PROCURELI ZABRANјENI DOKUMENTI: Pogledajte poslednji razgovor Gavrila Principa i psihijatra! (VIDEO)

gavrilo-princip

Šta je mladi atentator ispričao Martinu Papenhajmu u tvrđavi kazamatu 1916. godine. Inteligentan čovek, duševno zdrav. Vesti o golgoti srpskog naroda na njega porazno delovale. Želeo da umre za ideju.

Mnogi su mislili da je Princip jedno dete, zaklјučio je sažalјivo psihijatar dr Martin Papenhajm, jedini čovek iz spolјnjeg sveta kome je 1916. dozvolјeno da uđe u tvrđavu kazamat Terezijenštat i razgovara s atentatorom na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.

Tri dana uoči razgovora s lekarom Gavrilo Princip je skinut sa zida tamnice sa koga je doslovno visio kao na raspeću, jer su mu ruke bile u visoko učvršćenim okovima.

„Novosti“ objavlјuju delove zaboravlјene zabeleške dr Papenhajma, koje su poslednja zabeležena ispovest mladića koji je verovao da će pucnji na Vidovdan 1914. pokrenuti revoluciju među svim poroblјenim Slovenima.

– Princip je odavao utisak fanatika i karakternog čoveka – zabeležio je dr Papenhajm. – Ljubav prema svom narodu pokazivao je u svakoj prilici. Bio je inteligentan čovek, duševno zdrav. Žalio se se što u zatvoru ne može ni sa kim da govori.

Vesti o golgoti srpskog naroda na njega su porazno delovale. Tešio se da bi do svetskog rata došlo i bez njegovog atentata. Nikada nikog nije optuživao. Govorio je da je atentat bio njegova zamisao u koju je uvukao sve svoje drugove.

Uvek sam imao utisak da govori istinu. Princip je istorijska ličnost i zadovolјan sam jer sam razgovarao s njim.

Psihijatar je utvrdio da je Princip odmalena bio usamlјenik, ćutlјivi idealista, koji je živeo u svetu knjiga i velikih ideja o slobodi.

– Najviše pati zato što nema šta da čita – zapisao je Papenhajm. – Noću spava po četiri sata. Kaže da uvek sanja.

Pogledajte video:

Principove rečenice, koje je beležio psihijatar, bile su kratke i iskidane, baš kao i njegovo telo koje je razjedala tuberkuloza i žive rane na grudima i ruci, od prebijanja i mučenja.

– Rane su se pogoršale, mnogo gnoje, on bedno izgleda – zapisao je dr Papenhajm. – Pokušao je da se ubije, ali nije uspeo jer je bio isuviše slab.

Utamničenom Principu su bile uskraćene sve informacije iz spolјnog sveta, naročito zbog poraza koje je Austrija trpela 1914-1915. godine na srpskom frontu. Prve vesti dobija tek kad je Srbija okupirana, a njih oseća kao najteže mučenje.

– Čuo sam tragične vesti da Srbija više ne postoji – zabeležio je Papenhajm. – Teško mom narodu. – Imao sam ideale, a sada je sve srušeno.

Devetnaestogdišnji atentator je u vreme razgovora već bio u bunilu od strašnih bolova i ispovedao se lekaru svestan da neće dugo živeti. Govorio je s velikom lјubavlјu i poštovanjem o porodici u Grahovu, mirnim i vrednjim lјudima, koje nikada nije opterećivao svojim političkim idejama. U tamnici se s tugom setio i neostvarene đačke lјubavi.

– Upoznao sam je u četvrtom razredu gimnazije, ali to je bila idealistička lјubav, nikad je nisam ni polјubio – sećao se Princip.- Moja lјubav nije prestala, ali joj nikad nisam ni pismo napisao.

Te sudbonosne 1911.godine on u Sarajevu učestvuje u demonstracijama, zbog čega postaje nepoželјan u školi.

– Čitao sam mnogo socijalističke, anarhističke i nacionalističke spise – sećao se Princip.- Bio sam u prvom redu učenika i profesori su se rđavo ponašali prema meni. Napustio sam školu u Sarajevu i otišao u Beograd ne javlјajući se nikome.

Pogledajte video:

Otac i stariji brat u početku nisu želeli da mu šalјu novac za školvoanje u Srbiji, ali su kasnije popustili pred njegovim molbama. Uoči Prvog balkanskog rata 1912. on se uputio ka Prokuplјu, gde se nalazio regrtuni centar četnika.

Našli da sam slab i odbili me – kazao je Princip.

Tu ranu na duši Princip nikad nije preboleo, primetio je psihijatar. U Beogradu se družio sa sličnim mladim strastvenim Srbima iz Austrije, od nacionalista do anarhista, koji su sanjali o revoluciji. Mladalački Principov ideal bilo je jedinstvo jugoslovenskih naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca u sopstvenoj državi, republici.

U razgovoru s dr Papenhajmom on priznaje da je 1913. želeo da izvede atentat na austrijskog guvernera Bosne, generala Oskara Poćoreka, ali da ga je osujetio odlazak u bolnicu.

– Mislio sam da se atentatima skreće pažnja inteligenciji, da najpre među inteligentnim lјudima treba stvoriti raspoloženje za revoluciju i oslobođenje, a tek posle među masama – prizano je Princip.

Kada je u martu 1914. osamnaestogodišnjak čuo da austrijski prestolonaslednik dolazi u Sarajeveo, ponovo je počela da ga opseda grozničava ideja o atentatu.

– Mislio sam da će izbiti revolucija ako Austrija zapadne u težak polož – pričao je Princip.- Nisam želeo da postanem heroj, hteo sam samo da umrem za svoju ideju.

Ispovest dr Papenhamu prekinulo je Principovo očajno zdravstveno stanje. Gnojnu nelečenu ranu na ruci zahvatila je sepsa, a Beč se pravio gluv prema molbama za amputaciju. Kad je odobrenje za operaciju najzad stiglo lečenje se pretvorilo u agoniju koja se otegla do aprila 1918.godine.

Kad je umro, Princip je imao samo oko 40 kilograma.

(Večernje Novosti, Oslobođenje)

Share this post: