Sprečavanje raka i izlečenje obolelih prirodnim lekom

Lek

Da li je kajsijina koštica izvor prirodne supstance koja ubija ćelije raka bez posledica po zdravlje? Najvažniji sastojak jezgra koštice je laetril ili vitamin B17. Ako ova supstanca ima bilo kakvu zaslugu u borbi protiv raka, zašto se onda to krije?

Imajte na umu da se zarada industrije za borbu protiv raka širom sveta procenjuje na vrednost od 200 milijardi dolara godišnje. Postoje mnoge raznovrsne prateće firme u industiji za borbu protiv raka koje bi ostale bez posla ako bi se obrt novca smanjio, ako bi se pojavili jeftiniji, manje štetni, i više efikasni lekovi. Velike apoteke bi bukvalno nestale.

Šta je vitamin B17 ili laetril?

1952. godine biohemičar Dr Ernst Kreb mlađi u San Francisku je utvrdio da je rak metabolička reakcija na lošu ishranu i nedostatak hranjivih materija u hrani, i da se tu nalazi ključ za prevazilaženje raka. Njegovo istraživanje je dovelo do jedinjenja koje se nalazi u oko 1200 biljaka u prirodi. To jedinjenje se zove amigdalin.

Jedinjenje sa najvećom koncentracijom neophodnih enzima se nalazi u jezgru kajsijine koštice. Primitivna plemena kao Hunzasi, su bila poznata po tome da konzumiraju velike količine kajsijinih koštica. Oni su lomili tvrde ljuske i iz košpica vadili meko jezgro(seme). Kod njih nikada nije bilo zabeleženih slučajeva raka. Oni su imali dug i zdrav životni vek. Laetril se pravi tako što se amigdalin jednostavno odvoji od mekih semenki, očisti i ostavi u koncentisanom obliku.

Amigdalin je nitrolosid. Nitroloside je teško kategorisati jer se nalaze u hrani, a sami nisu hrana. Kao i nitrolosid, amigdalin liči na složene B strukture, pa ga je Dr Kreb nazvao B17, ali je odvojen od tada 16 vrsta B vitamina.

Dr Kreb je ubrizgao laetril sam sebi kako bi bio siguran da nema neželjenih otrova. Onda je sproveo eksperimente sa životinjama u laboratoriji i zaključio da je laetril efikasan u borbi protiv raka. Uzgred FDA standard za bezbednost lekova je poznat kao LD50, LD označava smrtonosnu dozu, a 50 je procenat smrtnosti životinja otrovanih lekom u eksperimentima u laboratoriji. Sve dok je stopa smrtnosti leka ispod 50% FDU će ga odobriti!

Pošto laetril potiče iz prirodne hranjive supstance i nije hemijski razvijen u laboratoriji, nije ga moguće patentirati. I naravno nije otrovan. Drugim rečima, sa laetrilom kao i svim drugim lekovitim prirodnim materijama, Velika Farmacija se ne može obogatiti jer su lekovi za dugoročne sporedne efekte. Bilo je nekoliko svedočenja žrtava raka koje su same sebe izlečile tako što su žvakali velike količine kajsijinog semena.

Kajsijino seme je više dostupno od laetrila jer je FDA 1971. godine zabranila laetril. Laetril je teško, ali ne i nemoguće kupiti. Semenke su meke i bademaste, gorkog ukusa i nalaze se u košpicama. Neki korisnici vole vađenje semenki iz tih košpica. Te meke semenke su dostupne i jeftine.

Kako to funkcioniše?

Amigdalin sadrži četiri supstance. Dve su glukoza, jedna je benzaldehid, i jedna je cijanid. Benzaldehid i cijanid su otrovi ako su oslobođeni kao čisti molekuli i nisu vezani u drugim molekularnim formacijama. Mnoge namirnice sadrže cijanid, ali su bezbedne jer je cijanid vezan i zatvoren kao deo drugog molekula, pa zato ne može da izazove štetu.

U normalnim ćelijama postoji enzim koji hvata molekule cijanida i čini ih bezbednim tako što ih veže za molekule sumpora. Taj enzim je rodanez, koji katalizuje reakciju i vezuje bilo kakve molekule cijanida sa sumporom. Kada se molekul cijanida poveže sa sumporom, on postaje cijanat koji je neutralan. On je lako pronašao prolaz kroz urin, pri tom ne oštetivši normalne ćelije.

Ali ćelije raka nisu normalne. One sadrže enzim koje druge ćelije nemaju beta-glukozid. Ovaj enzim praktično za ćelije raka sadrži “nezaključane enzime” u amigdalinu. On oslobađa benzaldihid i cijanid, stvarajući toksinu sinergiju nad njihovim nevezanim oblikom. To je ono što kancerogene ćelije beta-glukozid čini samouništavajućim.

Amigdalin ili laetril u vezi sa zaštitnim enzimima u zdravim ćelijama i nezaključanim enzimima u kancerogenim ćelijama su u stanju da unište rak, a da ne ugroze zdrave ćelije. Hemoterapija sa druge strane uništava veliki broj okolnih zdravih ćelija slabeći imuni sistem, dok za uzvrat ubija neodređen broj ćelija raka.

Te ćelije raka imaju tendenciju da se vrate, jer je opšte zdravlje pacijenta smanjeno prodornim hemo-toksinima. Industrija za borbu protiv raka proglasila je u studijama za marke lekova protiv raka, da se tragovi raka neće pajavljivati 5 godina. Procenjuje se da od onih pacijenata koji prođu AMA veliku trojku za lečenje protiv raka, hirurgiju, zračenje, i hemoterapiju samo 3% nema vraćanja tragova raka u narednih 5 godina. Pored slabih efekata ovih tretmana, oni su mnogo skupi!

Ali za nekog sa rakom, je potrebna značajna količina dnevnog unosa B17 vitamina kako bi amigdalin dostigao ćelije raka sa beta-glukozidom. To je zato što će neki molekuli amigdalina biti neutralizovani od strane normalnih ćelija koje sadrže rodanez.

Mnogi pacijenti koji su koristili laetril imaju 85% procenta izlečenja od raka ako nisu previše koristili standardne metode lečenja koje spaljuju i truju imuni sistem, dok kod onih koji su laetril koristili posle svih tih terapija kao poslednje sredstvo stopa izlečenja ne prelazi 15%. Postoji klinika u Meksiku koja tvrdi da poseduje lek koji leči 100%!

Industrija za lečenje raka ne želi lek

Od 1920. godine praktičari alternativnih terapija protiv raka i lekova i njihovi sledbenici, su marginalizovani, maltretirani, zatvarani, čak i ubijani. Federalne agencije su korišćene da dovedu do lažnih optužbi. Dr Geri Glum je proganjan zbog pisanja knjige o lekovitim čajevima. Pogledajte prirodnjački novinski članak „Essiac Tea: A Cancer Cure Big Pharma Doesn’t Want You To Know About“ (“Lekoviti Čaj: Velika Apoteka Za Borbu Protiv Raka Ne Želi Da Znate Ništa O Tome”)

Mladić iz Bruklina, Džejson Vejl bio je zatvoren zato što je odbio da prestane da priča drugima na televiziji i predavanjima kako se sam izlečio od raka koristeći one gadne kajsijine semenke! Džejson je najnoviji primer kako medicinska mafija pritiska pravni sistem u vezi upotrebe B17 Laetrila, koji nije otrovan, a zabranjen je od FDA 1971. godine.

Ubrzo nakon zabrane laetrila 1971. godine, lekar u San Francisku Dr Džon Ričardson koji je uz pomoć laetrila uspešno lečio pacijente obolele od raka, došao je do svog prijatelja G. Edvarda Grifina istražnog novinara, i pitao ga da li može da napiše nešto da pomogne njemu i drugima lekarima da nastave da koriste laetril na svojim pacijentima obolelim od raka.

G. Edvard Grifin je istraživanje evoluirao u svojoj revolucionarnoj knjizi “World Without Cancer” (“Svet bez raka”). Ova knjiga nije samo objasnila laetril i nekoliko drugih lekova protiv raka, nego je i zadala udarac naporima industrije za borbu protiv raka da alternativne lekove za lečenje raka zadrži dalje od svetlosti dana.

Tako je otkrio da je Sloun-Ketering Institut za borbu protiv raka sahranio dokumentaciju o naučnom istraživanju u kome piše da laetril izuzetno uspešan u borbi protiv raka.

Grifin je sebi nabavio te dokumente od Dr Ralf Mosa, kome je rečeno da sakrije te dokaze, i da tvrdi da je laetril bezvredan. On je to odbio i napustio je poziciju PR menadžera u Sloun-Keteringu. Posle toga Dr Ralf Mos je 1977. napisao ili pripremio za štampanje nekoliko knjiga o mogućnostima u lečenju raka. Uvek je ohrabrujuće videti izlazak insajdera! Neko drugi je preuzeo Dr Ralfovo mesto u klinici i nastavio da laže o laetrilu u medicinskim časopisima.

Obojica G. Edvard Griifin saWorld Without Cancer i Filip Dej sa svojom knjigom “Cancer”, nam govore zašto i dalje umiremo da bi saznali istinu, i da je jasno da industrija za lečenje raka ne želi lek. Čak i neprofitabilne organizacije dobijaju milionske donacije za ispiranje mozga širim masama iz fondacije za reklamiranje Velike Apoteke. Neprofitabilne organizacije imaju ljude koji mogu i hoće da rade za dnevnice plus godišnju platu.

Doktori rade uglavnom onako kako su obučeni i kako im je rečeno. Medicinski časopisi sadrže lažne izveštaje i laži. Fondacije za lečenje raka dojke ili nekog drugog oblika raka, imaju PR menadžere koji ubacuju ljude u mlin za pranje novca industrije za bolesti, i na vrhu je naravno Velika Apoteka. Tu se sve vrti oko novca i karijera, a ne oko javnog zdravlja i “rata protiv raka”.

Za sada medicina, bije izgubljenu bitku sa sve učestalijom pojavom raka. Jedna od tri osobe je osuđena na dobijanje raka u jednom danu, a sve više ljudi umire od raka posle opšte-priznatih tretmana. Pričamo o pandemiji! Sve ovo uz mnogo novca ide svojim tokom, omogućavajući nekom raskošan život, nekom da visi na svom udobnom i sigurnom poslu na račun našeg zdravlja.

U međuvremenu humani lekari, travari, i pisci koji su zabrinuti za dašak istine se tretiraju kao kriminalci, ili tvrd orah, a ponekad su im i životi uništeni. To je tragično. Takođe je činjenica da milioni pate i umiru, onemogućeni da koriste efikasnije manje bolne metode lečenja.

Lečenje laetrilom

Postoje mnoge priče o uspehu ljudi koji su se lečili samo laetrilom ili kajsijinim semenkama. Uobičajena preporučena doza za sprečavanje nastanka raka je 5-7 doza dnevno. Za stvarne slučajeve raka koristiti 2-3 doze više. Neki kažu jedno jezgro na svakih 10 kilograma težine. Da bi se sačuvali posle izlečenja vratite se na 5-7 doza dnevno.

Neki laetril terapeuti koji imaju pacijente koriste tablete vitamina B15 i digestivne enzime kao što su papajin papain i ananasov bromalen. Previše kajsijinih semenki može da stvori mučninu i vrtoglavicu. Ipak, ne postoje slučajevi sa smrtnim ishodom ili invaliditetom od kajsijinih semenki ili laetrila.

Uprkos tome što postoje slučajevi izlečenja gde su pacijenti kombinovali opšte-priznate zvanično medicinske metode i laetril, to nije preporučljivo. Zaključak je da većina koja koristi komninovano obe metode, odustaje od hemoterapije ili umire.

Mnogi praktičari i pisci preporučuju da kombinujete i druge alternativne metode lečenja protiv raka dok uzimate laetril ili koristite košpice kajsije – naročito ako ste sami kod kuće. Trebalo bi da je jasno da je čitanje Prirodnjačkih novina temelj za zdravu hranu i manje stresa ako je to neophodno.

Suštinska promena načina života bi trebalo da bude deo trajnog izlečenja od raka.

(Vestinet.rs)

Share this post: