RUSIJA, KRIM I UKRAJINA: EVROPI NE TREBA MNOGO DA UĐE U VELIKI RAT I POVUČE OSTATAK SVETA

Ono što je bitno kada je reć o krizi u Ukrajini, jeste da je Zapad u velikoj meri pogrešno procenio način na koji će Rusija odgovoriti na mogućnost da njen sused sklizne u haos i anarhiju.

evropa svetski rat ukrajina rusija

Mnogi od zapadnih političara ozbiljnih lica i takozvanih stručnjaka pitaju se kakva je završnica ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini? Aleksandar Nekrasov, ruski komentator i bivši savetnik Borisa Jeljicina, smatra da je odgovor na to pitnaje jasan. Ovo je njegov autorski članak u kom izražava svoje lično mišljenje.

Prisustvo ruskih snaga na Krimu zazvonilo je za uzbunu u zapadnim prestonicama, pri čemu neki predviđaju da to u osnovi predstavlja uvod u pravu invaziju na uglavnom rusofone istočne delove zemlje, uz ulazak ruskih tenkova.

Čuju se i apeli “međunarodnoj zajednici”, šta god to danas bilo, da Rusiju ekonomski i diplomatski kazni, mada niko ne govori o bilo kakvom vojnom odgovoru.

Veoma je teško prozreti kako zapadne zemlje nameravaju da izvrše ozbiljan ekonomski pritisak na Rusiju, ako se ima u vidu stanje njihovih privreda i ogromni gubici koje bi to moglo da im nanese.

Već smo ustanovili da britanska vlada ne razmatra nikakve vojne opcije ili trgovinske sankcije, nakon što je lukavi kamerman uhvatio zvaničnika koji nosi politička dokumenta u blizini sedišta vlade i zumirao relevantni paragraf.

Međutim, kao bivši savetnik Kremlja, mogu da vam kažem da se takve stvari ne dešavaju slučajno, i da obično i te kako predstavljaju signal, namenjen onima koji pažljivo posmatraju.

Druge zemlje su takođe nagovestile da nemaju nikakvu želju da pribegnu sankcijama.

Ono što je bitno kada je reć o krizi u Ukrajini, jeste da je Zapad u velikoj meri pogrešno procenio način na koji će Rusija odgovoriti na mogućnost da njen sused sklizne u haos i anarhiju. Da i ne spominjemo decu Narandžaste revolucije iz 2004, koja su – uzgred budi rečeno, za većinu njih se to žalosno završilo – zagrizla više nego što mogu da sažvaću kada su svrgla predsednika Viktora Janukoviča, a zatim napravila ključnu grešku što su se od prvog dana pogrešno oglašavala, pokazujući otvoreno neprijateljstvo prema Rusiji i prema Rusima koji žive u Ukrajini.

Sa neuspelim pokušajima nekih ekstremista da uticaj privremene vlade prošire na istok i na jug, uz upotrebu zastrašivanja i nasilja, postalo je jasno da perspektiva građanskog rata zaista deluje veoma realno.

Trebalo bi da naučimo lekciju iz Iraka, gde je delikatna ravnoteža koja je pre američke intervencije 2003. postojala potkopana, i sada niko ne zna kako to da razreši. Isti ishod je nastao i kao rezultat takozvane revolucije u Kijevu, koja je sada otvorila stare rane i probudila istorijska neprijateljstva dosad držana pod kontrolom.

Stoga je Putin odlučio da upotrebi 50.000 ruskih vojnika stacioniranih u Sevastopolju, uz pojačanje od još 16. 000 vojnika, kako bi sprečio izbijanje sukoba među radikalima sviju strana i obezbedio stabilnost na Krimu, gde je 60 odsto stanovništva ruske nacionalnosti. Bez ijednog ispaljenog metka, uspostavljeni su red i vladavina zakona, za razliku od ostatka zemlje.

Svako sugerisanje da je Kremlj zapravo spreman da započne invaziju Ukrajine punih razmera je, međutim, veoma, veoma daleko od istine. To bi bilo vrlo opasno za samu Rusiju, imajući u vidu njene bliske veze sa Ukrajinom na svim nivoima. Stoga je histerija koja trenutno prati rusko angažovanje na Krimu rezultat neznanja, ili pak dubokih sumnji koje Zapad još uvek gaji kada je reč o Rusiji i o tome treba li ili ne treba voditi hladni rat.

Iznenadna promena režima koja se u Ukrajini dogodila nikako nije mogla da ima za rezultat brzo i mirno rešenje. To smo videli tokom arapskog proleća, i prilikom pada komunizma u istočnoj Evropi. Ako smo iz istorije išta naučili, to je da nije potrebno mnogo da u Evropi izbije veliki rat, koji će u sebe uvući i ostatak sveta.

(CNN, Blic)

Share this post: