SRBI PATRIOTE NA UDARU SLUŽBE BEZBEDNOSTI AUSTRALIJE „ASIO“

australija-tajna-služba-asio

Australijska sigurnosna i obaveštajna služba ASIO začeta je 1942. godine kao saveznički obaveštajni biro. Bio je to konglomerat američke i australijske vojne obaveštajne agencije ujedinjen u borbi protiv Japanaca.

Posle rata u ovaj bezbednostni sistem ugradila se i Velika Britanija. Godine 1949. nastala je moderna tajna služba ASIO sa sedištem u Sidneju. Podeljena je na obaveštajni sektor i kontraobaveštajni sektor, koji se bavi borbom protiv stranih agenata i terorista.

– Iza Drugog svetskog rata ASIO se najviše borio protiv agenata ruskog KGB-a, a potom i protiv jugoslovenskih špijuna i emigranata. Tako su se na udaru ove tajne policije u Australiji našli mnogi naši aktivisti i čak uspešni ljudi. Protiv naših iseljenika i emigranata ASIO je, međutim, delovala zajedno sa Udbom i SDB iz Jugoslavije – rekao mi je Zvonimir Rale Rašić, ugledni sportski radnik, koji je to lično osetio.

Rašić je kao dete palog borca i iseljenik odlučio da početkom šezdesetih godina prošlog veka rešio da služi JNA u otadžbini. Za to je trebalo prvo da prođe sve bezbednosne provere u Jugoslaviji da bi bio vojnik Titove armije. Tu proveru je izvršio general Gošnjak i Rašić je poslat u Bileću i Školu rezervnih oficira JNA. Vojsku je služio od 1964. do 1965. godine. Kada se Rašić vratio se u Australiju, sačekao ga je agent tajne službe ASIO, koji ga je saslušavao šta je radio u Jugoslaviji, šta je radio u JNA, kako je bilo u Titovoj armiji, kakvi su mu planovi na Petom kontinentu?

– Recite vi meni šta ste vi radili u australijskoj vojsci, pa ću ja vama odgovoriti! Ućutali su, ustali, pozdravili se sa mnom i otišli. Više me ASIO nije dirao i proveravao – kaže Rale Rašić.

Posle je Raleta Rašića, međutim, pratila jugoslovenska Udba.

– Kada sam došao na Svetsko fudbalsko prvenstvu u Nemačku 1974 godine, nađem se sa Miljanom Miljanićem u hotelu “Sajam” da se provodimo. Tu me Udba nađe sa švalerkom i počne da me davi, ucenjuje i saslušava. Izvadio sam se da sam došao na razgovor sa čelnicima FK “Vojvodine”, pa su me udbaši ostavili na miru – priznao mi je Rale Rašić.

Australijska tajna služba bezbednosti je pratila i naše aktiviste devedesetih godina, kada je procenila da su srpski doseljenici opasni po Australiju. Novinar Rade Berak je iz Melburna je imao neprijate susrete sa agentima ASIO.

– Živim ovde od 1973. godine, što je zaista dug period. Krećem se u Srpskoj zajednici, upućen sam u mnoge događaje i poznajem mnoge ljude. Bio sam redovni učesnik srpskih demonstracija, ali i kao novinar sa oštrim perom, koji brani srpstvo, postao sam sumnjiv australijskoj tajnoj policiji – kaže Berak.

Kako je bio nekada vojno lice, australijska agentura je otvorila njegov dosije i pratila sve njegove aktivnosti. U tom dosijeu nalazile su se i tajno snimljene fotografije Radeta Beraka na demonstracijama ispred američkog konzulata u Melburnu, na Anzak paradi sa srpskim četnicima, sa Tomom Banjaninom na protestnom skupu zbog rata u Hrvatskoj i BiH, sa princom Tomislavom, koji je početkom devedesetih boravio u “Radison” hotelu u Melburnu.

– ASIO me posebno pratio početkom devedesetih godina, kada su Australijanci mislili da sam u direktnim kontaktima sa dr Radovanom Karadžićem. Tužen sam od strane australijske države da sam pomagao Vojsku Republike Srpske Krajine, ali sam na sudu 1994. oslobođen usled nedostatka dokaza – otkrio je Rade Berak svoje nevolje.

Posle toga su se proširile glasine da Rade Berak ne sme da se politički aktivira u Australiji i da ne sme da se vraća u svoj rodni kraj, jer je obeleženi Srbin. Bio je, naime, sumnjiv i jugoslovenskoj tajnoj policiji, jer je u Australiji kritikovao i javno napadao ambasadora Borisa Cizelja.

Zbog procene ASIO da su srpski nacionalni lideri opasni, i dr Marko Marinković i Ilija Glišić kao vođe SNS, bili su na meti inspektora tajne službe bezbednosti Australije.

marko-lopusina-srbi-u-australiji

– Bili su ljubazni i zvanični. Zvali bi me telefonom i najavljivali svoj dolazak da „nešto razgovaramo“ – seća se dr Marinković svojih susreta sa agentima ASIO – Tek rekli su mi da prate stanje u Jugoslaviji i da žele da im kažem kako se to stanje reflektuje u Srpskoj zajednici u Australiji. „Treba da nam kažete neke stvari, koje nas interesuju, a mi ćemo vama da pomognemo!“ – govorili su mi agenti. Zapravo, agenti Australije su pokušali da me zavrbuju da radim za ASIO. Ja sam to odbio na fin način, jer kao žitelj Australije nisam smeo da ih vređam i napadam – kaže doktor Marko Marinković.

Doktor Marko Marinković tvrdi da su ga australijski agenti stalno pratili i fotografisali na javnim skupovima i srpskim demonstracijama u Australiji.

– Srpska narodna odbrana i Srpski nacionalni savez su, svaka u svoje vreme, u Kanberi i Sidneju organizovale demonstracije protiv Josipa Broza Tita i komunističke diktature, potom protiv ustaša na Petom kontinentu i protiv napada Zapada na srpski narod. Ja sam učestvovao i čak vodio neke od tih protesta i zato me ASIO smatrao opasnim, pa su me njegovi agenti pratili i o meni pravili tajni dosije – kaže doktor Marko Marinković.

Tajna služba Australije se interesovala i za Zoju Kliri, kao aktivistu SNS, člana odbora za odbranu Dragana Vasiljkovića i kao druge supruge doktora Marka Marinkovića. Zoja Kliri iz prvog braka sa Džastinom Kliri ima dva sina, od kojih je jedan pilot helikoptera u SAD. ASIO je od srpskih emigranata i aktivista najviše, potom špijunirala Predraga Rančića i Iliju Glišića, kao lidere SNO i SNS.

– Mene je državna agentura ASIO pritiskala sa svih strana, podmetala mi špijune i žene da me kompromituju, a i trudila se da mi uništi poslovnu reputaciju i biznis – kaže Ilija Glišić.

asio-generalni-direktor-dejvid-irvinASIO-Generalni direktor, Dejvid Irvin

A kasnije, kada je formiran odbor za zaštitu prava Kapetana Dragana, u kome su bili dr Voja Ilić, Aleksandar Čupić, Ilija Glišić, prota Đuro i Đorđe Bubalo, i ovaj biznismen se našao na listi “opasnih Srba”, koje je ASIO pratio. Uoistalom, ASIO je registrovao i nove srpske vođe organizacija iz 2011. godine.

– ASIO kontroliše sve doseljeničke organizacije, pa i srpske. Australija kao useljenička država strogo vodi računa i o selekciji i kontroli dosljenika, da ne bi sa traženom radnom snagom, i stručnom i jeftinom, „uvozila“ i kriminalce i teroriste. Zato tajna služba ASIO i Ministarstvo za useljavanje Australije imaju zajednički kompjuterski sistem koji im omogućava bržu i jednostavniju proveru svakog doseljenika i građanina. Postoje i čitave skale opasnih ličnosti, u kojoj sam, verovatno i ja, jer osećam da me špijuniraju – rekao mi je Đorđe Bubalo.

Australija je, na primer, tokom 2005. godine primila 123.424 doseljenika iz celog sveta. Iz Evrope se ukupno doselilo 25.000 ljudi, iz Azije više od 33.000, a 17.000 s Novog Zelanda.

– Lista doseljenika u ASIO, međutim, sadrži 40 odsto osoba koje su u grupi takozvanog visokog rizika, a zbog razloga kakvi su, na primer, nacionalna bezbednost ili organizovani pokušaj prevare useljeničkih vlasti. Grupu srednjeg rizika čine kriminalci i bolesni i njih je oko 30 odsto od ukupnog spiska. Ovakva evidencija pokazuje kakvu strogu kontrolu građana sprovodi država Australija – upozorava Đorđe Bubalo.

Od 10,4 miliona ljudi koji su došli avionima, 1.632 je na aerodromu saznalo da nisu prošli bezbednosnu proveru. Pronađeno je i 18.000 ilegalnih radnika. A 1.909 Australijanaca bilo pod sumnjom da su navodno izmislili brak ili raniju vezu da bi sklopili brak.

– Čudna je ova Australija, prati i progoni Srbe decenija, a u isto vreme toleriše terorističke aktivnosti ustaša protiv Srpske zajednice – skrenuo mi je pažnju srpski pisac i publicista Slavko Šparovac Černi iz Melburna – Ustaše imaju duboke korene u Australiji, koji po mom saznanju, datiraju od Prvog svetskog rata. Organizacije hrvatskih nacista uživale su svestranu podršku svih liberalnih i drugih vlada Australije, koje su ih koristile u svojoj borbi protiv komunizma.

I sam Slavko Šparovac Černi iz Melburna je bio izložen ustaškom linčovanju u medijima, ali je, kaže srećom preživeo. Srpski bračni par u australijskom gradu Adelejdu je za dlaku izbegao smrt u aprilu 2011. godine, kada je na njihovu kuću bačen molotovljev koktel, drugi u samo sedam dana.

ASIO u Kanberi

Samo je u vreme laborističkog predstavnika vlade, premijera Gofa Vitlama ustaška aktivnost, posle niza afera, bila „umirena“. Ministar unutrašnjih poslova Lajonel Murfi je „prozvao“ australijsku tajnu službu ASIO i izneo svu dokumentaciju o ustašama. Javno je objavio imena 20 hrvatskih terorista, ali je pod snažnim pritiskom opozicije ministar morao da podnese ostavku. Kako tvrdi Šparovac ustaše su povezane sa svojim organiozacijama u Evropi i tri Amerike, odakle se finansiraju, tako da su toliko bile snažne, da su u državi Viktorija u jednom trenutku postajle čak 31 filijala ustaških pokreta.

– Ustaše su u Australiji, i pre i danas, primenjivale protiv Srpske zajednice pretnje, proganjanja, terorizam svake vrste. Nekad su to činile u uvijenoj formi, tobožnjih demonstracija protiv proslava državnih praznika Jugoslavije i Srbije, koje bi se izrodile u fizički napada na Srbe – kaže Slavko Šparovac i nabraja ustaške metode napada – Pljuvanje, udaranje, psovke, pretnje, i bacanje jaja na auta, i dvoranu, bacanje teških šrafova na autombile. Moj novi auto su gotovo izobličili sa tim šrafovima i jajima.

Ustaše su doslovno minirale i kamenovale, prefarbavale i ružile srpske crkve, klubove i hramove, a tukle i pretukle srpske navijače i aktiviste. Godine 2005. na Srpski centar Bonirig, ispaljen je rafal od 12 hitaca, najverovatnije iz automatskog oružja. Pucalo se od Elizabet drajva, glavne saobraćajnice koja deli Bonirig, odnosno srpski i hrvatski deo Ferfilda. List, „Dejli telegraf“ citirao je jednog mladića iz Kasl Hila koji kaže da treba“Ubit ćetnike“. Neko od hrvatskih navijača je prepoznao Raleta Rašića i jedna grupa je skandirala „Rale, cigane“ i „Rašiću, komunjaro“.

Godine 2006. stadion melburnskog „Sent Albans Dinama“ i prostor oko njega bio je poprište divljanja hrvatskih navijača usmerenog prema gostima – igračima „Belih orlova“ i malobrojnoj grupi od svega tridesetak osoba iz Kizboroa u njihovoj pratnji. Godinu dana kasnije pobili su se teniski navijači. Toma Banjanin, predsednik Srpskog kulturnog kluba iz Melburna, optužio je hrvatske navijače za mešanje sporta i politike. Posle ovog sukoba tajna služba ASIO je tražila zabranu za sve srpske navijače, da posećuju stadione u Australiji. A ova tuča je korišćena i kao argument države Australije da ne odobri ulaznu vizu Svetlani Ražnatović, zbog opasnosti od “javnog ispoljavanja nacionalizma”.

U letnjoj noći 2011. godine kroz prozor srpske pravoslavne crkve Sveti Arhiđakon Stefan u melburnskom Kizborou ubačena su tri molotovljeva koktela. Veruje se da su ustaše ovde došli kako bi izazvali veliki požar, a da je napad motivisan isticanjem banera s likom Ratka Mladića tokom prijateljske utakmice između Australije i Srbije.

Naslove iz novina „Ubij, ubij Srbina!“ iz sedamdesetih godina ustaše su u Australiji počele da ponavljaju i u 21. veku, kada je nastao slučaj njihovog progona Kapetana Dragana.

BORBA KAPETANA DRAGANA

Od kada je u novembru 2012. godine australijski ministar unutrašnjih poslova Džejson Kler doneo odluku da Dragan Vasiljković bude izručen Hrvatskoj pritvorenik u sidnejskom zatvoru Kapetan Dragan je podneo nekoliko žalbi na ovu odluku. Njegov zastupnik profesor Vojislav Ilić, član Odbora za istinu i pravdu, odnosno za odbranu Dragana Vasiljkovića, tvrdi da žalbeni proces može da se otegne još dve godine, koje će Vasiljković da provede u australijskom pritvoru.

–    Kapetan Dragan je uhapšen u Australiji kao njen državljanin 2006. godine po zahtevu Hrvatske, koja ga tereti da je učestvovao u zločinima nad vojnim zarobljenicima i civilima u Kninu 1992. godine i u razaranju nekoliko sela u Baniji 1993. godine. Tada je počela njegova odiseja pred australijiskim pravosuđem. Njegov prvi advokat je nasilno ućutkan, jer je otkrio velike greške australijskog pravosuđa u ovom slučaju – kaže profesor Vojislav Ilić.

Vasiljković, od kako se vratio u Australiju i uzeo staro ime Danijel Sniden, radio je na razvoju golf, ali je stalno bio pod kontrolom agenata ASIO. Kada mu je to dozlogrdilo, jednog dana je Vasiljković poslao agentima poruku: “Ovde sam i šta mi možete!” Posle toga je krenula politička hajka ustaša i vlasnika australijskih medija Roberta Mardoka, kog je Vasiljković tužio preko lista “Australian”, tako da je ASIO pooštrila kontrolu Kapetana Dragana.

Pušten je privremeno na slobodu 2009. godine, što je iskoristio da se oženi sa Nadom Lukić. Gospođa Nada Lukić—Brus je ćerka Petra Lukića iz Knina, bivšeg velikog Kapetanovog prijatelja, koji je sa njim ratovao u Krajini. Radila je u australijskoj poliicji. Posećivala je Vasiljkovića u zatvoru i tada se zaljubila u njega. Po svemu sudeći, Dragan Vasiljković i Nada Lukić su se zavetovali jedno drugom baš dok je on bio na privremenoj slobodi 43 dana na severu države Novi Južni Vels.

Kretao se tada u krugu svojih branilaca iz društva “Srbi za pravdu i demokratiju”, među kojima su bili Đorđe Bubalo, Igor Elezović, dr Vojislav Ilić, Petar Dobrić, Branka Dutina, Saša Milanović, Tihomir Novaković, Svetlana Anja Petrović, Denis Milić, dr Ivana Milanović, Dragan Milovanović, Branislav Šukara, Žiko Mijić, Dušan Mijatović, Mile Vukojčić, Zoran Vasiljević i mnogi druge srpske patriote. Odbor za odbranu Dragana Vasiljkovića ovog društva pružao je finacijsku i lobističku podršku Kapetanu Draganu.

Kada je uhapšen opet 2010. godine Vasiljković se od australijskih federalaca skrivao na jednom brodu usidrenom u luci u gradu Jamba, na istoku zemlje.

marko-lopusina-srbi-u-australiji02

– Federalni agenti došli su u civilu. Bili su pristojni i nimalo agresivni. Kapetan Dragan je bez prigovora pošao s njima, jer on nije ni bio u begstvu. Samo nije imao potrebu da se vrati u zatvor – kaže Đorđe Bubalo, koji je tokom nedelje Vasiljkoviću obezbedio trojicu vrhunskih advokata.

U odbranu Kapetana Dragana ustali su i dr Marko Marinković i njegova supruga Zoja. Jedan od glavnih branilaca Kapetana Dragana je biznismen Đorđe Bubalo, ugledni član Mitropolije australijsko-novozelandske. Njegov hobi je golf, koji je igrao zajedno sa Kapetanom Draganom. Upoznali su se 2004. godine kada se Vasiljković iz Srbije vratio u Australiju. Dok je Vasiljković bio prvi put u pritvoru u zatvoru Parkli prijatelj Đorđe Bubalo ga je posetio najmanje stotinu puta. U posetu su odlazili i vladika Irinej, princeza Linda, srpski konzuli i sveštenici, njegova supruga Nada Lukić i dr Voja Ilić.

– Kapetan Dragan je uhapšen i zatvoren jer se suprostavio Hrvatskoj zajednici u Australiji i svetu, kao i hrvatskom lobiju u svetskoj policiji Interpolu. Zauzvrat Hrvati su ga u Australiji optužili za ratne zločine i proglasili opasnim, zbog čega je i uhapšen prvi put – tumači nam ovu situaciju Đorđe Bubalo.

Posle hapšenja i prebacivanja u zatvor Silvervoter su svi bliski ljudi Kapetanu Draganu su sklonjeni, a Đorđe Bubalo je postao predmet obrade australijske tajne policije ASIO.

– Zvao sam ujaka Bogdana Bubala i rođaka Nedeljka Bubala u otadžbini, da ih pitam šta je Kapetan Dragan tačno radio u Republici Srpskoj Krajini. A oni su mi javili: „Branio je srpski narod! Tribunal u Hagu ga nije teretio, a Vasiljković je čak bio i svedok u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću! Bio je častan borac!“ – potvrdili su moji rođaci. Posle toga sam ja četiri godine vatreno branio Kapetana Dragana – priznaje Đorđe Bubalo.

U međuvremenu Srbi su kao svedoke angažovali Slavišu Đorđevića, Savu Štrpca, i novinare Ričlarda Štajnera iz Beča, i Stiva Pletera iz SAD. Zorica Makuljević, majka Dragana Vasiljkovića zatražila je u februaru 2012. godine od australijskog ministra unutrašnjih poslova i pravosuđa Džejsona Klera da razmotri mogućnost da ga, umesto u Hrvatsku, pošalje u Srbiju na dalji pravni postupak. I majka Kapetana Dragana je predmet obrade australijske tajne službe ASIO.

Novi Vasiljkovićevi advokati su shvatili da se radi o političkom procesu i ne zalaze u pravnu srž procesa. Sud u Hagu je pismeno potvrdio da nemaju ništa što bi teretilo Kapetana Dragana, ali država Australija tako ne misli. Tako se slučaj Kapetana Dragana dovodi do političkog nivoa i zato predugo traje, smatraju njegovi novi branioci. Zahvaljujući profesoru Vojislavu Iliću dobio sam izjavu Dragana Vasiljkovića iz sidnejskog zatvora, u kojoj govori kako živi kao pritvorenik:

– Sedam godina sam u političkim pritvoru. A to znači da, nažalost, za mene rat još uvek traje. Nema velike razlike između vremena dok sam sedeo u rovu i ovde dok čamim u tamnici. Godine lete, dani idu mnogo sporije. Uglavnom u zatvoru čitam, pišem i sviram gitaru – javio nam je Kapetan Dragan.

I objašnjava:

– Iz mog iskustva se vidi da je australijska demokratije nepodnošljiva. Ovo je jedina zapadna zemlja u kojoj ne postoji deklaracija o ljudskim pravima. Zato je ovde moguće da neko kao ja nevin leži u zatvoru sedam godina bez optužnice, bez presude ili verodostojnih dokaza za optužnicu. Međutim, nisam ja jedini. U Australiji čak i izbeglice, žene i deca drže se godinama po zatvorima. Zatvor u Sidneju, u kome se ja nalazim, spada u red najgorih na planeti – saopštio je Dragan Vasiljković.

kapetan-dragan-vasiljkovic

Priznaje da zbog toga nije razočaran, jer ima veliku podršku porodice, prijatelja i čitave Srpske zajednice od 200.000 ljudi u Australiji.

–    Smejem se bar deset puta dnevno. Stvaram prijatelje čak i ovde u tamnici, kako među zatvorenicima, tako i među zatvorskim osobljem. Nisu mi potrebni nikakvi lekovi, ni pomagala. Apsolutno vladam svojim umom i živim svaki dan kao da je moj jedini tren života. Ne nosim sat, da bih merio vreme svog života, a sa zida sam odavno skinuo kalendar – priča Kapetan Dragan koji je u zatvoru zaveden kao pritvorenik broj zatvorski broj 396.047.

Smešten je u samicu i može da prima posetu dva puta mesečno. Najčešće ga posećuju supruga Nada Lukić i brat po majci Kića Makuljević, kao i prijatelji iz Odbora za istinu i pravdu.

– Moj slučaj mora da se reši na nivou tri države Australije, Hrvatske i Srbije. Nadam se samo da to neće trajeti predugo, kao priča o bliskoistočnom sukobu Jevreja i Arapa. Pitali Jevreja :“Kada će se rešiti sukob na Bliskom Istoku?”. A on odgovara: “Pa neće još dugo, jer traje već dve hiljade godina!”. Zato političarima u Srbiji poručujem: “ Bilo bi lepo da me se sete ponekad!” A srpskom narodu kažem: “Bilo bi lepo da podseti političare da se ponekad sete Kapetana Dragana!” – rekao nam je u junu 2013. Dragan Vasiljković, pritvorenik u sidnejskom zatvoru, misleći na srpskog premijera Ivicu Dačića, koji mu je prilikom posete Australiji u februaru 2012. obećao telefonom da će mu pomoći.

Na pitanje čemu se nada, Kapetan Dragan iz australijskog zatvora poručuje:

– Pravda je spora, ali kažu da je dostižna. Nadam se slobodi. Svima je jasno da moj slučaj nije lične prirode. Dokle god se ja lično bavim ovim slučajem nemogu da očekujem neke velike promene.

Da je Australija zemlja koja sprovodi antisrpsku politiku to je očigledno. Naši ljudi su zato spremni da se na svoj način bore protiv svake antisrpske ideje i incijative. Australijski parlament je krajem 2011. godine razmatrao incijativu koju je dao Majkl Denbi, laburistički član Parlamenta za Melburn Ports, da se 11. jul u Australiji zvanično obeležava kao Dan sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine. Srpska zajednica je odmah reagovala. Organizacija „Srbi za pravdu i demokratiju“ je izašla u javnost sa predlogom da se inicijativa Majkla Denbija, člana federalnog parlamenta – povuče.

– Gospodin Denbi ne bi trebalo da dozvoli da bude uvučen u mrežu jednostranih dezinformacija iz ratne propagandne kampanje u bivšoj Jugoslaviji, nego da povuče svoj predlog iznesen ove nedelje pred federalnim parlamentom o obeležavanja dana Srebrenice u Australiji. Cifra Majkla Denbija o 7.000 žrtava nije tačna, jer je u selima oko Srebrenice brutalno ubijeno više od 3.350 ljudi, žena i dece, mahom srpskog porekla – reagovali su srpski zastupnici i advokati Petar Dobrić, Saša Milanović i Tihomir Novaković.

Organizacija „Srbi za pravdu i demokratiju“ je Majklu Denbiju, članu Parlamenta za Melburn Ports uputila pismo na 12 stranica obrazloženja da se na tlu Australije ne upušta u nepotrebno produbljivanje podela između tri najveće bosansko-hercegovačke nacije. Dan Srebrenice u Australiji bi samo podgrejao netrpeljivost između Srba, Hrvata i Bošnjaka.

Profesor Voja Ilić iz Sidneja je pred početka debate o ovom predlogu u Parlamentu, na adrese poslanika, takođe, uputio pismo s izrazima zabrinutosti. Ilić je predložio da bi daleko prikladnije bilo obeležavati 21. novembar, dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan građanski rat u Bosni. Snažen protest uputio je i Episkop australijsko-novozelandski gospodin Irinej. Posle toga debata u Parlamentu je odložena.

Nova knjiga Marka Lopušine SRBI U AUSTRALIJI

– Već vek i po srpski doseljnici osvajaju Peti kontinent, na kome su stvorili zajednicu sa 200.000 duša i stotinak srpskih institucija U izdanju novosadskog “Prometeja” iz štampe je izašla nova istorija srpskog rasejanja “Srbi u Australiji”, u kojoj se opisuje život naših doseljenika na Peti kontinent od 1850. godine do danas.

Knjiga ima 523 strane i stotinak fotografija.

Ovo delo, koje je sufinansirala Kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu, je prva sveobuhvatna knjiga o životu Srba u Australiji.

– Nema preciznih podataka kada su prvi Srbi kročili na australijsko tlo, ali se u istorijskim spisima Australije govori od srpskim mornarima koji su pristajali u luke još 1850. godine.

U Pomorskom muzeju u Kotoru čuva se svedočanstvo o tome da je Ivo Visin, mornarički kapetan iz Prčnja, prvi srpski čovek koji je oplovio svet i na malom briku “Splendido“ 1852. stigao u Australiji. Kapetan broda Andrija Vukasović doplovio je “na kraj sveta” 1866. godine, a brat mu Tripo i bratić Tomas Vukasović 1873. godine – kaže Lopušina.

I objašnjava da statistička iz 1891. godine pokazuju da se iz Srbije tada doselilo njih 21, a iz Crne Gore samo pet lica. Zabeležena su imena Marina Alagića i Ivana Kosovića.

U arhivima se po­mi­njalo ime Ni­ko­le Mi­lo­vi­ća, koji je bio ko­pač zla­ta na zla­tnim po­lji­ma u Za­pa­dnoj Aus­tra­li­ji. Ro­đen je u Boki Ko­tor­skoj, ali se na­kon odlas­ka sa zla­tnih po­lja, kao i većina drugih Srba, ba­vio vo­ćar­stvom i vi­no­gra­dar­stvom.

– Srbi su se u Australiju doseljavali u četiri velika talasa. Za vek i po stvorili su Srpsku zajednicu sa 200.000 duša i stotinak srpskih institucija, koja je danas jedna od najaktivnijih u dijaspori.

Najaktivniji su Srpska pravoslavna crkva, Kolo srpskih sestara, pravoslavna omladina “Soja”, Srpska narodna odbrana, Udruženje boraca kraljevske jugoslovenske vojske, Četnički pokret “Ravna Gora” i zavičajni klubovi. Srpski cnetar Bonirig je najbolji klub u dijaspori – tvrdi Lopušina.

Na Petom kontinentu naši ljudi su stvorili fudbal, rukomet i vaterpolo, dali jednog od najboljih pisaca, nekolicinu fudbalskih i tensikih, šampiona, prvaka u televizijskom novinarstvu i organizovali niz manifestacija koje su postale deo australijske kulture – objašnjava Marko Lopušina.

U to se ubrajaju Dan državnosti Srbije, Dani srpske kulture, Srpski filmski festival, Mitropolijski dan, i drugi praznici, koji se proslavljaju zajedno sa Australijancima u svim metropolama, gradovima i varošima.

Marko Lopušina je ovu, desetu po redu knjigu o srpskoj dijaspori, pripremao i pisao dve decenije. Obavio je razgovore sa pedesetak najznamenitijih Srba u Australiji i obišao sve organizacije i najznačajnija srpska mesta na Petom kontinentu.

Knjiga “Srbi u Australiji” može se nabaviti kod izdavača “Prometej”, Novi Sad (www.prometej.rs) i (tel. 0800 323-323).

autor: Marko Lopušina

Vestinet.rs

 

Share this post: