Poznati nisu samo bezazlena zabava, već zloćudni osmeh KORPORATIVNE MAŠINE!

Foto: thelovemagazine / Instagram

Foto: thelovemagazine / Instagram

U trenutku kada se zvezda rijaliti programa sprema da postane predsednik SAD, postavlja se pitanje možemo li da prihvatimo stav da je kultura slavnih više od bezazlene zabave, te da bi, zapravo, mogla da bude suštinska komponenta sistema koji upravljaju našim životima?

Uspon “kulture slavnih” nije došao sam od sebe, već ga oglašivači i mediji već dugo gaje. Ona ima određenu svrhu: što korporacije postaju nepristupačnije i manje lične, to se više oslanjaju na tuđa lica, koji će ih povezati s klijentima.

 

Korporacija je telo; kapital je glava. Korporativni kapital, međutim, nema ni glavu, ni telo.

Ljudima je teško da se vežu za bezličnu franšizu u vlasništvu hedž fonda, čiji korporativni identitet čini baza podataka u Panami. Mašini je potrebna maska, lice nekoga koga viđamo često kao prvog komšiju.

Besmisleno je pitati kako Kim Kardašijan zarađuje za život: njena uloga je da postoji u našim umovima. Izigravajući našeg virtuelnog komšiju, ona pali lampicu prepoznatljivosti u korist sive i bezlične korporacije, koja u datom trenutku stoji iza nje.

Većina dece želi da postane poznata

Studija objavljena u časopisu “Cyberpsychology” otkriva da se između 1997. i 2007. godine u SAD dogodila značajna promena.

Još 1997, preovladavajuće vrednosti koje su izražavali programi najpopularniji kod dece uzrasta od devet do 11 godina bili su osećaj zajedništva, a, potom, dobronamernost, dok je poznatost zauzimala 15. od ukupno 16 mesta.

Deset godina kasnije, kada su preovladale serije kao što je “Hana Montana”, poznatost zauzima prvo mesto, a posle nje dolaze postignuće, imidž, popularnost i finansijski uspeh. Osećaj zajedništva je skliznuo na 11, a dobronamernost na 12. mesto.

Što je kompanija dosadnija, to joj treba jača poznata ličnost

Što je proizvod dosadniji i bezličniji, to upadljiviju masku mora da nosi. To je i razlog što je Igi Pop iskorišćen za promociju osiguranja vozila, a Benisio del Toro za jednog proizvođača piva. Uloga takvih ljudi jeste da ukažu na to da se iza logoa krije nešto uzbudljivije od poslovnih objekata i kalkulacija.

Oni prenose svoju popularnost na kompaniju koju predstavljaju. Čim prime ček kao potvrdu prodaje sopstvenog identiteta, postaju tuđa svojina i beznačajni, baš kao i stvar koju promovišu.

Ne morate da pročitate mnogo intervjua da biste shvatili da su glavni kvaliteti koji se danas traže od poznate ličnosti neukus, praznina i fizička lepota. One mogu da posluže kao prazan ekran na koji može da se projektuje bilo šta. Čast izuzecima, oni koji imaju najmanje da kažu imaju najviše prilike za to.

Ovo objašnjava masovnu pojavu, u kojoj mladi uobražavaju da imaju prilične izglede da postanu poznati. Anketa među 16-godišnjacima u Velikoj Britaniji pokazala je da 54 odsto njih žele da postanu slavni.

Oružje za odvlačenje pažnje od važnih stvari

Čim poznati zaborave ulogu koja im je data, na njih puštaju paklene pse. Lili Alen je bila ljubimica medija dok je reklamirala “Džon Luis”, ali kada je izrazila simpatiju prema izbeglicama, rastrgli su je. Kada uzmete korporativni dinar, od vas se očekuje da prestanete da mislite svojom glavom.

Poznati imaju još jednu veliku ulogu: da budu oružje za odvlačenje pažnje masama od bitnih stvari. Anketa časopisa “International Journal Studies” pokazuje da ljudi opsednuti poznatima gledaju vesti u proseku jednako kao i ostali, ali da im konstantno nešto odvraća pažnju.

Ako želite da ljudi ostanu pasivni i neangažovani, pokažite im lica Tejlor Svift, Šije Labefa i Kare Delavinj nekoliko puta dnevno.

Tramp je savršeni spoj dve glavne primene kulture slavnih: personifikacije korporacije i masovnog odvraćanja pažnje od važnih stvari. Njegova poznatost maskira njegovu haotičnu, i beskrupuloznu poslovnu imperiju, koja se oslanja na “autsorsing”.

Njegov javni imidž je savršena inverzija svega što on i njegove kompanije predstavljaju.

Poznati možda postoje u vašem životu, ali oni nisu vaši prijatelji. Bez obzira na namere onih na koje se slava prenosi, ona je zamena za eksploatatora. Neka naše komšije ponovo postanu naše komšije, a okrenimo leđa onima koji ih oličavaju.

(theguardian)

Share this post: