POTRAGA ZA NOVIM SVETSKIM PORETKOM

 

Promena odnosa snaga između SAD, Evrope, Bliskog istoka i Azije. Još pre desetak godina Goldman Saks predvideo Kinu kao najveću ekonomsku silu.

PRE gotovo deceniju, još 2003. godine, njujorška investiciona banka Goldman Saks, iz koje je 2001. godine i lansirana skraćenica BRIKS, za brzo rastuće ekonomije Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, predvideo je da će Peking i Nju Delhi da postanu prva i treća najveća ekonomija do 2050. godine, sa Brazilom i Rusijom na petom i šestom mestu.

Četvrti samit zemalja BRIKS, održan prošle nedelje u luksuznom indijskom hotelu, potvrdio je da su predviđanja na putu ostvarenja, možda i pre “zadatog” roka.

Pet zemalja BRIKS u kojima, na četvrtini ukupnog zemljinog prostranstva, živi gotovo polovina čovečanstva, i stvara se oko četvrtina globalnog dohotka, predstavljaju već danas motor ekonomskog razvoja i rasta.

Brz ekonomski rast i demografska struktura Kine i Indije stvaraju mogućnost rađanja velike srednje klase, čija potrošnja bi mogla da podstakne ekonomski razvoj i ekspanziju globalne ekonomije, svedočeći o vremenu velikog globalnog prestrojavanja u međunarodnim odnosima.

Poruka predsednice Brazila Dilme Ruseve da glas brzo rastućih ekonomija “mora da se suprotstavi ozbiljnoj finansijskoj i ekonomskoj krizi”, i upozorenje razvijenima da “usvoje razumnu makroekonomsku i finansijsku politiku”, te zahtevi za novim poretkom u MMF, Svetskoj banci i Savetu bezbednosti UN, jasan su signal promena. Započete padom Berlinskog zida, te promene je svetska finansijska kriza 2008. godine samo ubrzala.

Panika koja je zahvatila finansijska tržišta najpre je podstakla nacionalne krize, da bi vremenom prerasla u generator previranja u međudržavnim odnosima. Finansijska kriza u Evropi, prerasla je u političku, uzdrmavši same temelje EU. Kina, kojoj je Evropa najveći trgovinski partner, iskusila je izvoznu krizu. Indirektne posledice osetile su se na Bliskom istoku. Sjedinjene Države, od pada Berlinskog zida neprikosnovena svetska sila, danas sve teže izlaze nakraj sa novim realnostima sveta.

Dugo građena vizija jedinstvenog Starog kontinenta koji će integrisati bivše komunističke države sa Istoka, vremenom prerastajući u Ujedinjene Države Evrope, sa snažnim glasom na međunarodnoj sceni, iz temelja je uzdrmana spoznajom da Unija teško odoleva finansijskim iskušenjima. U teškim vremenima, pokazalo se, svakoj zemlji prva briga bili su sopstveni interesi, pa tek onda zajednički, evropski.

Unija kakva je postojala pre krize, teško da će ličiti na onu koja se sada oblikuje, ukazuju mnogi analitičari. Mala je verovatnoća da će posthladnoratovska Evropa, građena oko Nemačke, da preživi ispit vremena. Ekonomski slaba periferija ujedinjenog kontinenta u kontrastu sa snažnom Nemačkom, otvara pitanje uređenja Unije, i više od toga. U igri je budućnost Nemačke i njeni odnosi sa Rusijom.

Ekonomski rast Kine prevazilazi zapadni, ali u državi u kojoj više od milijardu ljudi živi sa manje od pet dolara dnevno, sada uzdrmani izvoz je od ključnog značaja njenu stabilnost. Recesija posle 2008. godine srezala je izvoz i prinudila Peking na velike pozajmice kako bi održao rast. Posledični porast inflacije počeo je da utiče na konkurentnu cenu radne snage i Kina je u situaciji da se bori da održi prednost u odnosu na ostale zemlje sa jeftinom radnom snagom.

Kriza, koja je poljuljala ustaljeni poredak stvari, indirektno se odrazila i na Bliski istok. Razvijene i zemlje u usponu ukrstile su interese, a američko povlačenje iz Iraka, otvorilo prostor Iranu za široko polje uticaja u Persijskom zalivu.

Sjedinjene Države u svetu poljuljanom krizom koja je i krenula iz srca njujorške finansijske oblasti, ostaju dominantna, ali ne više i neprikosnovena sila. Slabosti evropskih saveznika, transformacije u Kini i jačanje ostalih iz grupacije BRIKS, promene na Bliskom istoku, menjaju svet čiji poredak postaje pretesan za novu realnost.

– Najznačajnija zemlja, SAD, nije imala strategiju posle 1991. godine, kao što je nema ni danas. To je jedina i najvažnija realnost sveta danas. Kao što Španci, kojima je posle Kolumbovih putovanja, nedostajao smisao za realnost koju su stvorili, tako ni Amerikanci danas nemaju osećaj za svet u kome se nalaze. Ta činjenica nastavlja da definiše kako svet funcioniše – ističe Džordž Fridman, osnivač analitičke kompanije “Stratfor”.

Svetu u kome “ojačale” nacije zahtevaju promene u pravilima funkcionisanja Međunarodnog monetarnog fonda, svoje ljude na čelu Svetske banke, reformu Saveta bezbednosti UN, na čija vrata već dugo kucaju Indija, Brazil, Japan i Nemačka, potrebna je i nova ravnoteža. I američki analitičari upozoravaju da SAD, pre nego što nameću pravila, treba da učestvuju u novoj igri. Jer, alternativa je zastrašujuća, sa ekonomski i politički opadajućom silom, koja jedino još jedino uspeva da održava ubedljivu globalnu prednost u – oružanoj sili.

MEKSIKO NA ČELU “SLEDEĆIH 11”Još 2005. godine Goldman Saks je identifikovao “Sledećih 11” – širu grupe tržišta u razvoju sa potencijalima da igraju značajniju ulogu u globalnoj ekonomiji. U njoj su Bangladeš, Egipat, Indonezija, Iran, Južna Koreja, Meksiko, Nigerija, Pakistan, Filipini, Turska, Vijetnam. Najveće potencijale među njima imaju Meksiko i Južna Koreja.

Novosti

 

Share this post: