SMRTONOSNI MOŽDANI UDAR DIREKTNO POVEZAN SA VISOKIM KRVNIM PRITISKOM

krvni-pritisak02

Na hiljade osoba u našoj zemlji leži paralizovano nakon proživljenog moždanog udara. Uz sidu i rak, moždani udar je bolest koja verovatno izaziva najviše straha, a i najčešći je uzrok invalidnosti u zapadnoj civilizaciji.

Kolika je verovatnoća da čovek doživi moždani udar?

Kao što je slučaj sa srčanim infarktom, i do ovih ozbiljnih stanja, ponekad čak i sa smrtonosnim ishodom, dolazi najčešće bez upozorenja. Oko četvrtine žrtava mlađih od 70 godina starosti umire od prvog udara. Nakon 70. godine ta se brojka udvostručuje.

Od onih koji prežive, njih 40% treba u određenoj meri stalnu tuđu njegu, a 10% zahteva doživotni smeštaj u specijalizovanoj ustanovi.

Preostalih 60% srećnika čini lepšu stranu medalje. Neki među njima se u potpunosti oporave; gotovo svi su sposobni da se i dalje brinu sami za sebe, a većina se vraća svojim uobičajenim poslovima.

Šta uzrokuje moždani udar? Moždani udar je najčešće povezan s aterosklerozom – zadebljanjem, sužavanjem i otvrdnjavanjem krvnih žila koje opskrbljuju mozak krvlju bogatom kiseonikom i hranljivim materijima. Takav aterosklerotični proces može se razviti u krvnim žilama samog mozga ili u arterijama koje dovode krv u mozak. Ogrubele, neravne unutrašnje površine oštećenih krvnih žila postaju moguća nakupljališta masnih naslaga i stvaraju uslove za nastanak krvnih ugrušaka. Kada se krvna žila na mestu takvog oštećenja u potpunosti začepi, kažemo da je nastala tromboza.

Kome preti rizik od moždanog udara? Većina moždanih udara direktno je povezana s visokim krvnim pritiskom. Ljudi s hipertenzijom imaju osam puta veću verovatnoću da dožive moždani udar od osoba kojima je krvni pritisak normalan. Osim toga, fibrilacija atrija (stanje koje dovodi do neravnomernih otkucaja srca) šest puta povećava rizik od moždanog udara.

Može li se moždani udar sprečiti? Da, većina njih se može sprečiti. Moždani udari, kao i neke druge bolesti prouzrokovane načinom života, mogli bi gotovo nestati sa lica ove planete u samo jednom naraštaju kad bismo svi zajedno, u ranoj životnoj dobi, počeli prihvatati navike za koje danas pouzdano znamo da su ključne u celoj ovoj priči. Evo nekih saveta:

– Nemojte pušiti. Jedan od šest smrtnih slučajeva prouzrokovanih moždanim udarom direktno je povezan s upotrebom duvana.

– Redovno proveravajte krvni pritisak. Hipertenzija je uglavnom bolest bez simptoma i može se neprimetno uvući u vaš život.

– Naučite uživati u manje slanoj hrani. U područjima sveta u kojima je unos soli mali, hipertenzija je praktički nepoznata. U zemljama poput Japana, gde se koristi mnogo soli, moždani udar je prvi na lestvici uzročnika smrti.

– Normalizujte svoju telesnu težinu. Gojaznost dovodi do ateroskleroze, hipertenzije i šećerne bolesti.

– Hranite se namirnicama siromašnim masnoćama i holesterolom, a bogatim biljnim vlaknima. Istraživanja su pokazala da unosom masnoća koji ne prelazi 15% ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, i gotovo 0% holesterola, štitite unutrašnjost svojih krvnih žila od ateroskleroze.

Knjigu “Zdrava ishrana”  možete nabaviti putem telefonа:  064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

– Vežbajte aktivno i redovno. Vežbanje poboljšava cirkulaciju i pomaže u regulisanju težine i visokog krvnog pritiska.

Šta je sa onima koji su već doživeli moždani udar? Može li se i njima pomoći?

Naravno! Način života koji doprinosi sprečavanju moždanog udara ubrzaće i oporavak kod već nastalog stanja i pomoći u sprečavanju ponovnih napada.

Najbolja vest koju vam sada možemo reći jeste spoznaja da se začepljene krvne žile mogu očistiti i bez operacija! Zadebljale, sužene arterije ponovno se polako otvaraju i oporavljaju ako dosledno jedemo jako nemasnu, vegetarijansku hranu, uz druge, ranije spomenute, zdrave životne navike. Iako su dosadašnja naučna istraživanja u tom smislu bila usmerena na srčane arterije, slične rezultate treba očekivati i u moždanim krvnim žilama, budući da je problem u osnovi isti.

Svaki čovek se rađa s mekanim, savitljivim i elastičnim zidovima krvnih žila. Mnogi stanovnici širom sveta uspevaju čitavog života da sačuvaju zdrave krvne žile i nizak krvni pritisak. I mi to možemo posti­ći ukoliko budemo ozbiljno nastojali živeti zdravo pre nego što se dogodi nepopravljiva šteta — moždani udar.

 krvni-pritisak

Zamenite loše navike dobrim

Izbacite so. Svi mi moramo smanjiti količinu soli koju pojedemo. Ne bojte se da će vašem telu nedostajati natrijuma. Ukoliko se hranite kao prosečan stanovnik, tada uzimate možda i do 20 puta više soli nego što vam je stvarno potrebno. Tri najodgovornije stvari za takvo prekoračenje jesu:

– Slanik. Rešite ga se! Ionako već iz hrane koju jedete dobijate preveliku i štetnu količinu soli. Nemojte uvećavati ovaj problem sipajući so povrh jela. Hrana će vam se nekoliko sedmica činiti bljutavom, ali će se vaši ukusni pupoljci ubrzo prilagoditi novoponuđenoj hrani i počećete uživati u blažim ukusima. Uskoro će osvanuti dan kada će vam hrana koju sada smatrate ukusnom biti presoljena.

– Slane grickalice. Obroci kao što su prženi krompirići, perece i slani kikiriki toliko su opasni da bi na njima trebalo stajati upozorenje: “Oprez: grickalice su povezane s hipertenzijom, moždanim udarom i srčanim bolestima. Jedete ih na vlastitu odgovornost.” Ako već morate da grickate, zamenite ih štapićima od šargarepe ili kriškama jabuka.

– Brza, gotova hrana. Kad bismo unos soli smanjili na pet grama dnevno (jedna čajna kašičica), hipertenzije bi u najvećem postotku nestalo. Međutim, mi nikad nećemo ostvariti ovaj cilj ukoliko ne slomimo naviku jedenja brzo spravljene hrane. Samo jedan MekDonaldsov čisburger sadrži dva grama soli – gotovo polovinu dnevno preporučene količine.

Promenite se! Krenite u potpuno novom smeru. Zamenite so različitim začinima i dodacima za hranu koji u sebi ne sadrže natrijum.

Više informacija možete pronaći u knjizi “Zdrava ishrana”  koju možete nabaviti putem telefonа:  064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

Dr Nikola Marković

Vestinet.rs

Share this post: