SAD POSTAVILA PREMIJERA SAMOPROKLAMOVANE SIRIJSKE VLADE

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

U Istanbulu je održan sastanak sirijske opozicije – one koja je stvorena u Kataru uz direktan „blagoslov“ bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton – na kojem se birao prvi „premijer“ samoprozvane sirijske nove vlade koja tvrdi da ima kontrolu nad „znatnim“ područjima severne Sirije, uz granicu s Turskom.

Zanimljiv, ali nimalo neočekivan, izbor je novog tzv. premijera – izabran je američki državljanin, rođen u Siriji, i biznismen – Ghassan Hitto (50), koji je do nedavno živeo u Tekasu i tamo bio direktor jedne kompanije za informacione tehnologije. Sada će se Hitto predstaviti zapadnim zemljama koje bi ga uskoro mogle i prozvati za „jedinog predstavnika sirijskog naroda“.

Ni to neće nimalo iznenaditi, mada se radi o potpunoj farsi, ali mediji su odlučili glumiti kao da je sve sasvim legitimno.

Očekivali smo da će SAD, koji je vršio najveći pritisak na sirijsku opoziciju da što pre izaberu premijera, sugerisati izbor koji neće biti „toliko“ očit, no izgleda kako je i njihova taština prevazišla okvire geopolitičkog taktiziranja te su tako juče „oslobođene teritorije“ – gde se već uveliko praktikuje šerijatski zakon – dobili i Amerikanca i biznismena za svog novog „vođu“.
Ona fraza „sirijski narod mora sam birati o svojoj budućnosti“ ovim potezom je bačena u vodu. Od prvog dana o svim potezima koalicije, od predstavnika, glasnogovornika, pa i sada „premijera“, odlučuje strikno Vašington.

Da se ​​u Siriji „zaista“ radi o organizovanoj domaćoj pobuni, pravom narodnom revoltu, mogli bismo diskutovati o tome šta je bolje za narod Sirije i šta koja strana donosi, ali ovo već postaje toliko predvidljivo da svaka debata gubi smisao.

Vašington je očito toliko paranoičan da jednostavno nemaju hrabrosti izvući nekoga „iz naroda“, ništa ne prepuštaju slučaju i dovode svoje ljude uprkos tome da upravo tim potezom pokazuju svu providnost medijske propagandne kampanje o „borbi za demokratijom“ u Siriji.

Isti takvi sada su na najvišim položajima i u Libiji, gde im narod ni imena ne zna, veliki ljubitelji izvoza demokratije sigurno neće hrliti na letovanje u Bengazi, Misratu i Tripoli.

Gospodin premijer Hitto gotovo je u potpunosti nepoznat u opozicionim krugovima. Drugi kandidat, Assad Mustafa – bivši ministar poljoprivrede iz doba Hafeza al-Asada, bio bi koliko toliko logičniji izbor jer svi u Siriji znaju ko je i šta je.

Štaviše, opozicija je želela njega, no nakon „pritisaka“, funkciju ipak preuzima Hitto koji je negde kasno noćas navodno dobio 35 glasova, samo 3 više od Mustafe.

Možda se iz SAD-a brinu da bi možda moglo doći do pregovora na relaciji Mustafa – Assad, što je ipak malo manje verovatno kada je reč o teksaškom biznismenu koji se pojavio niotkuda.

Činjenica jeste da je opozicija razjedinjena poprilično i SAD nikako ne uspevaju prevazići taj problem. Štaviše, portparol FSA-a, Fahed al-Masri, već je danas komentarisao kako uopšte ne vidi smisao ove nove „vlade“ te kako opozicija u Istanbulu nema gotovo nikakve veze sa situacijom na terenu.

Masri je na dobrom tragu, no nije poznato da li u potpunosti razume aktuelnu situaciju, a ona glasi upravo ovako – strane sile se nadaju kako će pobunjenici, kao i u Libiji, odraditi „prljavi posao“ rušenja aktuelne vlasti, kako bi nova vlada, još 01:00 – kao i u Libiji, probrana od zapadnih sila, samo ušetala u Damask.

U tom scenariju, današnji „borci za demokratiju“, postali bi sutrašnji otpadnici i ekstremisti za koje se već pripremaju CIA vazdušni napadi bespilotnim letjelicama.

Khalid Saleh

Jedan deo pobunjenika u Siriji bori se isključivo po ratnom plenu i za novac, ali znatan deo omladine – mahom iz ruralnih siromašnih naselja – zapravo ni ne shvata koja je njihova uloga stvarno i čije interese, svesno ili nesvesno, propagiraju.

Uz njih imamo i specijalne jedinice, najbolje naoružane i ideologijom potkovane, koje dolazi u obliku terorističkih organizacija kao što su Al-Nusra Front i druge.
Vratimo se na teksaškog biznismena. Možemo li već sada pretpostaviti koja će biti prva odluka novog „premijera“? Zaista nije teško – jer zbog te odluke ga je Vašington i žurno doveo u Istanbul.

Evo i odgovora: već jutros Hitto je naglasio kako „neće biti nikakvih pregovora s Asadom“. Sada je cela stvar još jasnija – u Vašingtonu su se pošteno prestrašili kada je Moaz al-Khatib počeo nešto mucati o pregovorima s Damaskom i znali su da takve tendencije moraju što pre zaustaviti.

Prvo je izvršen pritisak na njega tako da je povukao svoju izjavu gotovo u roku od 24 sata, a sada ga se nastoji gurnuti u senku i na čelo opozicije stavlja se Amerikanac koji će imati glavnu reč.

Hitto je „Mario Monti“ sirijske krize, čovek-agent koji se dovodi po potrebi iz hodnika globalne oligarhije kako bi zauzdao proces koji se ne kreće prema interesima njegovih gospodara. „Uvek postoji mogućnost da bi režim mogao odjednom pasti“, rekao je Hitto.

To je ključna poruka koja ocrtava aktuelnu strategiju rušenja vlasti u Damasku – iscrpljivanje, umaranje, šokiranje terorističkim napadima i konstantan sukob uz naizgled beskrajne rezerve stranih militanata koji se samo slivaju u Siriju sa gotovo svih strana.

U tom „čekanju“ zaista se uvek nešto, kako kaže Hitto, „odjednom“ može desiti. Baš kao na primer jutrošnji napad sirijskih aviona na libansko-sirijsku granicu, od kuda velik broj militanata stiže u Siriju.

Ne bi iznenadilo da SAD iskoristi ovakav incident za pokretanje neke vrste eskalacije – jer na takav incident se doslovno čeka, vreba, poprilično strpljivo, jer je neminovno da će do njega pre ili kasnije doći.

Ghassan Hitto

Sećamo se sličnog incidenta na granici sa Turskom. Zalutala granata ubila je nekoliko civila i – bez obzira što su turski mediji izneli dokaze da se zapravo radilo o granati ispaljenoj od strane pobunjenika – taj incident iskorišćen je za potpunu militarizaciju turske granice gde su dovedeni i Patriot raketni sistemi.

Ne, nije istina da će ti sistemi služiti u odbrani Turske od Sirije – to je lažni povod, pravi je onaj da će isti biti iskorišćeni za podršku eventualne vojne invazije na Siriju ako do iste ikada dođe.

Anti-sirijska koalicija naumila je rušiti Siriju kao državu po svaku cenu, zato i odbijaju svaki pokušaj unutar-sirijskog rešenja i pokretanje dijaloga.

Ako bi im to uspelo, sirijskom narodu se ne bi dopustilo da odluče sami o svojoj budućnosti, više nikada.

Teksaški biznismeni preuzeli bi kontrolu nad njihovim resursima, zemljom i životima.

To je scenario koji im se danas nudi, ništa više i ništa manje. Ipak, ništa još nije gotovo – sirijski narod još uvek ima priliku da izbegnu ovu sudbinu, još uvek postoji nada za sirijsko rešenje.

Naglasak ovde nije na pobedi Assada, već na porazu zavere koja je kriva za preko 70,000 mrtvih i milion raseljenih u dve godine.

 

nytimes,RT,Advance

Share this post: