ŠOKANTNA ISTINA: NAJSTRAŠNIJE LAŽI KOJIMA VAS HRANI PREHRAMBENA INDUSTRIJA

samousluga

Kada je reč o hrani koju jedemo , činjenica je da ponekad zaista ne znamo šta nam je to na tanjiru . Prehrambena industrija drži potpunu kontrolu nad tim šta se zaista nalazi u hrani koju jedete, a šest najstrašnijih laži prehrambene industrije bi vas mogle prilično šokirati.

 

Tajni sastojak : drvo

Jeste li se ikada zapitali šta se dešava sa svom tom silnom celulozom ? Stavlja se u hranu i skriva pod raznim nazivima . I što je najgore , gotovo svi proizvođači hrane to rade pa se tako celuloza nalazi u sirupu za palačinke , testenini , pecivima , siru pa sve do žitarica za doručak .

Navodno celuloza može obrađenoj hrani pružiti teksturu , stoga je prehrambena industrija koristi kao zamenu za skuplje sastojke kao što su brašno i ulje . Budući da je 30% jeftinija i nije otrovna, američka administracija za hranu i lekove ( FDA ) nema interesa u ograničavanju njene upotrebe ili pak određivanju maksimalne količine celuloze koja se sme koristiti .

Celuloza se tako nalazi u gotovo svakom proizvodu , a lišena nije ni organska hrana . Uostalom , ironično gledano , celuloza je pre obrade ionako bila drvo pa se zbog toga može posmatrati kao organski sastojak .

No najgora stvar kod celuloze nije činjenica da se nalazi u svemu , već činjenica da to uopšte nije hrana. Celuloza je , za razliku od normalnih prehrambenih proizvoda koje mislite da kupujete i plaćate, za ljudska bića posve nesvarljiv, a nema ni hranljivih vrednosti. Ako određeni proizvod sadrži veliku količinu celuloze, količina hranljivih sastojaka doslovce je jednaka nuli.

Zombi sok od pomorandže

Iako će mnogi reći kako je sok ​​od pomorandže najzdraviji napitak koji se može kupiti u prodavnici , on je kilometrima daleko od toga, iako na mnogim pakovanjima sokova od pomorandže stoji natpisi “100 odsto prirodno, bez koncentrata, bez dodatih šećera”.

Jeste li se ikada zapitali zašto gotovo svako pakovanje “prirodnog , zdravog , stopostotnog soka od pomorandže a ne onog koncentrisanog” uvek ima identičan ukus , s minimalnim varijacijama od proizvođača do proizvođača , bez obzira što ne sadrži konzervanse i aditive?

Proces proizvodnje doista i počinje ceđenjem narandže, ali to je prvi i zadnji prirodan korak u procesu. Sok se odmah nakon toga stavlja u velike kontejnere kako bi se istisnuo sav vazduh. Taj korak omogućava to da se dobijena tečnost ne pokvari punih godinu dana, a zbog toga sok se može distribuirati punih godinu dana, čak i kada nije sezona narandže.

No gledano s tačke proizvođača, u tom koraku postoji samo jedna mana – uklanja se sav ukus iz tečnosti. Umesto da se ukus dobije prirodnim putem, u sokove se najčešće dodaje konstruisana mešavina hemikalija koja vraća ukus, a te hemikalije neretko proizvode iste kompanije koje proizvode parfeme.
Zahvaljujući rupama u procesu, na etiketi proizvoda proizvođači nisu dužni spomenuti navedenu mešavinu hemikalija.

Hamburger sa amonijakom

Svaki restoran koji u ponudi ima hamburgere nastojaće vas uveriti kako je upravo njihov hamburger potpuno čisto i prirodno meso. Osim u retkim slučajevima pronalaska ešerihije koli, to meso i jeste čisto, čak prečisto, i tu nastaje problem, a način na koji je meso očišćeno je uznemirujući – amonijak.

Znate one jake i snažne hemikalije koje se koriste za čišćenje šporeta, wc šolja ili pak za gorivo? Upravo te hemikalije vrlo efikasno ubijaju ešerihiju koli. Zbog toga je izmišljen proces u kojemu hamburger prolazi kroz cev natopljenu amonijakom.

Ovaj proces, izum je kompanije Beef Products Inc. koja je na taj način razvila sistem kako iskoristiti najjeftinije delove mesa, a prema pisanju cracked.com gotovo 70% pljeskavica za hamburgere – u dolazi iz tog procesa .

Lažno bobičasto voće

Istraživanja proizvoda koji navodno sadrže borovnice ukazuju na to da mnoge od njih nisu nastale prirodnim putem. Svi oni sočni komadići borovnica u velikom broju slučajeva potpuno su veštački, nastali različitim kombinacijama kukuruznog sirupa, bojama za hranu i celim nizom drugih hemikalija.

Veštačke borovnice prilično su verno napravljene i odlično zavaravaju te u velikom broju slučajeva ih je teško raspoznati. Takođe ih i sami proizvođači znaju odlično zakamuflirati iza popisa sastojaka navodeći ih kao pahuljice borovnica.

Ne treba ni spominjati kako postoji ceo niz razlika između prirodnih i veštačkih borovnica: lažne borovnice imaju duži rok trajanja pa su jeftinije. Međutim, veštački napravljene borovnice ne sadrže apsolutne nikakve zdravstvene beneficije, kao ni hranjive materije.

Pilići iz slobodnog uzgoja

Kupovina jaja iz slobodnog uzgoja jedan je od najlakših način da se kao potrošači osećamo dobro, za razliku od kupovine onih nastalih masovnom proizvodnjom prilikom koje su životinje zatvorene u male kaveze.

Prema zakonu , slobodan uzgoj odnosi se na to da pilići imaju mogućnost izlaska iz kaveza te mogućnost slobodnog kretanja. Međutim , rečima se može itekako manipulisati pa stoga neretko pilići iz slobodnog uzgoja znače uzgoj u kojima životinje nisu u kavezima, već u jednoj velikoj zajedničkoj prostoriji .

Umesto ideje o uzgoju na farmi te slobodnog kretanja životinja po spoljašnjem prostoru, slobodan uzgoj u većini slučajeva ostaje ništa drugo već običan mit .

Neistine o zdravoj hrani

Orašasti plodovi koji smanjuju rizik od srčanih bolesti , jogurti koji poboljšavaju probavu i štite od bolesti, dečja hrana koja decu štiti od atopijskog dermatitisa – takvi i slični proizvodi sve češće pune police u prodavnicama, a veoma im je teško odupreti se. Naime, ionako jedemo jogurt, zašto onda ne kupiti onaj koji je “zdrav”.

Teško je ne zapitati odakle su se odjednom stvorile sve te “čarobne” namirnice. Veliki deo hrane koja se reklamira na taj način zapravo su obične laži. Blagotvorni učinci po zdravlje određenih proizvoda obično su samo dobar marketing, no zašto se tako lako damo povesti za tim?

Sve je počelo 2002. , Kada su do tada obične namirnice dobile neviđene “supermoći”. Agencija FDA tada je uvela novu kategoriju unapred odobrenih tvrdnji za proizvode. Nazvane “kvalifikovane zdravstvene tvrdnje” zapravo su još jedan oblik dobrog marketinga. Naravno, na policama u prodavnicama postoje namirnice sa zdravim svojstvima, ali zbog marketinških trikova prilično ih je teško pronaći među ostalim proizvodima.

(tportal)

Share this post: