SRBIJA IZMEĐU TRI IMPERIJE

merkel-putin-kameron-obama-oland

Da bi se dakle ostvarilo dalje vladanje svetom, uz postojeće imperije, bilo je potrebno napraviti treću imperiju, a to je bilo moguće samo okupljanjem država Evrope.

Sve okolnosti idu na ruku očuvanju Srbije ukoliko odustane od EU, preduslov je da vođstvo Srbije to hoće i da bude dosledno.

Ovaj tekst govori o novonastalom položaju Nemačke, nakon finansijskih „udara“ Rusije i Kine. Prvo da razjasnimo pitanje zbog čega je uopšte nastala EU (ranije nazive i faze ostavljamo po strani).

Posle Drugog svetskog rata tvorcima ideje o neophodnosti saradnje pre svega Francuske i Nemačke bilo je jasno da su stvorene dve imperije: SAD i SSSR i da su pojedinačno i Francuska i Nemačka male da bi mogle da se uključe u vladavinu svetom.

Da bi se dakle ostvarilo dalje vladanje svetom, uz postojeće imperije, bilo je potrebno napraviti treću imperiju, a to je bilo moguće samo okupljanjem država Evrope.

Poluga, alatka pravljenja imperije je bila ideologija multinacionalnosti, multikonfesionalnosti, tolerancije, izgradnje evropskog identiteta, saradnja i konsenzualno odlučivanje, harmonizacija itd.

Kada smo razjasnili da je smisao u pravljenju treće imperije, a da je tolerancija, najšire shvaćena kao zbirni pojam, samo puka alatka ostvarenja tog cilja, onda ovde hoću da naglasim da su svi mnogocitirani i naši i evropski intelektualci na temu zgražavanja zbog dvojnih standarda u EU (a „radikalno“ slobodoumni govore i o trojnim i inim standardima) potpuno na pogrešnom tragu.

Alatka, kao i svaka alatka, koristi se onda kada daje rezultate. Kada ne daje, odloži se i uzme se neka druga. Dakle, nije reč ni o kakavom cinizmu vodećih država EU, nego o neprekidno prisutnoj unutrašnjoj logici postojanja te političke organizacije, na kojoj ona počiva. A to je vladanje drugima.

Dvojni standardi, „dve ili više brzina“ i ostale poštapalice takođe su alatke i pogrešno je vrednosno ih određivati. Kao što nikada za ašov ne kažemo da je nemoralan.

USAMLJENA NEMAČKA

U tom smislu Nemačku potpuno neopravdano kritikuju mnogi unutar EU kao nepravednu, a ona samo dosledno istrajava na temeljnoj ideji imperije, koju nije dovoljno samo želeti nego se dnevno mora raditi u pravcu koji imperiju čini mogućom.

Nasuprot Nemačke, Francuska želi da se zadrži u vrhu uticajnih, ali je potpuno nespremna da finansira imperijalnu politiku i podnese žrtve koje su za to potrebne.

Britanija je i inače uvek okrenuta SAD, a i u ogromnim je unutrašnjim ekonomskim, socijalnim i političkim problemima. Italija i Španija potpuno degradirane krizom, Holandija dovoljna da sebe izvuče iz recesije, ali bez mogućnosti da finansira bilo koji imperijalni projekat, Švedska je finansijski uzdrmana krizom, a sve druge države, poput Danske i Austrije, male da bi mogle biti podrška imperijalnom projektu u značajnijoj meri.

Tako je Nemačka ostala sama u trenutku kada je EU izložena novoj vrsti udara koji dolazi od Rusije i Kine. Naime, projekat EU je prevideo da bi Rusija i Kina mogle biti finansijski jače – preciznije, sa više raspoloživog kapitala od EU – i da bi novcem mogle da potkopaju bitne strukturne odnose i interese same EU.

Kada je Rusija u pitanju, to vidimo na primeru Ukrajine i prethodno Belorusije, a još pre toga na onemogućavanju gasnog projekta Nabuko. Kina ide sasvim direktno u trbuh EU, nudeći povoljnije uslove finansiranja novim članicama EU.

Obe ponude su zasnovane na čistoj koristi za partnere mereno u konkurenciji mogućnosti koje im daje EU, i jedino Merkelova shvata da se više pričom o „vrednostima i budućnosti“ ne može parirati, nego da mora da se ponudi novac.

Ta budućnost je u istočnoevropskim zemljama očigledno potrošena i sada je pozicija „ko da više“. Nemačkoj je Ukrajina inače dodatno veoma važna, zbog toga što je ona u perspektivi od 30-40 godina jedina ozbiljna dodatna žitnica Evrope.

Upliv Kine je takođe bolan i neprihvatljiv zato što su upravo nove države članice EU tako strukturno prethodno i modelirane da ili jeftino sklapaju proizvode za izvoz na treća tržišta ili da, zadužujući se kod vodećih država EU, kupuju njihovu tehnologiju.

U oba slučaja to čini važan oslonac da bi EU kao imperija uopšte bila održiva. Ako bi sada Kina obrnula logiku – baš dobro što ste sve te države učinili tako temeljno zavisnim od stranog kapitala, evo sada ćemo mi Kinezi to isto da iskoristimo da bi napravili upliv u tržište EU (ne da ih vi koristite za napad na druga tržišta) – onda bi to poremetilo čitavu konstrukciju. Ta konstrukcija je i inače prenapregnuta, o čemu sam govorio u drugim prilikama.

OPASNOST ZA VOJVODINU

Veliki problem je u tome što, osim Nemačke, nema ko da podupre tvorevinu koja je izrasla u imperiju (malo defektnu, ali ipak). Nema sumnje da će Nemačka ostati dosledna, pitanje je samo da li će moći da plati cenu.

Deset milijardi dolara kineskih para se još i može stoički progutatai, ali ako to postane dobar primer, onda Kina ima mogućnosti da plasira novac dovoljan za 100 odsto mogućnosti apsorbovanja privreda i građana ovih država, a to je onda, ne udarac, nego nokaut.

Posledica na političkoj ravni će biti još oštriji stav Nemačke unutar EU u pogledu svih koji neće da primene sve što je potrebno da bi se EU kao imperija održala.

Ovo sa Ukrajinom nama u Srbiji ne ide u kraćem vremenskom periodu u prilog (mada nama sa ovakvom vlašću ništa ne može ići u prilog), zato što kao, po obimu malu, alternativu Ukrajini u poljoprivrednoj proizvodnji Nemačka jedino vidi Vojvodinu (sasvim tačno), a to znači da će pojačati i ubrzati aktivnosti ka otcepljenju Vojvodine.

Ako sagledamo ukupna kretanja, pored pomenutih i Siriju i Iran, zatim novi koncept Kine do 2020. godine, najavljenu čistku globalista u Rusiji itd., onda vidimo da je bila potpuno tačna ranije izneta tvrdnja da sve međunarodne okolnosti idu na ruku stvarnom razvoju i očuvanju Srbije ukoliko odustane od EU i vrati se konceptu punih ingerencija nacionalne države.

Preduslov je da rukovodstvo Srbije to hoće i da se na tom putu bude dosledan. A doslednost, kako vidimo, ima visoku cenu, čak i za Nemačku.

Branko Pavlović

(Standard)

Share this post: