ROBOVI PROGRAMA „MONARH“ 2. deo

Seksualne usluge, šverc droge, ubistva i vrbovanje – samo su mali deo razrađenih „tehnika“ koje, u pokušaju da dođu do prevlasti na globalnom nivou, koriste najmoćnije špijunske organizacije.

Pedesetih godina prošlog veka, CIA je kroz program „MKUltra Mind Control“ izazvala veliko interesovanje za prostitutke, ne samo kroz obuku i pripreme za seksualne robove, već i za špijunske aktivnosti, prenos droge i raznih informacije koje se nisu smele slati već preneti isključivo usmeno, kompromitovanje uglednih osoba radi daljeg ucenjivanja, zaključno sa obukom za atentate.

Oformljeni su stručni timovi koji su na naučnoj osnovi morali da odgovore šta ih „stavlja u funkciju“, kako ih obučiti u zavođenju i špijunaži, na koji način ih kontrolisati, kako se zaštititi da informacije „kasnije“ ne procure na pogrešnom mestu i, na kraju, kako „penzionisati“ osobe kojima je „rok upotrebe“ istekao.

Najsurovije ucene


Iako zvuči surovo, CIA je bez dileme, kao i FBI i Edgar Huver, ušla u ovu „naučnu delatnost“ i vodila detaljna dosijea o seksualnim sklonostima poželjnih ciljeva, ljudi koje je trebalo uplesti u mrežu „crnih udovica“, kako su kodirano nazivali obučene „seksualne operativke“. Ova prljava veština dovedena je do nivoa rafinirane veštine, skoro umetnosti, kako se vidi u brojnim filmovima od kojih su najtipičniji oni o Džejms Bondu, agentu 007.

U njima se britanski agent bavi zavođenjem kako bi došao do onoga što mu treba i to je postao deo njegovog „šarma“. A da ne govorimo kako protivnička stana pokušava isto, međutim, Bondov seksualni šarm je jači, pa on po pravilu „pobeđuje“.

Naravno da je na prvom mestu ucenjena buduća operativka. Robinji iz programa Monarh se dozvoljava da ima decu kako bi kasnije bila efikasno ucenjena pa joj se preti da će njena deca postati deo programa, ili biti prodata satanističkim sektama i psihopatama za njihove rituale. Ovo je ucena koja uvek daje željeni rezultat jer se robinjama vrlo plastično prikaže šta se dešava sa onima koji ne sarađuju i kako prolaze njihova deca.

Većinu sekti za kontrolu uma vode opasni programeri „gurui“ i u takvim uslovima programiranje dece počinje u trećoj godini njihovog života u vreme kad je moguća verbalna komunikacija. Njima se kaže da im je u telo usađena bomba i da će je, ukoliko ne budu slušali naređenja, programer aktivirati.

Alter umesto pokojnika


Takozvani Monarh Beta, model seksualne robinje, vrhunski je obučena zavodnica ali postoji i „dodatak“: njen kontrolor može da aktivira i jednu od „alternativnih“ osoba iz njenog programiranog uma i taj „alter“ kako ih nazivaju, savršeno imitiraju mrtvu osobu, ali su joj vitalne funkcije svedene na minimum. Uspaničenoj „žrtvi“ se pomogne da se „leša“ oslobodi, ali je krug ucene otvoren. Opasnija faza je da se žrtva uvuče u seksualne aktivnosti koje se snimaju, što je naročito efikasno, ako je reč o uglednoj, javnoj ličnosti na javnoj funkciji u politici, biznisu, sportu.
Porno filmska industrija se skoro isključivo bazira na „glumcima i glumicama“ koje su na programu Monarh. S jedne strane, njihov rad je besplatan, deluju „stručno“ i uverljivo, postaju poznati u kontekstu onih koji su zainteresovani za ove teme i filmove, ubacuju ih u svet poznatih ličnosti iz muzike, filma i sporta što otvara mogućnosti za ucenjivanje umešanih ličnosti.

Tipičan primer je poznati glumac romantičnih komedija Hju Grant kome se „slučajno“ desila prostitutka u kolima, a pošto je odbio da plati „njenu“ ucenu, slučaj je dospeo u medije kao svojevrsna kazna i opomena drugima koji se budu našli u sličnoj situaciji.

Medicinski logori smrti


Jedna od najefikasnijih pretnji seksualnim robovima jeste da će ih poslati u psihijatrijske klinike ukoliko budu pravili probleme svojim kontrolorima ili pokušaju da se otrgnu iz programa. Poznati su mnogi slučajevi „pacijenata“ sa klinika koje vode obaveštajne službe; oni su ostavljeni na milost i nemilost medicinskom osoblju. Tu nema spoljne kontrole, ni zakonske ni medicinske; „pacijenti“ su u „medicinskom logoru“ najstrašnijeg tipa, a disciplinovanje bolesnika, reprogramiranje, tortura i smrt se primenjuju na njima a da se za to nikome ne odgovara.

Davanje opasnih medikamenata melarila, torazina ili stelazina uobičajena je stvar. Medicinska sestra Nadin Skola, koja je radila u jednoj ovakvoj bolnici, u svojoj knjizi „Čuvar ključeva“ ( „Keeper of the Keys“, F&J Publishing Corp, 1976) opisuje strahote kojima je bila svedok.

Robovi na dopunskoj obuci se traumatizuju do krajnjih granica kako bi im se um otvorio i „produbljeni“ program se spustio u netaknute delove mozga gde se stvaraju novi „alteri“ za nove funkcije. Robovi se ili potapaju u kade pune leda i tu drže do granice smrti, ili im se na „stari“ način daju elektrošokovi dok se mentalno potpuno ne rastroje.

Oni koji ne izdrže i umru, sahranjuju se na tajnim bolničkim grobljima bez ikakvih oznaka u dosijeima iz kojih bi se pronašlo ko su bili. Po rečima medicinske sestre Nadin, polovina pacijenata u mentalnim institucijama su šizofrenici.

Veliki procenat ovih „šizofreničara“ su u stvari bili robovi čiji je program završio, „pukao“ i koji su eliminisani i ostavljeni da traju do svog fizičkog kraja. Koliko je ljudi – ne zna se, ali se zna da ih je mnogo; neki eksperti tvrde da je reč o hiljadama njih. Ovo je čak prihvatljivija varijanta od fizičke likvidacije koja je namenjena većini robova.

To je bio slučaj sa Keti O’Brajen, seksualnom robinjom najviše klase, „predsedničkim modelom“, koja je svoje usluge pružala u Beloj kući i ostalim državnim institucijama. U poslednjoj fazi rada, kada je došla u tridesete godine života – a tada se „radni vek“ robova bliži kraju – prebacili su je na poslove prenose droge za CIA. U jednoj takvoj isporuci, kada je ranac sa drogom donela na određeno mesto, u napušteni luna-park vođena intuicijom koja joj je spasla život, ostavila je ranac i sakrila se u lavirintu parka.

U zakazano vreme, pojavio se helikopter iz kog je izašla „veza“, agent CIA koji je trebalo da preuzme drogu. Iz helikoptera je izašao naoružan puškom, uzeo ranac, dozivao Keti da se sa njom „vidi“, ali pošto ona nije izlazila iz svog skrovišta, helikopter je uskoro odleteo. Ovo je bio jasan signal Keti O’Brajen da mora da se spasi i ona je jedan od retkih begunaca iz programa Monarh koja je posle deprogramiranja i povratka sećanja opisala svoj strašni život robinje.

 

Milan Vidojević

Srpskaanalitika

Share this post: