SAVEZNIŠTVO IZA ZAVESE: IZA UKRAJINSKE KRIZE STOJI OSOVINA BERLIN-MOSKVA!

Tajna osovina

Snažni odnosi Nemačke i Rusije izgrađeni su na čvrstim zajedničkim interesima, koji su odlučivali u najprelomnijim trenucima istorije 20 veka: dva svetska rata, Hladnom ratu i uzdizanju nove Evrope iz pepela komunizma.

Koliko su ti interesi jaki vidi se sada kada Zapad uglas preti Rusiji pooštravanjem sankcija zbog Krima, ali jedan glas upadljivo izostaje iz hora ljutih i uplašenih; Berlin mirnim tonom govori o saradnji i smirivanju krize!

Zbog upadljivog nemačkog izostanka iz takvih zahteva i činjenice da je jedan od najvažnijih nemačko-ruskih interesa ekonomska saradnja na koju uverljivo pokazuju tokovi novca, pojavila su se mišljenja da je u pozadini ukrajinske krize i pripajanja Krima zapravo dogovor moćne evropske osovine Berlin-Moskva.

Merkelova i Putin: Dobri međudržavni i lični odnosi               Foto AP Merkelova i Putin: Dobri međudržavni i lični odnosi Foto AP

Na takvu mogućnost ukazuje i stav kancelarke Angele Merkel da sadašnju krizu treba rešiti političkim sredstvima, bez nametanja ekonomskih sankcija Rusiji jer Zapad „nije dostigao“ tu fazu. Sama Nemačka sasvim normalno sarađuje s Rusijom; Merkelova je i izjavila da nema ništa protiv da nemačke firme sarađuju sa ruskim kad se u Moskvu zaputio izvršni direktor nemačkog koncerna „Simens“ Džo Kaesera.

A taj istaknuti nemački biznismen primljen je na najvišem nivou – kod predsednika Rusije Vladimira Putina lično. Ta prilika iskorišćena je za afirmaciju nemačko-ruske saradnje; Kaeser je nahvalio „odnos pun poverenja“ prema ruskim firmama, naglasio da Simens oko 160 godina posluje na ruskom tržištu i dodao da nije bio izložen nikakvom pritisku nemačke vlade da otkaže put za Moskvu.

U brojevima, to izgleda ovako: nemačko-ruska trgovina u 2013. godini dostigla je 76 milijardi evra, oko 6.000 nemačkih kompanija posluje u Rusiji, ukupan obim njihovih investicija iznosi 20 milijardi evra i oko 300.000 radnih mesta u Nemačkoj zavisi od ekonomskih odnosa dveju zemalja.

Dalje: Nemačka trećinu svojih potreba za zemnim gasom i sirovom naftom (tačno 33 odsto) podmiruje nabavkama iz Rusije. To je okosnica najvećeg projekta Angele Merkel, poznatog kao „Energiewnde“ ili „Energetski preokret“ – korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Nemačka planira da do 2022. pogasi nukelarke i da do 2025. godine između 40 i 45 odsto energetskih potreba podmiruje iz obnovljivih izvora, uključujući vetar.

Ali tokom prelaznog perioda zavisna je od ruskog gasa i uglja. „Gas i nafta nastavljali da teku čak i u doba Hladnog rata„, konstatovala je nemačka kancelarka. Istu rečenicu danas je izgovorio i nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel. „Čak i u vreme Hladnog rata Rusija se pridržavala ugovora o isporukama gasa“, izjavio je.

Šta misli nemačko javno mnjenje? Većina Nemaca ima razumevanje za rusku aneksiju Krima i 54 odsto ispitanika smatra da zapad treba da prihvati pripajanje Krima Rusiji, pokazala je anketa sprovedena za politički magazin „Špigel“. Prema toj anketi, 55 odsto Nemaca ima delimično ili potpuno razumevanje za to da ruski predsednik Vladimir Putin Ukrajinu, a posebno Krim, smatra ruskom interesnom zonom. A dobri odnosi s Rusijom su nemačka interesna zona.

Nemačka je srce Evrope; njeni lideri uvek su imali odlične odnose s ruskim vođama, pa su Nemačku često nazivali „advokatom Rusije u EU“. Helmut Kol je izuzetno zaslužan za unapređenje odnosa dve zemlje. Stari demohrišćanin, kancelar ujedinitelj, rekao je za Bild još sredinom marta da u odnosu Zapada prema dešavanjima u Ukrajini „nema inteligencije“, ali ni „osećanja za ruske susede, posebno za predsednika Putina“.

Prijatelji - Gerhard Šreder i Vladimir Putin                    Foto Reuters Prijatelji – Gerhard Šreder i Vladimir Putin Foto Reuters

Ne treba zaboraviti ni Gerharda Šredera, koji je najbolji Putinov prijatelj na Zapadu. Šreder je otvoreno stao u odbranu svog bliskog prijatelja Vladimira Putina i upozorio na opasnosti koje vrebaju u slučaju izolacije ruskog predsednika zbog krize u Ukrajini. Jeste, Šreder je usvojio dvoje ruske sitne dečice, a Putin, koji, inače, odlično govori nemački, mu je svojevremeno doveo pred kuću u Hanoveru ruski hor da mu čestita rođendan.

Ali Šreder je i predsednik Upravnog odbora Severnog toka, zajedničkog gasovoda sa ruskim Gazpromom, za šta prima 250.000 evra. Tradicija prijateljstva nemačkih i ruskih lidera je obostrano korisna; ona je korito za najvažniju stvar u savremenom svetu – za tokove novca.

Da spomenemo i bivšeg kancelara Helmuta Šmita. Helmut Šmit i Helmut Kol, takođe su doveli u pitanje odnos prema Putinu i Rusiji. Šmit, koji je socijaldemokrata kao i Šreder, nazvao je za „Cajt“ sankcije protiv Rusije „glupim“, ocenjujući da bi bilo bolje da se, u interesu mira, sedne i razgovara – umesto što se preti sankcijama.

Putin je otopio Nemce kad je 2001. u Bundestagu govorio na nemačkom. Tada je izneo viđenje odnosa Rusije i Evrope. Rusija, Nemačka i Francuska su 2003. bili protiv američke agresije na Irak. U zapadnim medijima se već tada sumnjalo u „osovinu Pariz-Berlin-Moskva“.

Helmut Šmit: Sankcije protiv Rusije su glupe               Foto Reuters Helmut Šmit: Sankcije protiv Rusije su glupe Foto Reuters

S druge strane, Nemci su kroz istoriju mnogo puta učestvovali u evropeizaciji Rusije. Prvi Nemci koji su došli u drevnu Rusiju bili su zanatlije. U Moskvi su tada sve strance sa zapada zvali Nemcima. I Petar Prvi je zvao ne samo zanatlije, nego i naučnike i nemačke oficire. Oni su imali značajne privilegije. To su bili Nemci koji su stizali sa Baltika.

Katarina Velika bila je Nemica. U njeno vreme Rusija je imala velike vojne i političke uspehe. U vreme Katarine Velike pozvani su Nemci na nenaseljene prostore. Posle su ih zvali „ruski Nemci“. Merkelova drži njenu fotografiju na svom radnom stolu.

Lično Vladimir Putin je s jeseni 2003. dozvolio da nemačka čizma prvi put posle Drugog svetskog rata stane na rusko tle; pristao je na tranzit nemačke vojne tehnike u Avganistan. Nemačka je pomogla Rusiji da nstalira moderni sistem za identifikaciju na graničnim prelazima da bi se Rusija primakla Evropolu.

Ne treba zaboraviti ni da Rusija ekonomski umnogome zavisi  od Evropske unije. Ruski izvoz energenata predstavlja više od polovine ruskih državnih prihoda i oko četvrtine BDP-a. Više od 80 posto izvoza odlazi na Zapad. Ukoliko bi, dakle, bila prekinuta prodaja gasa Evropskoj uniji, onda bi ruski državni budžet pretrpeo ogroman udarac. Preko noći bi nestali prihodi od oko 100 miliona dolara na dan. A tokovi novca vode pravo u Nemačku.

Nema sumnje da će Berlin u retorici ostati uz Zapad kad je reč o politici Rusije prema ukrajinskoj krizi, ali zasigurno se neće upuštati u političke avanture, pogotovo ne u prerano donošenje tako ozbiljnih odluka kakve su odluke o sankcijama.

Pragmatični Nemci, zbog solidarnosti sa Evropom, i dosad su se umereno i nakratko pridruživali pričama o međunarodnom i ljudskim pravima. Na bilateralnim susretima sa Rusima oni su uvek postavljali na dnevni red škakljiva pitanja kao što su Krim, Crnomorska flota, Pridnjestrovlje i slično, ali to je uvek bio  „garnirung“, a ne „glavno jelo“. Glavno jelo je obostrani interes. A tamo gde su jake ekonomske veze i interesi, ljudi manje podučavaju jedni druge demokratiji.

To je osnova za dugoročno dobre saveze.

(Kurir)

Share this post:

  • Pingback: Vašington besan na Nemačku jer je aktivni pomagač razvoja ruske armije | Nova Srpska dijaspora()