PRONAĐENO NACISTIČKO BLAGO OD MILIJARDU EVRA

Kolekcija sa oko 1.500 umetničkih dela, koje su konfiskovali Nemci pre i za vreme Drugog svetskog rata, pronađena je u Minhenu.

Колектор: Хилдебрандт Гурлитт сакупио више од 1.500 ремек-дела и наредио им да буду уништени у 1945Hildebrand Gurlit

U zaplenjenoj  kolekciji nalaze se dela Anri Matisa, Pabla Pikasa i Marka Šagala. Pojedina dela nacisti su oduzeli jer su navodno „poremećena“, dok su druga ukradena ili su na silu otkupljena od jevrejskih kolekcionara.

Ukoliko bude potvrđeno da su sva dela velikih umetnika, to će biti najveće otkriće opljačkanih dela do sada u istoriji.

Istražioci procenjuju da je vrednost pronađenih dela oko milijardu evra.

Dela su pronađena slučajno početkom 2011, kada su poreski službenici ispitivali Kornelijusa Gurlita, sina trgovca umetninama iz Minhena osumnjičenog za utaju poreza.

hitler-musolini

Kolekcija opljačkanog i otetog blaga se začela za vreme života Kornelijusovog oca Hildebrand Gurlita, ličnog Hitlerovog prijatelja i učesnika progona Jevreja. Gurlit je svoju karijeru započeo kao najcenjeniji istoričar umetnosti 1933. u Nemačkoj.

Na samom početku karijere Gurlit je bio progonjen od nacista koji su mrzeli modernu umetnost, a on je bio vrlo cenjeni poznavalac i promoter upravo te umetnosti.

Međutim, nacisti su brzo shvatili njegov talenat i postavili ga za čoveka koji je kontrolisao vrednost opljačkanog umetničkog blaga.

Пљачкаши: Амерички војници су на слици откривају једну од огромних уметности нацистичких скрити током ратаAmerički vojnici izvlače iz skrovišta zaplenjene slike

Procenjuje se da je širom sveta, tokom rata u Nemačku dospelo oko 20.000 najvrednijih umetničkih dela.

Lično Gebels je promovisao Gurlita za direktora „Super muzeja“ koga je Hitler planirao da otvori u Lincu , gradu gde je nekad živeo.

Gurlit je tokom godina silom obarao cene umetničkim delima i otkupljivao ih od njihovih vlasnika sa beznačajnim svotama u zamenu za život i mogućnost bega iz ratne zone.

Na kraju rata Gurlit je objavio da su sva umetnička dela koja je posedovao spaljena u Drezdenu koji je goreo.

Матис: Историчари уметности су узбуђени због открића сликарству Матиса младе жене као што је овајDugo skrivana Matisova slika

Iako je imao jevrejske korene, Gurlit nikada nije od nacista optužen za bilo šta jer je bio vrlo koristan poslušnik. On se bavio umetnošću sve do 1956 kada je poginuo.

Portparol carinske službe je rekao da su upali u stan Kornelijusa Gurlita očekujući zaplenu nekoliko hiljada evra, a pronašli su milijardu.

Službenici su dobili nalog za pretres njegove kuće u Minhenu, u kojoj su pronašli 1.500 dela koja su nestala tokom nacističkog režima.

Gurlit je umetnička dela držao u zatamnjenim prostorijama i povremeno bi ih prodavao kada bi mu zatrebao novac.

Neposredno pred hapšenje, Gurlit je prodao sliku „Krotitelj lavova“ od Maks Bekmana za 75.000 evra.

(Vestinet.rs)

Share this post: