foto: screenshot
Uprkos decenijama istraživanja svemira i Sunčevog sistema, još uvek nismo uspeli da u potpunosti razumemo svoje mesto u Sunčevom sistemu, a kamoli Galaksiju i univerzum.
Nova studija otkrila je da više od 36 inteligentnih vanzemaljskih civilizacija postoji samo u našoj galaksiji, razdvojenih oko 17 000 svetlosnih godina.
Hiljadama godina su ljudi gledali u zvezde, pitajući se šta još postoji tamo, među dalekim suncem i planetama u kosmosu?
Da li smo sami u svemiru?
Uprkos decenijama istraživanja svemira i Sunčevog sistema, još uvek nismo uspeli da u potpunosti razumemo svoje mesto u Sunčevom sistemu, a kamoli Galaksiju i univerzum.
Sada, nova studija ima za cilj da proračunom baci novo svetlo na mogućnost egzistencije drugih inteligentnih civilizacija, koje postoje u Galaksiji.
Prema istraživačima sa Univerziteta u Nottinghamu, verovatno je preko 30 naprednih, inteligentnih vanzemaljskih civilizacija raširenih samo Galaksijom Mlečni put.
To je, prema njihovoj izjavi, veliki napredak u odnosu na prethodne procene koje ukazuju na postojanje negde između 0 i milijardu vanzemaljskih civilizacija u univerzumu.
U novije vreme, napredak u egzobiologiji i otvoreniji naučnici nagnuli su ravnotežu ka mogućnosti da je univerzum pun života, u ovom trenutku izgledajući gotovo smešno da sugerišu da su ljudi jedina inteligentna bića.
Međutim, dobijanje dobre procene broja mogućih civilizacija i dalje ostaje izazov u jednostavnim jednačinama.
Nova studija objavljena u časopisu Astrophisical Journal zauzela je novi pristup da bi donela vrednost.
Koristeći pretpostavku da se inteligentni život formira na drugim planetama na sličan način kao na Zemlji, naučnici su procenili broj tehnoloških civilizacija unutar naše Galaksije sposobnih za komunikaciju.
Nova studija sugeriše da bi u našoj kućnoj Galaksiji moglo biti više od „30 aktivnih komunikacionih inteligentnih civilizacija“.
„U našoj Galaksiji bi trebalo da postoji najmanje nekoliko desetina aktivnih civilizacija pod pretpostavkom da je potrebno pet milijardi godina da se inteligentan život formira na drugim planetama, kao na Zemlji“, objasnio je profesor astrofizike na Univerzitetu u Nottinghamu, Christopher Conselice.
„Ideja gleda na evoluciju, ali u kosmičkim razmerama. Ovu kalkulaciju nazivamo astrobiološkom Kopernikovom granicom “, dodao je.
Budući da zapravo nismo razvili tehnologije koje nam omogućavaju da kažemo dalje od našeg Sunčevog sistema, teško je istražiti naše kosmičko susedstvo.
Meseci oko gasnih divova poput Saturna ili Jupitera mogli bi biti dom vanzemaljskog života po svemu što znamo.
Mars, planeta koju želimo da istražimo i na koju ćemo poslati astronaute, takođe bi mogao da vrvi mikrobnim životom, duboko ispod površine.
Ne znamo istinu, a najbolje što trenutno možemo da uradimo je da istražimo naš Sunčev sistem, počev od Marsa.
Istraživanje Galaksije je još jedno pitanje ograničeno našim trenutnim tehnološkim razvojem.
Bez obzira na to, možemo koristiti moćne teleskope da zavirimo u srce naše Galaksije i čak potražimo planete koje bi mogle biti slične Zemlji, gde bi život kakav znamo bio mogao da se razvije baš kao i na Zemlji, sa dovoljno vremena koje je prošlo pored toga život na egzoplaneti razvio se u inteligentan život u svemiru, sposoban za komunikaciju.
„Klasična metoda za procenu broja inteligentnih civilizacija oslanja se na pogađanje vrednosti koje se odnose na život, pri čemu se mišljenja o takvim stvarima znatno razlikuju.
Naša nova studija pojednostavljuje ove pretpostavke koristeći nove podatke, dajući nam solidnu procenu broja civilizacija u našoj Galaksiji “, otkrio je prvi autor studije Tom Vestbi.
Ali postoje različiti faktori koje istraživači moraju uzeti u obzir prilikom izračunavanja.
„Dve astrobiološke Kopernikove granice su da se inteligentni život formira za manje od 5 milijardi godina ili nakon otprilike 5 milijardi godina – slično kao na Zemlji gde se komunikaciona civilizacija formirala nakon 4,5 milijardi godina.“
„U jakim kriterijumima, prema kojima je potreban sadržaj metala jednak sadržaju Sunca (Sunce je relativno govoreći prilično bogato metalima), računamo da bi u našoj Galaksiji trebalo da bude oko 36 aktivnih civilizacija“, dodao je Vestbi.
Nova studija sugeriše da broj potencijalnih vanzemaljskih civilizacija u velikoj meri zavisi od toga koliko dugo aktivno šalju signale svog postojanja u svemir, poput radio emisija sa satelita, televizije itd.
Ako druge inteligentne civilizacije traju koliko i naša, tada bismo mogli imati oko 36 inteligentnih civilizacija koje naseljavaju našu Galaksiju Mlečni put.
Ali iako ove vanzemaljske civilizacije mogu postojati, naša Galaksija Mlečni put je prilično velika.
Istraživači su pokazali da bi prosečna udaljenost razdvajanja svake inteligentne vanzemaljske civilizacije bila oko 17 000 svetlosnih godina, što znači da bi otkrivanje i komunikacija bili izuzetno teški sa našim današnjim tehnološkim razvojem.
Istraživači dodaju da nam nova studija nudi mnogo više od pukog uvida u broj potencijalno inteligentnih civilizacija širom naše Galaksije; takođe nam nudi tragove o sopstvenom postojanju i budućnosti.
„Naše novo istraživanje sugeriše da potraga za vanzemaljskim inteligentnim civilizacijama ne samo da otkriva postojanje oblika života, već nam daje i naznake koliko dugo će naša sopstvena civilizacija trajati.
Ako utvrdimo da je inteligentan život uobičajen, onda bi to otkrilo da bi naša civilizacija mogla postojati mnogo duže od nekoliko stotina godina; alternativno, ako utvrdimo da u našoj Galaksiji nema aktivnih civilizacija, to je loš znak za naše dugoročno postojanje “, objasnio je profesor Conselice.
„Tragajući za vanzemaljskim inteligentnim životom – čak i ako ništa ne nađemo – otkrivamo sopstvenu budućnost i sudbinu.
(Vestinet.rs)