PUKOVNIK ŽARKO PECIĆ ZAPREPASTIO SRBIJU: Ne slušajte laži, ovo je pravo stanje u Vojsci Srbije!

Vojska

FOTO: MINISTARSTVO ODBRANE SRBIJE

Rapsod ili putujući pesnik u liku Vulina neumorno putuje od kasarne do kasarne u Srbiji i kazuje vođine epske fantazije onim jadnicima u vojsci dok se narodu preko „pinkovizije“ plasiraju izgovorene gluposti iz dana u dan.

Dobro pripremljen i uvežban za dodeljenu mu ulogu ministra vojnog sa Če Gevarinim pogledom (bez tompusa) šepuri se po vojnim poligonima tobož iznenadnih i nenajavljenih kontrola uveravajući se u borbenu gotovost vojnika i jedinica.

A onda umesto analize kontrole usledi bujica demagoških hvalospeva kojima želi da, onima koji znaju da nije tako kako govori, upravo dokaže da su u zabludi i da treba da veruju kako on nosi belu uniformu iako ona nije bela.

„Mogu druge armije da budu bolje opremljene od nas, ali ne mogu da budu bolje obučene i ne možemo ni na koji način da ove momke pošaljemo na izvršenje zadataka da nisu prošli najbolju i najsavremeniju obuku.

Napor i trud koji ulažu starešine je za svaku pohvalu i oni svakako daju rezultate….. Mi ćemo kao ministarstvo nastaviti da insistiramo na procesu obučavanja, nastavićemo da insistiramo da obuka mora da bude ono što opredeljuje našeg vojnika i ono što razlikuje našeg vojnika od svih ostalih.

A svakako posebno insistirajući na bezbednosti našeg vojnika i da sve što se radi bude u skladu sa najvišim mogućim standardima.“ – reče i ne postide se.

„Ministar odbrane je rekao da se naše jedinice opremaju sve boljim i sve savremenijim oružjem ali to, kako je istakao, nikada nije dovoljno ako nemate obučenog i spremnog vojnika,“ – ističe se u zvaničnom saopštenju za narod.

– „A mi to imamo na ponos naše zemlje“ – poentirao je ministar Vulin. (1*)

Ne znamo šta je podrazumevao pod onim često isticanim „obučen“; ukoliko je mislio na odeću i obuću trebalo je samo da obori pogled na dole prema vojnicima i da odmah uoči da njegove čizme više koštaju nego sve čizme i uniforma koju su vojnici toga dana nosili na poligonu, i da nema ni traga od čizama koje je reklamirao njegov „vrhovni komandant“ onaj dan na poligonu u Nikincima, a oni (vojnici) sigurno mu pozavideli na skupocenoj obući i odeći.

Ukoliko je pak mislio na obučenest i uvežbanost vojnika u izvršavanju borbenih zadataka, onda g. ministru vojnom treba reći da se ne daju tako lako ocene na osnovu šetnje do vojnog poligona već je to rezultat mnogih pokazatelja koji se dobijaju sistematskim praćenjem i ocenjivanjem rada jedne vojne formacije pa i vojske u celini, a sve to će tek moći da sagleda na kraju godine prilikom analize borbene gotovosti VS.

Koliko je nedelotvorna i neobavezujuća dužnost koju obavlja pokazuju njegove izjave u toku posete vojnim jedinicama i ustanovama. Tako je nedavno posetio Komandu za obuku VS u Topčideru i izjavio:

– „Zato mi moramo da nađemo načine da ponovo u proces obuke uvedemo i one koji nisu pripadnici vojske. Nijedna vojska na svetu nije dovoljno brojna, i nijedna vojska na svetu nije dovoljno spremna za izazove koji su pred nama ukoliko nema podršku čitavog stanovništva i svih građana“.

Ova ničim utemeljena pro-forma izjava nikome ozbiljnom ne koristi osim njemu i onima koji se u ovu problematiku ne razumeju.

Naravno, u ozbiljno uređenoj državi ministar vojni bi pošao od osnovnih strateških dokumenata (strategija nacionalne bezbednosti i sl.) i naveo kako treba da se dela u procesu obuke civila te da u tom slučaju nije potrebna podrška stanovništva i svih građana, osim ako nije mislio da i on kao i njegov vođa zatraži unutrašnji dijalog za rešavanje vojnih pitanja. (2*)

Ipak, za Vulina su ovo preteške i preozbiljne teme i treba da ih prepusti stručnim ljudima, a za njega su rešavanja onih sitnih koji mogu da mu donesu simpatije kod vojnika kao npr. kupovina čizama i uniformi, ili nešto slično kao što ću izneti u sledećem slučaju.

Onomad odoh na Bežanijsko groblje da ispratim u večnu kuću prijatelja i dugogodišnjeg saradnika u službi, uvaženog generala, borca i patriotu. „Pe-Es“ (Pravilo službe VS) reguliše vojne počasti precizno i jasno. Nekada kada smo imali vojsku imali smo i specijalnu jedinicu za odavanje počasti, a sam garnizon Beograd imao je počasni bataljon koji je davao počast prilikom sahrane kao i kod dočeka stranih državljana nižeg ranga.

U sastavu počasnog bataljona bio je i vojni orkestar za istu namenu. Garda i orkestar garde bili su namenjeni, pored ostalog, za iste delatnosti, ali za visoke zvaničnike u državi.

Elem, kako se urušavala vojska tako je nestala i ova jedinica, a sa njom i vojni orkestar. „Pe-Es“ sada reguliše ovu oblast tako što umesto vojnog orkestra muzičku počast odaje trubač, a umesto dobro uvežbanih vojnika počasnog bataljona odredi se vod ili četa vojnika iz neke jedinice VS (10 ili 20 vojnika – prim. aut.).

Tačno na vreme u „razdrndanom“ minibusu stiže počasna jedinica skupljena od vojnika, vojnikinja i podoficira i stade na mesto za počast. Za to vreme vozač minibusa ne gasi motor koji je se zaglušujuće trese sa pocepanim auspuhom.

Na opomenu nekog redara na groblju da ga ugasi, on samo sleže ramenima i nakon kraćeg dijaloga pomeri ga dalje na parking, ali ostade sa upaljenim motorom.

Verovatno je u pitanju akomulator pa ne može posle da ga upali. Pa nije ovo MIG-29 da nemaju akomulator – pomislih razočarano.

Kada poče odavanje počasti, vidim sve se odvija po protokolu, samo sa radnjama počasne jedinice bez trubača. Priđem jednom oficiru koji mi se učini da je glavni i tiho ga upitah, – „Gde je trubač?“, – „Na godišnjem odmoru“ – odgovori još tiše. „Zar imate samo jednog trubača?“ – ponovo upitah.

„Pa, znate bio je još jedan, ali je on napustio vojsku pre dva meseca… Ali raspisali smo ponovo konkurs…“. – poče da objšnjava. „Dobro, razumem…“ – prekidoh ga, valjda je otišao kod Brege (Goran Bregović – prim. aut.) u „Orkestar za svadbe i sahrane“, sigurno je tamo bolja plata….

Prema tome g. ministre vojni, druže Vulin, mogli biste za početak svog ministrovanja da obezbedite pet trubača, biće dovoljno iako samo garnizon Beograd ima 11 grobalja, a umiranje je povećeno u odnosu na porast broja zaposlenih. Biće to veliki vaš doprinos vojsci i poštovanje prema umrlim pripadnicima vojske.

Sve što je dosad izgovorio ovaj politički demagog i šarlatan ostaće zapisano u domenu dnevno-političkih floskula kojima se pothranjuju njegovi istomišljenici i poltroni, zamajavajući se u svom neradu i neznanju.

Tako je prilikom posete fabrici namenske industrije u Velikoj Plani opet izgovorio nekoliko neistina i uobičajenih fraza koje su samo njemu znane.

„Za nas je od ogromnog značaja naša namenska industrija i odbrambena industrija Srbije koja pokazuje da se, uz velike napore, ali uspešno nosi i na svetskom tržištu. Vojska Srbije, kao svoj vrhunski interes ima, naravno, novo naoružavanje, ali naoružavanje koje je produkt naše pameti, produkt našeg kapitala, koje je produkt našeg znanja i umeća ovih ljudi“ – naglasio je ministar Vulin.

Ne razumem zašto namensku industriju naziva odbrambenom kada ona proizvodi naoružanje i vojnu opremu za izvoz, a VS gotovo da ništa od tog nije uvela u svoje opremanje? Zašto obmanjuje svoju državu i narod? A kada bude došao strani ulagač, tek onda VS neće imati nikakvu korist od vojne industrije.

Treba reći istinu – Vojska Srbije nema skoro nikakvu korist od namenske industrije, ona posluje na dohodovnom principu i ne poklanja nikome svoje proizvode, pa ni VS. Potrebno je izvršiti kupovinu pomenutog naoružanja i vojne opreme, a za to treba novac.

„Vlada Republike Srbije će nastaviti sa politikom koju je vodio predsednik Vlade Aleksandar Vučić, a sada vrhovni komandant, a to znači da ćemo nastaviti da ulažemo u odbrambenu industriju Srbije, to znači da ćemo nastaviti da vodimo računa o ovom veoma važnom segmentu naše odbrambene industrije“ – istakao je ministar odbrane. (3*)

Važno je da u njegovom obraćanju svuda i na svakom mestu nije izostalo veličanje vođe i njegovo promovisanje u vrhovnog komandanta koji po Ustavu Srbije ne postoji.

Od samog početka svog mandata Vulin je krenuo neumorno da se šeta po kasarnama i poligonima oponašajući vođu koji radi od ranog jutra do kasno uveče bez odmora i letovanja. Sve što je do danas doprineo VS su samo izgovorene fraze, obećanja i nadanja.

Vojska se i dalje nalazi u veoma teškom materijalnom položaju, a jedino što je tačno izgovorio i dobro uočio je …“napor i trud koji ulažu starešine je za svaku pohvalu i oni svakako daju rezultate“… Da, za svaku pohvalu je koliko još uvek ima entuzijazma kod starešina u vojsci da opstaju u ovakvoj po VS nepovoljnoj situaciji. No, bojim se da i oni uskoro ne krenu za onim trubačem kod Brege!

(fsksrb.ru)

Share this post: