SRBIJA MOŽE ODBRANITI SVOJU TERITORIJU JEDINO ULASKOM U EVROAZIJSKI SAVEZ

  • Čitava elita u Rusiji je, uopšteno rečeno, prozapadna, i čitava se suprotstavlja Putinu, ili u najmanju ruku nije zainteresovana za to da njegov oslonac na narod postane stabilan i ozbiljan. Ali, to je zečja elita koja mrzi rusku istoriju i spremna je da proda zemlju u celini i po delovima
  • Mislim da Srbija svakako treba da uđe u Evroazijski savez, mora da postane članica Carinskog saveza, da uđe u OUKB, Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, i samo tako Srbija može da odbrani svoj suverenitet i nezavisnost i da se burno i aktivno razvija
  • To neće protivrečiti orijentaciji na Evropu. Rusija sa Evropom značajnije ekonomske odnose od mnogih zemalja koje su u EU. Laž je i propaganda naših neprijatelja da će ulazak u Evroazijski savez udaljiti Srbe od Evrope. To će približiti Srbe Evropi i omogućiti im da dostojanstveno sačuvaju suverenitet
  • Nikolićeva vlada već predstavlja pozitivan pomak, makar i ne najbolji, ali je to – dobar potez. Sretao sam se sa Nikolićem, ostavio je na mene jako dobar utisak. U svakom slučaju, on je rodoljub, on je Srbin. Nikolić želi dobro Srbiji. Može li on to da učini ili ne – to ne znam, to vi bolje znate
  • Rusija ima velika ograničenja, i možda je delimično politika zbližavanja sa Zapadom diktirana potrebom, pragmatičnom potrebom, pošto Moskva sada nije spremna da u potpunosti preuzme na sebe prilike u Srbiji. Ona ka tome ide, sve smo bliže i bliže tome, i u određenom trenutku…
  • Rusija neće priznati Kosovu i Metohiji nikakvu nezavisnost, ništa, prosto nikakve albanske američke strukture – Ruse baš briga za to. Rusija je nuklearna zemlja, i ako ona uzme Srbiju u zaštitu, onda će se situacija sasvim drugačije rešavati; tamo će biti ne samo zapadni kontrolni punktovi, biće ruski, srpski. Radićemo, nema nam druge, postepeno, samo treba više aktivnosti odozdo

 

Svetski poznati ruski geopolitički mislilac Aleksandar Dugin dao je intervju „Geopolitici” a prvi deo je OVDE

 

Znači, na jednoj strani imamo značajan deo ruske elite, liberalno i atlantistički nastrojen, koja je uticajna u društvu i medijima, a na drugoj strani je patriotski blok koji čine, u osnovi, predsednik Putin i većina naroda… Možete li nam bliže objasniti to složeno okruženje i situaciju u kojoj se nalazi predsednik Putin? Na koji način podstaći međusobnu komunikaciju i sadejstvo ruske nacionalne i ekonomske elite sa predsednikom Putinom, a njih zajedno sa ruskim narodom?

– To je uopšte ispravna ocena, i ja tako mislim. Smatram da je Putin usamljen, on se oslanja na društvo u celini, ali prozapadna, proamerička elita, peta kolona, blokira Putinu mogućnost da prodre do širokih narodnih masa.

Ruske nacionalne elite gotovo da nema, zato što je tokom poslednjih dvadeset godina gotovo sva elita izuzev, možda, pojedinih pripadnika bezbednosnih struktura i nekih pojedinaca, praktično bila pod uticajem zapadnih liberalnih krugova. Kod nas je apsolutno liberalna vlada, kod nas su liberalna javna glasila, kod nas je liberalno školstvo, i u njima je praktično postojalo upravljanje spolja, i još uvek postoji.

Čitava elita u Rusiji je, uopšteno rečeno, prozapadna, i čitava se suprotstavlja Putinu, ili u najmanju ruku nije zainteresovana za to da njegov oslonac na narod postane stabilan i ozbiljan. To je zečja elita, ta elita mrzi rusku istoriju i spremna je da proda zemlju u celini i po delovima.

Ona se toga laćala u Jeljcinovo vreme devedesetih godina, i sada to nastavlja. Putin je usamljen, i on ne može do kraja da pronađe oslonac na narod. Možda će se to kroz izvesno vreme desiti, ali je izolovan od elite.

To se često dešavalo u ruskoj istoriji – da car ili vođa bude okružen izdajnicima, šljamom, mrežama uticaja, agenturom, petom kolonom i špijunima. Ali, on zasad ne može da prodre do Rusije. Samim tim, društvo za bezakonje koje čine elite – korupciju, lopovluk, cinizam, pronevere – za sve to krivi Putina.

Samim tim elite diskredituju Putina svojim ponašanjem s jedne strane, a s druge strane – onemogućavaju mu da prodre do širokih narodnih masa i osloni se na njih. One sve blokiraju. Zato je situacija vrlo tragična.

 

Aleksandre Geljeviču, želimo ovom prilikom da izrazimo pohvalu jednoj od Vaših strateških ideja – evroazijstvu. Vidimo da Vaše ideje o Evroaziji, koje ste pre dve decenije promovisali, sada na neki način doživljavaju svoju realizaciju. Tu mislimo na ideju stvaranja Evroazijske unije, odnosno Evroazijskog saveza, o kojoj je govorio i predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin. Da li Vi vidite mesto Srbije u Evroazijskom savezu, imajući u vidu da je Srbija za Rusiju geografski zapad?

– Kao prvo, zahvaljujem Vam na tom zapažanju, pošto su se Srbi verovatno prvi u Evropi upoznali s evroazijskim idejama, prvi preveli moje knjige, ili u najmanju ruku među prvima.

Uvek sam jako voleo srpski narod i uvek smatrao da su Srbija i Rusija – dve države, dve kulture, objedinjene istom sudbinom. U tom pogledu, upravo za Srbe nije tajna odakle su Putinu stigle ideje evroazijstva – to je zaista rad moj i mojih istomišljenika evroazijaca. Sada to nisu prosto reči, to je realnost stvaranja Evroazijskog saveza: funkcioniše Carinski savez!

Mislim da Srbija svakako treba da uđe u Evroazijski savez, mora da postane članica Carinskog saveza, da uđe u OUKB, Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, i samo tako Srbija može da odbrani svoj suverenitet, nezavisnost, da se burno i aktivno razvija.

To neće protivrečiti orijentaciji na Evropu. Kao prvo, i iz Rusije se sada može slobodno putovati, slobodno može trgovati, a ekonomski odnosi Rusije s Evropom znatno su veći nego što imaju razne zemlje koje su članice Evrope, na primer, iz Istočne Evrope. Zato oni koji se boje da će ulazak u Evroazijski savez udaljiti Srbe od Evrope treba da znaju – to je laž, to je propaganda naših neprijatelja. To će približiti Srbe Evropi, ali će im omogućiti i da dostojanstveno sačuvaju suverenitet. I u stvari Rusija neće priznati Kosovo – i to je takođe jako važno.

U Rusiji smatraju: Kosovo je Srbija. I ako Rusija ima atomsko oružje, onda to priznanje nisu prazne reči.

 

Istorijsko iskustvo nas podstiče na opreznost. Da li postoji opasnost da ruski narod opet u nekoj novoj nadnacionalnoj zajednici kao što je Evroazijski savez izgubi svoj duhovni i nacionalni identitet kao što je to bilo u vreme SSSR-a? Igor Panarin predlaže da centralna ideologija Evroazijskog saveza bude pravoslavlje.

– Mislim da takve bojazni postoje, ali ako Rusija ne objedini Evroazijski savez, ona sama neće izdržati pritisak Zapada – eto u čemu je stvar. Ako ne ojačamo svoje pozicije na postsovjetskom prostoru, ne uspemo da ga integrišemo ekonomski i vojno-strateški, onda Rusija nema šansu da samostalno izdrži sučeljavanje sa Zapadom. Prosto ćemo se srušiti, tako da nemamo drugog izlaza.

To je rizično, i smatram da je briga za jačanje identiteta ruskog naroda – prvenstveni zadatak, uključujući i pravoslavni identitet kao bazni i osovinski. Ali ako pokušamo da ponudimo pravoslavlje svim zemljama koje ulaze u Evroazijski savez, naići ćemo na vrlo snažan otpor jer tamo ima islamskih zemalja: Kazahstan, Uzbekistan, Kirgizija, Tadžikistan. Ne možemo da ih potcenjujemo.

Zato mislim da treba delovati uporedo, stvarajući Evroazijski savez na privredno-strateškom nivou, a raditi unutar Rusije i sa ruskim stanovništvom na jačanju pravoslavnog identiteta, ali to ne izjavljujući otvoreno, i ne govoreći o tome kao o zvaničnoj i glavnoj ideji. To će prosto stvoriti probleme koje nikada nećemo rešiti.

 

Mi znamo da Vi imate respekt prema islamu. Običnom čoveku koji, uslovno rečeno, pripada evropskoj civilizaciji, a i šire, teško je pojmiti i razumeti radikalne islamiste koji dignu u vazduh sebe i učenike neke škole, ili slučajne putnike nekog metroa ili voza… Da li je to autentični islam ili jedna njegova struja, salafistička, koja je odnegovana od strane zapadnih obaveštajnih službi u Avganistanu do danas? Ovo pitamo jer postoji začuđujuće poklapanje ciljeva Alkaide i Sjedinjenih Američkih Država u mnogim zemljama.

– To je sasvim ispravna opaska. Bžežinski je lično trenirao ekstremiste Al Kaide u Avganistanu, Bin Laden je bio agent CIA (što je poznato), i salafizam, radikalni teroristički islam, prosto predstavlja petu kolonu CIA, Zapada.

Zapad diskredituje islamske vrednosti, radi protiv interesa muslimana, predstavlja muslimane kao antiljudske, nečovečne surove životinje, i upravo salafizam i vehabizam predstavlja kao tako radikalnu, zapravo kao karikaturalnu, predstavu o islamu. Tako da – postoji realni islam; to je velika, drevna civilizacija, koju danas najizrazitije predstavljaju šiitski, sufijski krugovi, tradicionalni islam koji je veoma duhovni.

On nije jednoznačan – tamo ima svega; ima najraznovrsnijih društava, najraznovrsnijih vrednosti.

Vehabisti, opet, pokušavaju da stvore karikaturu reformisanog islama: islama primitivnog, islama lišenog duhovne, kulturne, istorijske dimenzije. I u tom pogledu – to nije islam, prosto, to je produžetak američkog imperijalizma.

Mi ne možemo da smatramo, na primer, da su ove ili one sekte, koje se zaklanjaju iza Hristovog imena, kao što su Munova sekta, ili Om Šinrikjo, koje mogu da koriste Hristovo ime, da su to hrišćani. Isto tako, vehabijske glavoseče – to uopšte nisu muslimani, oni prosto imaju vrlo daleku vezu s islamom, isto kao i sektaši sa hrišćanstvom. Zato se ja prema islamskoj tradiciji odnosim s najdubljim poštovanjem i uvažavanjem. Posebno mi je bliska iranska filosofija, sufijska tradicija.

 

U Rusiji zabrinjavaju ubistva muftija i islamskih vođa u Tatarstanu i Dagestanu, koja su se dogodila prošle godine. Ko je to uradio i kako Vi gledate na ovo složeno pitanje?

– To je sasvim očigledna stvar. Isto kao što je i čečenski sukob bio regulisan pošto je deo onih Čečena koji su se borili protiv Rusije shvatio da ih vehabisti vode u pokolj, uništenje, da oni prosto manipulišu, muftija, sufijski vođa Ahmad Kadirov prešao je na stranu Rusije – to je bio principijelni momenat.

U Dagestanu su nedavno ubijena dvojica muftija, a jedan od njih, Said Čirkejski, nije bio prosto predstavnik tradicionalnog islama, nego je bio najviši duhovni autoritet, sufijski autoritet koji je vodio apsolutno zdravu, ispravnu, duboku duhovnu politiku, vrlo promišljenu. A ubili su ga oni koji planiraju da u Dagestanu ponove Kavkaski rat, i oni, nesumnjivo shvatajući značaj tradicionalnog islama, sufijskog islama, ubijaju one lidere koji mogu krenuti, i svakako bi krenuli, linijom Ahmada Kadirova, tj. da postanu jemstvo pobede Rusije, i pobede tradicionalne evroazijske velesile nad neprijateljem.

 

Zašto ih Rusija ne zaštiti?
Rusija je u svojoj delatnosti paralisana time što je naša elita pod potpunom kontrolom liberala. Eto, čak i o Putinu oblikuju sasvim lažnu predstavu.

 

Aleksandre Geljeviču, kako ocenjujete trenutno stanje u Srbiji i jednu vrstu političkog, diplomatskog i ekonomskog pritiska koji se na Srbiju vrši od strane Zapada u poslednjih više od dvadeset godina? Šta Srbija da čini povodom Kosova, u uslovima kada je ozbiljno narušen njen ekonomski i politički suverenitet?

Uveren sam da, kao prvo, Nikolićeva vlada već predstavlja pozitivan pomak, makar i ne najbolji, ali je to – dobar potez. Sretao sam se sa Nikolićem, ostavio je na mene jako dobar utisak; potom su se razne stvari događale, ne pratim baš do tančina. U svakom slučaju, on je rodoljub, on je Srbin, a ne poput agenata uticaja kakvi se kod nas katkad javljaju; mislim da Nikolić želi dobro Srbiji. Može li on to da učini ili ne – to ne znam, to vi bolje znate. Mislim da je za Srbiju jedini spas u integraciji u Evroazijski savez i u rešavanju kosovskog problema s osloncem na rusko atomsko oružje.

 

Nova vlada i novi predsednik Tomislav Nikolić pokazali su veću spremnost za saradnju sa Rusijom; međutim, u ekonomskoj politici nije napravljen diskontinuitet, podržavaju se strani investitori, a mnogi smatraju da se previše ustupaka čini Zapadu kada je u pitanju Kosovo i Metohija…

Mislim da se možda ipak radi o realizmu, pošto sam jednom prilikom posle povratka iz Srbije, videvši kakva situacija je tamo mogla da nastane još u prethodnom mandatu, lično o tom pitanju obavestio rukovodstvo zemlje. Ali evo šta sam zapazio: ni sa strane Rusije, barem u to vreme, Srbija nije izazvala veliki entuzijazam.

Ne treba zaboravljati da Rusija ima velika ograničenja, i možda je delimično politika zbližavanja sa Zapadom diktirana potrebom, pragmatičnom potrebom, pošto Moskva sada nije spremna da u potpunosti preuzme na sebe prilike u Srbiji. Ona ka tome ide, sve smo bliže i bliže tome, i u određenom trenutku…

Zato ja ne bih izvlačio radikalne zaključke u pogledu Nikolića. On je srpski rodoljub; možda on ne može sve, ne zna baš sve.

Jedini problem je i u samoj Moskvi, isto kao i po pitanju integracije sa Kazahstanom, za šta se već odavno zalaže predsednik Kazahstana Nazarbajev, i odnosa Belorusijom, sa našom najbližom braćom.

U tom pogledu Srbija sada, kako mi se čini, treba da lavira, zbližava se sa Rusijom, ali da shvata kako ni kod nas nije sve baš tako dobro. Sada postaje bolje, i Nikolić je izvanredna ličnost, sada optimalno odgovara, čini korake prema Rusiji u okviru mogućeg.

A što se tiče Kosova i Metohije, prosto treba pritiskati odozdo, zahtevati (gledao sam i na internetu) postojanje raznih mrežnih društvenih pokreta koji čvrsto stoje na braniku srpskih interesa, treba prosto pritiskati. Na kraju krajeva, to je pitanje društvene mobilizacije.

Ako čitavo srpsko društvo bude jednodušno, onda nikakav vlastodržac, pod pretnjom trenutnog smenjivanja, ne može da vodi politiku izdaje nacionalnih interesa. I uopšte, samo će Rusija i zbližavanje sa Rusijom rešiti to pitanje.

Rusija neće priznati Kosovu i Metohiji nikakvu nezavisnost, ništa, prosto nikakve albanske američke strukture – Ruse baš briga za to. Rusija je nuklearna zemlja, i ako ona uzme Srbiju u zaštitu, onda će se situacija sasvim drugačije rešavati; tamo će biti ne samo zapadni kontrolni punktovi, biće ruski, srpski. Radićemo; nemamo kud, nema nam druge, postepeno, samo treba više aktivnosti odozdo.

 

Prevod sa ruskog: Sava Rosić

Geopolitika,Fakti

Share this post: