SRBI BIRAJTE: BIĆETE SLOBODAN NAROD EVROAZIJSKE UNIJE ILI ROBLJE U EU

Odlazeća ministarka spoljnih poslova SAD Hilari Klinton, svesna nezaustavljivog jačanja Rusije i činjenice da unipolarni svet, stvaran od strane vašingtonskih jastrebova odlazi u prošlost, na kratko je upoznala svetsku javnost sa detaljima agresivne strategije Vašingtona usmerene prema Moskvi. Na konferenciji ministara spoljnih poslova OEBS-a u Dablinu početkom decembra ona je izjavila da njena zemlja neće dozvoliti obnovu Sovjetskog saveza.

 

 „To se neće zvati tako. Zvaće se Carinska unija, nazivaće se Evroazijska savez ili nešto slično. Nećemo se zadržavati na detaljima. Znamo šta je cilj svega toga i zato ćemo se potruditi da izradimo efikasne načine kako da to usporimo ili sprečimo”, izjavila je Hilari Klinton.

Čini se da je ovu, neočekivanu iskrenost američke ministarke „izazvao“ ruski ministar Sergej Lavrov iznoseći dokumentovane podatke o kršenju ljudskih prava u Sjedinjenim državama. Po nekim medijskim izveštajima ceo sukob je ličio na „mali rat“.

Sergej Lavrov je posebnu pažnju na skupu posvetio primedbama na rad Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava. Podsetivši da su 2012. izbori održani u Rusiji, SAD, Francuskoj, Belorusiji, Kazahstanu, Ukrajini i nizu drugih zemalja, ruski ministar je primetio da je Zapad koristi različita merila u njihovim praćenju i pozvao je OEBS „da razradi pravila nadgledanja izbora bez dvostrukih standarda“

Kao odgovor na ove reči Hilari Klinton se ničim osim bolnom istinom izazvana, pred celim skupom zavetovala da će SAD učiniti sve što mogu da razbiju Evroazijski savez i sve druge evroazijske integracije u kojima učestvuje Moskva!

Međutim, Rusi su već odavno shvatili da Vašington pored verbalnih zalaganja za mir i saradnju sa Moskvom u praksi čini sve kako bi oslabio Rusiju. Odmah pošto je Vladimir Putin objavio da će se zalagati za stvaranje Evroazijskog saveza 2011. godine, prema njemu su poletele otrovne strele sa Zapada. „Vladimir Putin obnavlja SSSR“ vrištali su urednici i eksperti sa naslovnih strana, najtiražnijih listova iz SAD i EU kada je objavljen tekst tadašnjeg ruskog premijera u listu „Izvestija“.

Sve to, iako u samom tekstu Putin upozorava da je takva tačka gledišta naivna. „Radi se o stvaranju Evroazijskog saveza – jake ekonomske zajednice u kojoj će učesnici u potpunosti sačuvati politički suverenitet a ne o obnovi SSSR-a jer bi bilo naivno stvarati ili kopirati nešto što pripada prošlosti“. U svom članku Vladimir Putin je tačno rekao šta će činiti ukoliko ponovo bude izabran za predsednika Rusije, što se i desilo.

On je osvetlio budućnosti koja čeka Rusiju, Belorusiju, Kazahstan ali i ceo svet umoran od duplih standarda Zapada. Putin vidi Evroazijski savez, kao temelj koji treba da postane jedan od polova savremenog sveta i da igra ulogu efikasne veze između Evrope i Azijsko-Tihookeanskog regiona.

 

Zapad je veoma dobro shvatio njegovu poruku. Putinov projekat će ugroziti novi svetski poredak i unipolarni svet koji stvaraju SAD, a koji suštinski predstavlja američki hegemonizam. Zbog toga su već odavno u Vašingtonu i Briselu aktivirali sve svoje snage kako bi zaustavili Putina i uspon Rusije.

U februaru 2012. godine pred predsedničke izbore zajedničkom akcijom, ukrajinska i ruska policija uhapsile su u Odesi muslimanske ekstremiste koji su pripremali atentat na ruskog premijera i predsedničkog kandidata Vladimira Putina. Da bi rešio problem sa konkurencijom Zapad je prvo pokušao da ubije vožda koji je započeo sa obnovom Rusije i evroazijskim integracijama.

Kako navodi ruski stručnjak za geopolitiku Igor Panarin, Zapad već uveliko čini sve što može kako bi sprečio evroazijske integracije. Glavni ideolog te strategije je agent britanske obaveštajne službe MI6 Zbignjev Bžežinski. Pod njegovim vođstvom su analitičari Oksfordskog i Jejlskog univerziteta, kao i specijalni Analitički centar MI6, koji se nalazi 100 km od Londona (gde je upravo bio sačinjen plan pomoći iznenadnom napadu fašističke Nemačke na SSSR 22. juna 1941. godine), izradili operaciju „Ciklon-3“ o blokiranju integracionih procesa Evroazijske unije.

Operacija je počela u oktobru 2011. godine, odmah posle pojavljivanja pomenutog članka Vladimira Putina u listu „Izvestija“.

U prvoj etapi oparacije iz Londona u Moskvu je doputovao sa „konsultantima“ Mihail Gorbačov, kako bi brzo ubacio nekadašnje svoje kadrove iz CK KPSS na niz ključnih mesta u državnim strukturama kao i u rukovodstva vodećih sredstava javnog informisanja.

Putinu su zatim nuđene, odlično plaćene funkcije visoko u „međunarodnoj zajednici“ samo da odustane od kandidature za predsednika Rusije. Posle neuspeha tih poduhvata u Moskvu 14. januara 2012. godine dolazi novi ambasador SAD Majkl Mekfol, čiji zadatak je i koordinacija delatnosti američke obaveštajne službe sa nevladinim organizacijama, „borcima za ljudska prava“ koji za to dobijaju pare od SAD i Velike Britanije.

On je 17. januara organizovao susret sa opozicijom radi analize nastale situacije. Lukava lisica je počela da se pretvara u proždrljivog vuka. Rusija je zbog toga bila prinuđena da se brani od subverzivnog delovanja prozapadnih NVO i novih obojenih revolucija, pa je u julu 2012. godine Duma usvojila zakon po kojem se nevladine organizacije, koje se bave politikom i finansiraju iz inostranstva imenuju za „strane agente“.

Jasno je i zbog čega Zapad ne trpi konkurenciju i neće, kako je navela Hilari Klinton, dozvoliti stvaranje Evroazijskog saveza. Evroazija je višestruko moćnija i perspektivnija od EU i SAD zajedno. Više od toga, ona je jedina nada za čovečanstvo koje tone u truležu palog zapadnog sveta.

Pred evroazijskim integracijama zbog energetskog bogatstva, prirodnih resursa i ljudskog potencijala – one evroatlantske izgledaju slabe i bez perspektive. Ovde treba uzeti u obzir podatak da čak i američka Siti grupa, navodi da će Rusija, Kina i Indija 2025. godine imati najmoćnije ekonomije na svetu, dok pojedini prozapadni mediji priznaju da ruska vojska polako, ali sigurno postaje najmoćnija na svetu.

Razlike između evroazijskog i evroatlantskog koncepta su suštinske, neizbrisive i ogromne. Evroatlantski sistem je sistem porobljene Evrope kojom dominiraju „talasokratije“ SAD i Engleska, sistemom vojnih baza, terorističkih ćelija, mafije i mreže finasijskih institucija koje nameću narodima i državana dužničko ropstvo, iskorišćavajući njihova prirodna bogatstva. One su lukavo realizovale svoju istorijsku šansu, podstrekivale međusobno uništenje SSSR-a i Nemačke, kao i slabljenje Starog kontinenta kako bi njime potpuno ovladale.

Aleksandar Dugin navodi da su  atlantisti – stratezi Zapadne civilizacije i njihove marionete u drugim delovima planete koji teže tome da čitav svet dovedu pod svoju kontrolu, da čitavom čovečanstvu nametnu zapadnoj civilizaciji svojstvene socijalne, ekonomske i kulturne stereotipe. Atlantisti su graditelji „novog svetskog poretka“ – ustrojstva sveta kakvo nikad ranije nije postojalo, svojstvenog apsolutnoj manjini stanovništva planete – zapadnoj eliti koja ima za cilj smanjenje svetske populacije i uvođenje, tzv. „zlatne milijarde“ kojom će kao robovima gospodariti iz svojih zemljskih rajeva.

 Sa druge strane Evroazijstvo je po A. Duginu svetonazor, filosofija, geopolitički projekat, ekonomska teorija, duhovni pokret, jezgro konsolidovanja širokog spektra političkih snaga.

Ovim rečima možemo još samo da dodamo činjenicu da Putinov Novi patriotizam Evroazijstvo određuje kao zaštitnika tradicionalnih religija, i temelji ga suštinski na Pravoslavnom sistemu vrednosti, što je uslov bez kojeg pokret ne bi mogao da uspe. Npr. Nikolaj Trubeckoj u svojim delima do detalja objašnjava značaj Pravoslavlja kao integrišućeg faktora evroazijske imperije – Rusije.

I srpski narod će morati da se opredeli kojim će putem da krene. Dok SAD i EU komadaju Srbiju, a njihov osiromašeni uranijum i dalje odnosi žrtve među građanima, Rusija otvoreno nudi Beogradu da bude četvrti centar Evroazijskog saveza! Kako ističe prof. Igor Panarin, Evroazijski savez treba da ima četiri prestonice – Sankt Petersburg, Alma Atu, Kijev i Beograd. Posmatrano iz ugla sakralne geografije Moskva ostaje ono što je i bila – Treći Rim.
Međutim, približavanjem EU i NATO, Srbija se jasno svrstava na stranu evroatlantskog koncepta koji svoje kandže usmerava prema Rusiji i njenim bogatstvima. Kvazielita na vlasti već 22 godine nameće srpskom narodu evroatlantski koncept i stavlja ga na istu stranu sa teroristima, trgovcima ljudskih organa, narkomafijom, kao i njihovim kreatorima iz SAD i EU.

U tom poretku Srbi mogu da budu samo robovi atlantizma i otpadnici od svoje istorije i slavnih predaka, najamna vojska koje će učestvovati u pohodu na Rusiju. Međutim kao deo Evroazijskog saveza, Srbi će biti jedan od njegovih oslonaca, slobodan, uspravan narod koji će se boriti rame uz rame sa svojom braćom protiv Imperije zla.

Sveta je dužnost svakog Srbina da nikom i nikad, ne dozvoli da našu državu i narod okrene protiv bratske Rusije. Onaj ko okreće Srbe protiv Rusa, ma kakvim se lukavstvom služio, neprijatelj je koji zavređuje samo prezir. Svaki napad naRuse, je i napad na Srbe, a kada do toga dođe svi ćemo biti u obavezi da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja – Do pobede!

 

Boris aleksić

Fondsk

Share this post: