SIMBOL URBANOG SIROMAŠTVA: DETROIT FINANSIJSKI PROPAO

amerika detroit crnci siromastvo radnici

 Guverner američke savezne države Mičigen Rik Snajder je u petak objavio vanredno stanje zbog finansijske propasti grada Detroita, simbola urbanog siromaštva i nasilja u Severnoj Americi.

Detroit je na rubu stečaja, a guverner će ga uskoro staviti pod prinudnu upravu.

„Detroit ne može čekati“, rekao je guverner, „moramo sada rešiti probleme, građani nemaju usluge koje su im potrebne, a mi smo (SAD) pred finansijskom krizom“.

Detroit, „rodno mesto“ američke automobilske industrije, ima deset dana da uloži žalbu na odluku o uvođenju prinudne uprave.

Ako odluka ostane na snazi, biće postavljen koordinator sa vanredim ovlašćenjima koji može da utvrdi gradsku ekonomsku politiku i donese propise koje opštine moraju poštovati.

Mišljenja se razlikuju o uspešnosti takvih koordinatora koji sada imaju upravu u već četiri manja grada Mičigena.

Spremnost Rika Snajdera, belca i republikanca, da pod starateljstvo stavi taj grad u kojem su većina crnci i demokrate, izazvao je talas oštre kritike.

Fiskalni ambis broj dva

Samo dva meseca pošto je izbegla pad u takozvanu fiskalnu provaliju, Amerika je ponovo na ivici ambisa, jer u Kongresu nema dogovora o automatskim rezovima u potrošnji.

Time će budžetski korisnici ove godine ostati uskraćeni za 85 milijardi dolara. U pokušaju da dogovori alternativni fiskalni plan, predsednik Obama sastao se sa zvaničnicima Republikanske i Demokratske stranke, ali kompromisa nema.

Sjedinjene Države su pred automatskim kresanjem budžeta, koje stupa na snagu u ponoć. Za izbegavanje rezova potreban je dogovor u Kongresu, ali dok se demokrate zalažu za veće oporezivanje najbogatijih, republikanci traže smanjenje potrošnje i reformu javnih programa.

Izostanak dogovora primorava vladu da drastičnim rezovima u budžetu prikupi 85 milijardi dolara.

„Uzimanje 85 milijardi dolara iz naše ekonomije u narednih pola godine, bez izuzetka i strategije, nije mudar potez, ukoliko ozbiljno želimo razvoj i napredak srednje klase. Problem nije tehničke već političke prirode“, rekao je predsednik SAD Barak Obama.

Šef Predstavničkog doma Kongresa Džon Bejner rekao je da su razgovori o prihodima završeni i da sada može da se razgovara samo o problemu potrošnje.

Smanjenjem budžeta biće pogođeni gotovo svi, od proizvođača hrane i njihovih subvencija, do korisnika socijalne pomoći. U odbrambenom i vazduhoplovnom sektoru izdaci će biti smanjeni za gotovo 43 milijarde dolara. Očekuje se i otpuštanje više od 20.000 ljudi u prosveti.

Izdatke će, takođe, morati da smanje pogranične i imigracijske službe. Vladine agencije, koje će biti među najteže pogođenima, počele su da smanjuju troškove i objašnjavaju zaposlenima kako će funkcionisati prinudni odmori.

Stručnjaci ocenjuju da će prisilno smanjenje budžeta loše uticati na oporavak američke ekonomije.

„Ako se nastave rezove, to će negativno uticati na ekonomiju u drugom tromesečju godine. Može se očekivati pad privrednih aktivnosti od 1,8 odsto, pa će bruto domaći proizvod pasti ispod jednog procenta“, procena je ekonomiste Najdžela Golta.

Kongres za nekoliko nedelja očekuje još jedna bitka za budžet, jer 27. marta ističu privremene mere finansiranja vlade. Ukoliko se ne usvoje nove, moglo bi da dođe do delimičnog prestanka rada vlade.

 

Vaseljenska

Share this post: