RAJ: DA LI JE HRIŠĆANSTVO U ZABLUDI?

Uobičajena hriščanska ideja o raju – blaženo carstvo sa anđelima koji sviraju harfu – vekovima je nepromenjivi deo ove vere.

Čak i uz argumente da će doći Strašni sud koji će odlučiti ko će biti „spasen” a ko ne, ankete pokazuju da većina Amerikanca veruje da će se nakon smrti njihove duše uzdići na neku vrstu nebeskog počinka.

Ali naučnici svih fela sve glasnije govore da utešno verovanje u zagrobni život nema osnovu u Bibliji i da bi zvučalo bizarno Isusu i njegovim učenicima. Poput savremenih restauratora koji strpljivo „čiste” drevnu fresku, naučnici su zadrli u Novi zavet sve do njegovih jevrejskih korena kako bi preispitali sveprisutno kulturno verovanje u postojanje raja na onom svetu.

Stručnjak koji je nedavno priklučio svoj glas ovom naučnom horu je hriščanski autor N.T. Rajt, nekadašni anglikanski biskup koji sada na škotskom Univerzitetu St. Endruz predaje o ranom hrišćanstvu i Novom zavetu. Rajt je istraživao hrišćanske zablude o raju u svojim ranijim knjigama, ali je nedavno objavio delo „Kako je Bog postao Kralj: zaboravljena priča o jevanđeljima” (How God Became King: The Forgotten Story of the Gospels) u potpunosti posvećeno ovoj trendi temi.

Rajtovo insistiranje da je hrišćanstvo u zabludi izgleda da označava prekretnicu u ozbiljnom preispitivanju ideje raja. Rajt nije samo još jedan akademski ikonoklasta s namerom da raskrinka hrišćanske mitove. On je veoma ozbiljno shvatio svoju veru i čak je napisao ogromnu studiju na preko 800 stranica sa ciljem da dokaže istorijsku istinu o Hristovom vaskrsenju.

„Ono kako crkva i većina hrišćanskih vernika vide raj veoma se razlikuje od onoga što smo pronašli u biblijskim svedočanstvima”, kaže Kristofer Mors iz Unije teologa u Njujorku. „Prema biblijskom shvatanju, kraj vremena nije kraj sveta – već početak stvarnog sveta”.

Rajt i Mors kažu da su prijatno iznenađeni zanimanjem i prihvatanjem publike na njihovim govorima u lokalnim crkvama. „Mnogo običnih vernika je milionima kilometara udaljeno od razumevanja svega ovoga”, kaže Rajt.

Rajt i Mors istražuju nezavisno jedan od drugog i u različitim ideološkim okruženjima, ali njihov rad se podudara po ključnim pitanjima. U klasičnom judaizmu i hrišćanstvu tokom prvog veka vernici su očekivali da će ovaj svet biti transformisan u Božije carstvo – obnovljeni Raj gde će iskupljene duše biti oslobođene od smrti, bolesti, grehova i drugih zla.

Jevreji iz prvog veka naše ere koji su verovali da je Isus mesija takođe su verovali i u uspostavljanje Božijeg carstva i bili su ubeđeni da će taj svet biti transformisan za njihovih života, kaže Rajt. Međutim, to uspostavljanje je bilo daleko od gotovog i za njegovo ispunjenje bilo je potrebno aktivno učešće božijih ljudi u primenjivanju društvene pravde, nenasilja i oproštaja.

„Ono što mi ovoga trenutka radimo je izgradnja tog Carstva”, objašnjava Rajt. U judaizmu postojji izraz tikkun olam, ili „popravljanje sveta”, a ta hebrejska fraza je „blizak rođak” drevnim uverenjima Isusa i njegovih sledbenika, kaže Rajt.

„Mi sada više razumemo judaizam iz 1. veka nego svi hrišćanski naučnici do danas. I tom prilikom smo shvatili koliko smo brzo zaboravili učenja ranog hrišćanstva, naročito iz prva 3-4 veka njegovog postojanja”.

Hrišćanstvo je postepeno izgubilo kontakt sa svojim jevrejskim korenima a ideja raja se sasvim „izmakla kontroli” u Srednjem veku, smatra Rajt.

„Naša slika raja i pakla, koju smo gradili na osnovu Dantea i Mikelanđela, a možda i slika čistilišta, nije u saglasju sa onim što nalazimo u Novom zavetu. Mnoge predstave paklenog ognja i prokletstva su zapravo paganske slike preuzete u srednjem veku”.

Rajt piše da su mnoge vodilje za ranohrišćansko razumevanje Nebeskog carstva očuvane u Novom zavetu, naročito u stihu „ Da dođe carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu” iz molitve Bogu. Dva ključna elementa su oproštaj dugova i ljubav prema bližnjem svom.

Premda je raj bez sumnje u Božijem carstvu, to nije deo neke daleke galaksije beznadežno uklonjene iz ljudske realnosti. U shvatanju sveta ranih judaista, ove dve dimenzije su se ukrštale i preklapale pa se božansko prelivalo i u ovaj svet.

Ostali pokazatelji su zasenjeni nespretnim prevodima, poput popularnog stiha iz Jevanđelja po Jovanu (3:16), koje kaže da je Bog dao svog jedinog sina da bi ljudi imali „ život večni”.

Rajt nudi prevod koji radikalno menja poruku i pokazuje kako bi ovaj pasus zvučao u 1. veku: Bog je dao svog sina „tako da svi koji veruju u njega ne bi bili izgubljeni već da bi delili život u novom Božijem dobu”.

„To nije neka platonska vanvremena večnost, o kojoj smo učili”, kaže Rajt. „Već je defintivno da će doći vreme kad će Bog iz korena transformisati ovaj svet”.

(B92)