PROCURELI TAJNI DOKUMENTI: Hitler kao „Kaniđa“, sav bes rata proveo na kokainu!

Hitler je navodno svakodnevno dobijao injekcije oksikodona, narkotika bliskog morfijumu, i kokaina dok je rat besneo.

Kada se nacistička vojska 1940. spremala da napadne Francusku kroz Arden, brdovitu regiju, teško prohodnu i gusto šumovitu, vojni zapovednici imali su jedan ozbiljan problem: umor.

Vojnici jednostavno nisu mogli da se bore protiv saveznika i istovremeno da se guraju kroz planine jer bi se morali da odmaraju noću i tako su postajali ranjivi.

Vojni zapovednici tada su počeli vojnicima da dele „rešenje“. Bio je to Pervitin, nacistička verzija kristal meta u obliku pilula koje su se delile jednom dnevno, dvaput tokom noći i „više puta po potrebi“, piše Express.hr.

Strategiju nacista opisao je Norman Ohler u svojoj novoj knjizi „Blitzed“, tumačeći da su izvorno inače ilegalni lekovi bili integralni deo širenja nacističkog režima.

„Nema lekova, nema invazije“, rekao je Ohler za „Gardijan“.

„To im je omogućilo da ostanu budni tri dana i tri noći. Romel, koji je tada vodio jednu od tenkovskih jedinica, kao i svi drugi tenkovski zapovednici bili su na drogama. A bez tenkova sigurno ne bi pobedili.“

Prema rečima Ohlera, nisu samo vojnici bili na drogama u Drugom svetskom ratu. Sam Adolf Hitler svakodnevno je dobijao injekcije oksikodona, narkotika bliskog morfijumu, i kokaina dok je rat besneo. I tako sve do trenutka dok saveznička bombardovanja nisu porušila praktično sve farmaceutske fabrike iz kojih se Hitler snabdevao.

To je onda dovelo do slučaja epske apstinencijske krize.

„Ti poslednji dani u bunkeru opisuju Hitlerovo loše zdravlje. Ali bez jasnog objašnjenja. Pretpostavlja se da je bila reč o Parkinsonovoj bolesti, ali je, što se mene tiče, jasno da je reč o tegobama delom prouzrokovanim skidanjem s droga. Da, mora da je bilo prilično gadno. Istovremeno je gubio rat i prolazio krizu skidajući se s droga.“

Bilo je to u februaru kad je Firer počeo da ostaje bez onoga što ga je držalo. Ođednom je postao pognut, balio je, sve u svemu izgledao je prilično jadno.

Sve zahvaljujući Hitlerovom ličnom lekaru Teodoru Morelu koji je do određene reputacije došao krajem 20-ih, dajući svojim pacijentima vitaminske injekcije.

Hitler je, inače, često imao gadne probleme s varenjem, što je značilo proliv, gasove… Morel je bio taj koji mu je dao preparat s bakterijom koja mu je uravnotežila varenje.

Hitlerova ljubav prema njemu je naprosto planula. Usledio je slučaj iz 1941. kad ga je Morel polumrtvog u rekordnom roku digao iz kreveta injekcijama životinjskih hormona.

Kako je počeo Drugi svetski rat, Hitleru je bilo potrebno sve više čudotvornih kapi s kokainom i slični preparati.

Ohler smatra da Morel nije bio zao čovek, nego samo oportunista koji se s padom nacističkog režima pokazao nesposoban da se pobrine sam za sebe.

Nije počinio nikakve zločine, nikoga nije imao na duši, a bio je jedna od retkih osoba u koje je Hitler imao apsolutno poverenje. Zapravo, malo je reći da je samo na svojim memoarima mogao da zgrne basnoslovno bogatstvo.

Umesto toga, on se psihički sasvim raspao i umro u bedi u bolnici 1948. godine.

(Mediji)

Share this post: