Saudijska Arabija i Amerika u dogovoru obaraju cenu nafte

Ogromno nalazište nafte u južnoj Rusiji

Mnogo greše oni koji naivno misle da su navodno SAD i Zapad počeli ekonomsku agresiju i rat sankcijama protiv Rusije zbog njenog stava o Ukrajini.

Piše: Petar Lavov

U suštini, sve je bilo smišljeno malo ranije – negde pre godinu dana, na zatvorenom sastanku visokih predstavnika SAD i Saudijske Arabije.

Treba imati u vidu da je taj sastanak bio toliko poverljiv da tada ni princa Bandara nisu na njega pustili, a je u to vreme bio na čelu kontraobaveštajne službe svoje zemlje i sekretar saveta za nacionalnu bezbednost monarhije.

Čak je i odsustvo šefova vodećih zapadnih država na ceremoniji otvaranja Olimpijade u Sočiju, takvih kao što su Angela Merkel i Fransoa Oland, bilo u potpunosti zakonomerno: oni su već znali da će uskoro morati da rade protiv Moskve. Po svemu sudeći, ostaci savesti su odigrali svoju ulogu, iako je sada u to teško poverovati.

Na tom sastanku, SAD su Saudijcima zatražile da naglo snize cenu nafte – do 50 dolara za barel, uveravajući ih da će to navodno naterati Iran da pođe na ustupke povodom svog nuklearnog programa i potkopati njegovu energetiku, što je Rijad i sam imao nameru da uradi.

Tada Amerikanci nisu posebno akcentovali „ruski aspekt“ što se, istina, ipak desilo posle krize u Ukrajini, posebno tokom Obamine posete Kraljevstvu. Saudijci su se odupirali, tvrdeći da smanjenje cene nafte može snažno da udari po njihovim socijalnim programima koji se finansiraju iz budžeta, sa negativnim posledicama na unutrašnjem planu.

Amerikanci su se tada odlučili za ucenu. Da bi zaplašili Saudijce, tvrdili su da poseduju kompromitujuće materijale za mnoge članove kraljevske porodice, uključujući i gruba kršenja normi humanitarnog prava, morala, finansijske zloupotrebe i sl., što bi moglo, u slučaju da bude objavljeno u svetskim medijima, da posluži kao osnova da se protiv pripadnika porodice El Saud podižu krivične prijave.

Osim toga, Amerikanci su Saudijcima izneli podatke da u Istočnoj provinciji monarhije, koju naseljavaju uglavnom šiiti, postoje desetine hiljada „spavača“, pripadnika ideologije Hezbolaha koji se orijentiše na Iran. Tvrdili su da ti „spavači“ u svakom momentu mogu uzeti oružje i napasti vehabijski režim.

To je imalo efekta, ali početak realizacije plana za naglo obaranje cene nafte nije bio odmah određen.

SAD su morale da sačekaju početak ukrajinske krize da bi se pad cene nafte vremenski podudario sa finansijsko-ekonomskim sankcijama Zapada.

Zato Vašington upravo od januara 2014-te  aktivira plan oštre destabilizacije situacije u Ukrajini, uključujući i oružani sukob. Za realizaciju celog scenarija se koriste i mogućnosti tajkuna kakav je Igor Kolomojski.

Svrgavanje režima Viktora Janukoviča i državni prevrat u Kijevu za Vašington su prošli prilično glatko, ali je malo ko očekivao da će Moskva zauzeti onoliko snažan stav povodom Krima i da će se na jugoistoku Ukrajine rasplamsati snažno žarište otpora snagama u Kijevu koje su nezakonito preuzele vlast uz otvorenu političku i skrivenu vojnu podršku Zapada.

Amerikanci su bez velikih problema produžili privremeni sporazum sa Teheranom o iranskom nuklearnom programu, uz omekšavanje finansijsko-ekonomskih sankcija protiv Islamske Republike Iran.

Otad su El Saudi počeli da sumnjaju da je Saudijska Arabija postala moneta za potkusurivanje u tuđoj igri u kojoj su morali da plate i sav ceh.

Pad cena nafte trebalo je da otpočne još u junu ove godine, ali su počeli problemi sa Islamskom državom što je iziskivalo da SAD i Saudijska Arabija preduzmu hitne mere za sprečavanje kolapsa na Bliskom Istoku, da osujete njegovo pretvaranje u islamski kalifat ekstremističkog tipa. Zbog toga je Rijad zatražio tajm aut za „naftu“, jer mu je bio potreban da bi zaustavio prodor Islamske države na jug – prema samoj Saudijskoj Arabiji.

U toj fazi Vašington nije mogao da zahteva od Rijada da dovede u pitanje svoje postojanje radi uništenja ruske ekonomije, slabljenja Irana i svrgavanja zakonite vlasti u Venecueli.

Međutim, kada se situacija sa Islamskom državom suštinski stabilizovala, SAD su obnovile pritisak na Saudijsku Arabiju.

To je bilo dovoljno da ona ove jeseni krene u naglo smanjivanje cene nafte. U početku su Saudijci povećali i proizvodnju i izvoz, a zatim je generalno počela prljava igra – prodaja saudijske nafte po ceni nižoj od tržišne. Upravo otada kreće svakodnevno obaranje cene.

Saudijskoj Arabiji se pridružuje Kuvajt – još jedna monarhija u Persijskom zalivu koja je zavisna od Vašingtona. A SAD su za to vreme glasno vikale da su spremne da čitav svet snabdeju svojom naftom iz škriljaca.

Za to su bili angažovani instrumenti informativnog falsifikovanja: Amerikanci su ubedili čitav svet da imaju velike zalihe nafte iz škriljaca koje su suštinski dva puta manje nego što se tgv tvrdilo.

Saudijci su u svojoj igri sa Amerikancima uveravali da povećanjem izvoza nafte ne igraju protiv Rusije, već da rade na odbrani tržišta od „poplave“ američke nafte iz škriljaca. Zato su mnogi, čak i ozbiljni izvoznici nafte, postali plen ovog stava i na fonu negativnih prognoza stvorili paniku. Krenule su glasine da cena nafte može pasti čak i do 40 dolara za barel.

I ruski ekonomski i finansijski eksperti postali su žrtve panike. Otuda – „crni ponedeljak i utorak“, kada se činilo da je rublja definitivno propala. Tim pre što su Saudijci nastavili da obaraju cenu nafte. Ali, tu su se umešali objektivni faktori.

Velika Britanija prva nije izdržala, a učestvovala je u „zaveri“ zajedno sa SAD i Saudijskom Arabijom protiv Rusije. Jer, cena koštanja nafte na nalazištima u Severnom moru bila je samo za 1,5-2 dolara niža od njene prodajne cene. Britiš Petroleum je zazvonio na sva zvona i priznao da se nalazi na rubu prekida proizvodnje nafte. A onda se oglasila i Norveška koja takođe posluje u Severnom moru. Pokazalo se da su evropski saveznici izgubili želju da iz svog džepa plaćaju političke ambicije Vašingtona prema Moskvi.

Veoma je važno i to što je sama saudijska monarhija počela da puca po svim šavovima.

U njenoj Istočnoj provinciji došlo je do prave eksplozije terorizma u čijoj je osnovi sunitsko-šiitski konflikt. Krenuli su nemiri po svim gradovima te regije. Vladajuće elite su pri tom naglo izgubile prihode, a smanjenje socijalnih programa dovelo je do ključanja kod običnih ljudi.

Uz sve to, Islamska država je proglasila Saudijsku Arabiju zonom svojih dejstava, a na jugozapadu monarhije i u Jemena – husiti ne samo da su zauzeli vlast, već su se, po svemu sudeći, nadugo tamo utvrdili.

Za to vreme Rijad je konačno saznao da SAD imaju tajne kontakte sa Iranom i da rade na potpisivanju sporazuma o iranskom nuklearnom programu već u februaru ili martu 2015. godine. A to bi značilo: zbogom antiiranske sankcije! Takođe: zbogom Saudijska Arabijo u ulozi osnovnog partnera Vašingtona na Bliskom Istoku.

Bio je to momenat da Saudijska Arabija „odgovori“ lažovima iz SAD. I evo, već 20. decembra je barel nafte na londonskoj i njujorškoj berzi počeo da poskupljuje. To se desilo nakon što je ministar za naftu Saudijske Arabije, Ali el Naimi, 19. decembra izjavio da zemlje OPEK obnavljaju saradnju. I dodao da će nafta poskupljivati i da će se tržište „crnog zlata“ obnoviti. Pri tom je dodao da će nafta i u narednim decenijama biti osnovni izvor energije.

Istina, tu se Vašington ponovo umešao i uspeo da Rijad ponovo postavi na mesto sa koga se mora činiti i ono što udara i po njima samima.

Amerikanci su ponovo veoma brzo odreagovali. Zato je saudijski ministar morao da reterira i to veoma oštro: „Ma kolike da budu cene, smanjenje proizvodnje nije u interesu proizvođača OPEK“ – izjavio je 23. decembra.

Istovremeno je dopustio mogućnost da cena nafte padne i do 20 dolara. Čak je izgovorio i da svet više nikada neće videti naftu po ceni od 100 američkih dolara za barel.

„Ako Saudijska Arabija snizi proizvodnju, cene će se podići, a Rusi, Brazilci i američki proizvođači nafte iz škriljaca preuzeće naše udeo na tržištu“ – istakao je el Naimi. Dodao je da budžeti zemalja Persijskog zaliva mogu izdržati dugi pad cena jer cena koštanja proizvodnje u regionu iznosi 4-5 dolara za barel.

Saudijac je izrazio uverenje da će prvo stradati prioblani projekti Brazila, zemalja Zapadne Afrike i Arktika. „Mi želimo da pokažemo čitavom svetu da samo zemlje koje imaju visoku efikasnost u proizvodnji nafte zaslužuju udeo na tržištu“ – zaključio je ministar za naftu Saudijske Arabije.

Što bi se reklo – ne može iskrenije. Maske su pale.

Saudijska Arabija je otvoreno pokazala kakve su joj namere prema Rusiji.

Ali, Vašington je ovog puta ipak izgubio. Ruska privreda je izdržala, a Obama sada više ne može ništa da uradi, već samo da posmatra kako se obnavlja krus rublje i stabilizuje privreda Ruske Federacije.

Naravno da su Moskva i svi građani Rusije platili veliku cenu zbog zavisnosti od „naftne igle“. Ali, zato Moskva više nema iluzije povodom SAD i njihovih evropskih saveznika, a naravno ni povodom Saudijske Arabije.

Jasno je i da je pod hitno potrebno stvoriti drugačiji tip privrede koji će biti manje vezan za Zapad. A Saudijska Arabija mora da izvuče svoj glavni zaključak: ne treba plaćati tuđe igre protiv Rusije. Jer, sve može da se sruši, tim pre, što je i kralju i naslednom princu duša u nosu, a Iran i Islamska država Saudijcima dišu u potiljak.

Sigurno je da se danas Saudijska Arabija kreće putem koji će se završiti krahom vladajućeg režima. Amerika je spremna da je žrtvuje radi svoje borbe sa Rusijom…

(Fakti)

Share this post: