POVIKA NA „SOPA I PIPA“ A „ACTA“ DOLAZI IZA LEĐA JOŠ OPASNIJA

U tajnosti se stvara međunarodni sporazum u koji nisu uključeni članovi Evropskog parlamenta i oko kojeg nije bilo demokratske debate – ali su zato uključene brojne organizacije koje će od njega imati koristi, a taj bi sporazum direktno mogao da ugrozi osnovna ljudska prava

Nakon što su amerikanci privremeno odustali od pokušaja izglasavanja kontraverznih SOPA-a i PIPA-a zakona, mnogi su analitičari zaključili da je ovo samo ‘mala pobeda interneta’ i da sigurno možemo očekivati nove pokušaje donošenja nekih zakona koji će se zalagati za poštovanje intelektualne svojina na internetu, ali njihova primena mogla bi dovesti do cenzure i nadzora mreže.

Jedan takav sporazum priprema se već nekoliko godina – i to u tišini i bez velike medijske pažnje kao u slučaju navedena dva američka zakona, a reč je o ACTA-i (Anti-Counterfeiting Trade Agreement), sporazumu o zaštiti intelektualne svojine.

Treba napomenuti da je ovde reč o međunarodnom sporazumu kojeg su već potpisale SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja, a pregovore je od 2007. uključena i Evropska Unija koja bi takođe trebala da ratifikuju ovaj sporazum.

Njegovi potpisnici kažu da je cilj ACTA-e stvaranje zakonodavnih okvira i poboljšanje globalnih standarda zaštite intelektualne svojine i efikasnija borba protiv piraterije i falsifikovanja.

No, kao i u slučaju SOPA-e i PIPA-e, brojne organizacije i stručnjaci upozoravaju da je ovaj sporazum samo neka vrsta paravana napravljena kako bi se uvela kontrola internetskih korisnika i cenzura interneta te može dovesti do kršenja osnovnih ljudskih prava, uključujući slobodu govora i privatnost komuniciranja.

Navodno udruženja za zaštitu intelektualne svojine žele veću kontrolu nad protokom informacija i sadržaja na internetu te uvođenje tzv. ‘Three strikes’ zakona prema kojem bi korisnici koji tri puta budu optuženi za kršenje autorskih prava (skidanjem ili deljenjem filmova, muzike …) bili stavljeni na ‘crnu listu’ i zabranilo bi im se dalje korišćenje interneta, dok bi pružaoci Internet usluga postali odgovorni za sadržaj koji korisnici uploaduju na stranice te bi ih zbog toga morali gasiti.

 

Pod velom tajnosti

Na veliku opasnost ovog sporazuma upozorili su i neki stručnjaci za zaštitu intelektualnih prava iz SAD-a koji su u svom pismu Baraku Obami krajem 2010. godine izrazili veliku zabrinutost jer se pregovori o ovako važnom međunarodnom sporazumu vode pod velom tajnosti i bez nekih javnih debata koje bi građanima SAD-a (i svima ostalima) objasnili što oni u biti pregovaraju.

No, zato su aktivnu ulogu u donošenju ovog sporazuma imali, kako stoji u pismu Obami, ‘specijalni interesi koji će imati direktnu korist od novih restriktivnih pravila koja mogu naštetiti javnom internetu’, a ti ‘specijalni interesi’ su multinacionalne korporacije i organizacije poput udruženja filmaša, diskografa, farmaceuta.

Na stranicama Stop ACTA možemo pročitati izjave nekih članova Evropskog parlamenta i različitih organizacija koji upozoravaju da Evropski parlament nije učestvovao u pregovorima oko donošenja ovog sporazuma te izražavaju žaljenje što je izostala ‘demokratska debata oko pregovora koji bi mogli imati veliku uticaj na fundamentalne slobode poput slobode izražavanja ‘.

Takođe, navodi se i da je odgovornost pružaoca Internet usluga za sadržaj koji korisnici postavljaju na internet jednaka odgovornosti pošte za sadržaj pisama koja se šalju.

Na internetu možemo pronaći veliki broj informacija oko ACTA-e, a puno toga oko ovog sporazuma i dalje nije jasno. Prema onome što piše na brojnim stranicama protivnika ACTA-e možemo zaključiti da se u tajnosti stvara međunarodni sporazum u koji nisu uključeni članovi Evropskog parlamenta i oko kojeg nije bilo demokratske debate – ali su zato uključene brojne organizacije koje će od njega imati koristi, a taj bi sporazum direktno mogao da ugrozi osnovna ljudska prava.

ACTA-u bi ove sedmice trebala da ratifikuje Poljska – na to su odmah reagovali Anonimous i poljski ‘Polish Underground’ hakeri koji su srušili internet stranice poljskog predsednika i parlamenta, a u znak protesta poljska stranica Vikipedije najavila je zamračenje.

 

Share this post: