo više nego u bilo kom periodu za poslednjih 1500 godina“, kaže Alan Robock, naučnik za atmosferu sa Rutgers University in New Brunswick, N.J.

Da su vulkani ‘krivi’ za Malo ledeno doba i nije neka novost. Ali, zahlađenje do kojeg dolazi nakon erupcije vulkana uglavnom je kratkog veka. Atmosfera se oporavi od materijala izbačenog u nebo za nekoliko godina. Ovde je zapravo izazov objasniti šta je to doprinelo da se Malo ledeno doba održi toliko vekova.

„Teško je objasniti kako vulkanizam može da dovede do tako dugoročnog zahlađenja“, kaže Stephen Vavrus, klimatolog sa Univerziteta of Wisconsin–Madison.

Odgovor se možda krije u samom ledu.U simulacijama globalne klime sa Zemljom okovanom ledom koju je sproveo Milerov tim, vulkianske erupcije doprinele su povećanju obima Arktičkog leda. U normalnim okolnostima ovaj led bi se topio u letnjim mesecima. Ali serija od četiri vulkanske eksplozije, svaka oko deceniju nakon prethodne, mogle su da doprinesu da uvećan led ostane stabilan, kaže Miler.

Na uzorcima leda iz tog perioda na severnom polu nalazimo tragove serije erupcija, kaže Robock: jednu naročito veliku vulkansku erupciju negde u svetu 1258., i tri manje 1268, 1275. i 1284.

Da li su ove erupcije doista doprinele nastanku Malog ledenog doba još uvek nije sasvim jasno. Dve erupcije su se desile na južnoj hemisferi, što je možda ublažilo njihov uticaj na severu. A neke od simulacija Milerovog tima i nisu dovele do super velikog ledenog pokrivača na moru, čak i sa četiri erupcije.

Ipak, nova studija nudi održiv lanac događaja, kaže Robock, spreman da se njegovi rezultati stave na probu u drugim klimatskim simulacijama.

 

Smeši nam se malo ledeno doba

‘Pre velikog ledenog doba, koje je moguće tek za desetak ili više desetaka hiljada godina, izglednije nam je malo ledeno doba. Ono se uglavnom pojavljuje nakon svakih 150 godina i zadnje je bilo sredinom 19. veka’, kaže akademik Paar.

Led, sneg, niske temperature, orkanska nevremena, metarski nanosi snega i sibirske temperature koje su ovih dana blokirale Evropu su jednostavno deo doba u kojem živimo, a u kojem su sasvim normalne količine snega i temperature koje imamo ovih dana”, kaže akademik Vladimir Paar, fizičar koji se u slobodno vreme bavi i klimom te je pristalica naučnika koji tvrde da od globalnog pregrevanja i otopljenja izazvanog industrijskim razvojem neće biti ništa, nego da polako i sigurno klizimo prema ledenom dobu.

“Ako je u poslednjih milion godina bilo 10 velikih ledenih doba, koja su u pravilu trajala od 50 do 90 hiljada godina, a između su bila međuledena doba kao, naprimer, ovo u kojem živimo, onda je jasno da se ledeno doba opet mora pojaviti. Pre velikog ledenog doba, koje je moguće za desetak ili više desetaka hiljada godina, izglednije nam je malo ledeno doba. Ono se uglavnom pojavljuje nakon svakih 150 godina i zadnje je bilo sredinom 19. veka. Po toj logici smeši nam se malo ledeno”, kaže Paar.

 

Malo ledeno doba – zaleđen Jadran?

Paar smatra da je u takvom dobu moguće da sneg padne usred leta, da se zimi zamrzne severni Jadran pa ćemo sankama putovati iz Rijeke u Veneciju itd.

Veliko globalno otopljavanje, tvrdi Paar, nije ovo što imamo danas, globalno otopljavanje je nastupilo nakon velikog ledenog doba kada je temperatura u sto godina narasla za 13 Celzijevih stepeni, a nivo mora narastao za 140 metara.

 

Večernji,Znanost,Astronomija

 

Share this post: