RAT EU I RUSIJE ZBOG KIPRA

Medvedev kiparski plan o oporezivanju štediša uporedio sa eksproprijacijom iz sovjetskih vremena.

Evropa se u slučaju „Kipra” ponaša kao „slon u staklarskoj radnji”, izjavio je juče ruski premijer Dmitrij Medvedev, poredeći predlog da se oporezuje deo štednih uloga u kiparskim bankama sa eksproprijacijom koju su boljševici sprovodili u sovjetskoj Rusiji.

Po mišljenju Medvedeva, teška finansijska kriza koja se obrušila na mediteransku ostrvsku državu nikako ne sme biti rešavana polumerama, a pogotovo ne na račun ruskih štediša i ruskih državnih kompanija koje svoje poslove vode preko kiparskih banaka.

On je dodao da je ova situacija „razlog je da se razmisli” o evru kao valuti u kojoj su ruske devizne rezerve.

„Između 41 i 42 odsto naših rezervi je u evrima, a predlog (EU Kipru) nije samo nepredvidiv, nego neodgovarajući”, rekao je on, praktično pripretivši evropskim kolegama.

Moskovski mediji su istakli da je nemačka kancelarka Angela Merkel, inače sklona žestokim izjavama, konačno, naišla na sebi ravne. Ne čudi stoga što je otvorena nesaglasnost ruske i nemačke strane u ruskim medijima već okvalifikovana kao – „epski obračun Putina i Merkelove”.

Ruski biznis i te kako je zainteresovan za kiparsku krizu i nudi podršku, ali nije spreman i da u potpunosti veruje vlastima u Nikoziji.

„Spasavanje Kipra je moguće, ali bi koštalo 6 milijardi evra. Ruski biznis je za to definitivno zainteresovan, pošto se preko Kipra vode poslovi koji ovde u Rusiji ne bi bili mogući. Ipak, pitanje je koliko bi nas sve to, u krajnjoj meri, koštalo i kako bi to shvatila naša, domaća javnost”, komentariše finansijski stručnjak Dmitrij Dorofejev.

Profesor na Visokoj školi ekonomije u Moskvi Maksim Braterski, smatra da su u Nikoziji svesni da su se našli između čekića i nakovnja, ali da su i dalje spremni da sede na dve stolice. Tačnije, da uzmu novac i od evropskih finansijskih institucija i od ruskih.

Ruski bankari pokušavaju da naprave računicu o tome koliko će ih koštati kiparska kriza, a ukupna suma već se popela na nekih 10 milijardi dolara. Za sada, stigao im je apel iz Nikozije da kredit koji im je odobrila Moskva sa sadašnjih 2,5 milijardi evra „ojačaju” sa još pet milijardi. Uz to ide i molba da se kamata za već dodeljenu pozajmicu sa dogovorenih 4,5 odsto, smanji na 2,5 procenata, a rok otplate pomeri za pet godina.

Kako navode ruski mediji, na koji način će Rusija zaista pomoći Kipru i da li je ta pomoć vezana za reakciju evropskih bankara, još nije odlučeno, ali se pominje da Moskva svoju pomoć uslovljava time da dobije pravo da istražuje i koristi gasna polja u kiparskim teritorijalnim vodama.

Politika

Share this post: