SAMO JOŠ JEDNA KARIKA U LANCU TIRANIJE

 

Potpisivanjem zakona o nacionalnoj odbrani, sve više Amerikanaca nego ikada, počinju se pitati, kako se zemlja tako brzo pretvorila u policijsku državu. Ovaj zakon je samo najnoviji unos u dugačku listu koraka ka kodifikaciji trajnog vanrednog stanja.

Ovaj, najnoviji paket zakona za fiskalnu 2012. godinu, šokirao je mnoge, jer dozvoljava pritvaranje bilo koga na neodređeno vreme i bez suđenja, čak i ako samo postoji sumnja da je taj neko pružao podršku, pojedincu ili grupaciji koji su indetifikovani kao teroristi.

Možda ne iznenađuje činjenica da je predsednik Obama izabrao doček nove godine da potpiše ovaj zakon, imajući u vidu, da dani odmora i praznika drže podalje Amerikance od događanja.

Na krilima ovog zakona o nacionalnoj odbrani, jedan novi zakon krči svoj put kroz američki kongres, akt o iseljenju neprijatelja u inostranstvo.

Amerikancima, koji bi bili osumnjičeni iz raznoraznih razloga kao neprijatelji države, bi se oduzimalo njihovo državljanstvo i bili bi optuženi za povezivanje sa vladama koji podržavaju terorističke akte.

Ovi novi zakoni i akta pokazuju, da ni Obama, ni njegovi bliski saradnici, kao ni članovi vlade, nisu iznenada napravili zapanjujuć zaokret u kretanju američke politike, već su, ustvari, samo nastavili da sprovode koordiniranu političku agendu, koja već decenijama opstaje unutar političkog života SAD-a, između dve naizgled, „zaraćene“ strane.

Godine 1864., za vreme američkog građanskog rata, Lambdin Miligan i četvorica drugih su osuđeni na smrt od strane vojnog suda, nakon što su proglašeni krivim za planiranje obaranja vlada u državama Indijana, Mičigen i Ohajo.

Slučaj je došao do Vrhovnog suda SAD-a po završetku rata, gde je utvrđeno da je neustavno suđenje američkim državljanima u vojnim sudovima, sve dok rade civilni sudovi.

„Komitatus aktom“ iz 1878, ocrtava se granica između vojske i civila, gde se američkoj vojsci i sudovima, zabranjuje angažovanje u građanskopravnim sporovima, osim ako to nije drugačije propisano aktom kongresa.

Takođe, 1942. godine, u slučaju Kuirin, gde je pritvoreno bilo osam nemačkih sabotera tokom drugog svetskog rata, gde im je suđeno kao civilima u vojnom sudu, Vrhovni sud je presudio da je suđenje bilo neustavno, jer su po zakonu, oni bili civili u ratu, i kao takvima im je trebalo suditi u sudovima za civile.

Danas se mnogi pitaju, šta se može učiniti da se spreči neizbežan ulazak SAD-a u otvorenu vojnu kontrolu nad američkim građanima i drugima širom sveta.

Stjuart Rodos, diplomirani pravnik i poznavalac ustavnog prava, osnovao je organizaciju pod nazivom „Čuvari zakletve“. On je, osnovne postulate i suštinu onoga što propagira ova organizacija posvetio policiji i vojnom osoblju objašnjavajući prirodu njihove zakletve, kroz pridržavanje ustava, na način gde zakletva isključuje njihovo učestvovanje u aktima koji jasno krše ustav.

On je takođe istakao, da se kroz američku istoriju često koristio taj tkzv. „akt o borbi protiv neprijatelja“, koji je ustvari bio samo pravni paravan za kršenje zakona o pravima, i da građani moraju da rade na tome da bi preokrenuli štetu, koja je već urađena donošenjem ovog zakona.

Vestinet

Share this post: