PRONAĐENO MESTO GDE POČIVA POSLEDNJI VLADAR INKA

Ekvadorski stručnjaci tvrde da su rešili vekovnu misteriju i tačno locirali mesto gde je sahranjen poslednji vladar Inka Atahualpa.

Imperija Inka se u XV i XVI veku prostirala duž većeg dela Anda u Južnoj Americi, od današnje Bolivije i Perua do Argentine, Čilea, Ekvadora i Kolumbije. U njoj su živele brojne etničke grupe sa različitim jezicima, gradovima, hramovima, terasama i tvrđavama.

Atahualpa bio je poslednji vladar svoje dinastije. Tokom španskog osvajanja zarobljen je u današnjem Peruu. Španci su pokušali da ga nateraju da se pokrsti i potom su ga pogubili davljenjem. Mesto gde je sahranjen do danas je misterija. Posle njegove smrti 1533. carstvo Inka je počelo da se raspada.

 

Ove godine, ekvadorski Institut za kulturno nasleđe počeo je sa radom na jednom udaljenom arheološkom naazištu na istoku Anda za koje se veruje da je mesto gde je sahranjen Atahualpa.

Ekvadorska istoričarka Tamara Estupinan pronašla je ostatke masivnog kompleksa koji se nalazi na litici na visini od 1.020 metara. Estupinan je još u junu 2010. godine našla ovo nalazište visoko u Andima u blizini kojeg se nalazi jedna mala farma i mesto gde se gaje petlovi za borbe.

Nalazište se nalazi u oblasti Sigčos, 45 milja južno od Kita. Estupinan tvrdi da je tu pronašla kompleks zidova, akvadukta i obrađenih kamenih blokova koji se nalaze unutar mesta koje se zove Mačaja – što na kečua jeziku znači „mesto za sahranu“.

„Reč je po spomeniku iz poznog vremena Inka sa nekoliko pravougaonih soba koje su izgrađene oko trapezoidnog trga“, rekla je ona AFP-u.

Arheolog Tamara Brej sa Univerziteta u Mičigenu, koja radi sa Estupinanovom potvrdila je da je reč o nalazištu iz perioda Inka i da je nalazište „fenomenalno očuvano i naučno veoma značajno“.

 

Direktor Francuskog instituta za andske studije Žorž Lomn kaže da otkriće potvrđuje da su Inke bile aktivne i prisutne kako u nizijama tako i na visoravnima Anda.

„Malki-Mačaj je deo pograničnog kompleksa u kome se nalazi i laguna Kilotoa i oblast pod imenom Pudžili“, objasnio je on. „Sve to je pripadalo Atahuapli. To je bilo njegovo kraljevsko dobro“, dodao je Lomn.

Estupinan je uverena da je Malki Mačaj mesto gde je Atahualpa sahranjen. Prema njenim rečima, njegove ostatke sluge odnele su u Sigčos kako bi ga sahranile na mestu koje je bilo jedno od poslednjih uporišta Inka u borbi protiv konkistadora.

 

Tanjug

Share this post: