SRBIJO, OTVORI OČI: Pogledajte kako je Evropsku uniju zahvatila serija „tektonskih zemljotresa“ od kojih nema šanse da opstane!

Serija političkih potresa i velikih kriza preti da ozbiljno uzdrma stabilnost Evropske unije. Ipak, jedna od najvećih snaga EU, njena ekonomija, nastavlja da raste uprkos svemu, piše „Blumberg“.

Ekonomija EU deluje najjače još od januara 2001. godine. Dok je prilagodljiva monetarna politika Evropske centralne banke smirila tržišta i dala preko potreban impuls ekonomiji EU, takođe je učinila i da pojedine članice počnu da formiraju sopstvene politike i određuju reforme koje se neretko ne slažu sa vizijom iz Brisela, što je plodno tle za buduće krize, navodi „Blumberg“.

Iako EU ekonomija jača, to ne znači da opasnost ne preti. Štaviše, politički rizik je živi i zdrav u Evropi, a ovo su samo neki od njegovih pokazatelja:

Katalonski problem

Nakon što je katalonski parlament prošle nedelje izglasao nezavisnost, premijer Španije Marijano Rahoj oduzeo je autonomiju tom regionu i dao ga na upravljanje svojoj zamenici Soraji de Santamariji.

Iako je Rahojeva inicijativa za jedinstvo za sada prevladala, Katalonci će 21. decembra ponovo na izbore, s obzirom da je vladu na čelu sa Karlosom Pudždemonom Madrid ekspresno smenio.

Novi izbori unose dodatni stepen nesigurnosti u region koji čini petinu španske ekonomije. Ako ste mislili da je katalonska kriza gotova, varate se.

Izbori u Italiji

Četvrta najveća ekonomija EU održaće parlamentarne izbore u prvoj polovini 2018. godine, a u Briselu s velikom pažnjom čekaju ishod sa „čizme“, koji će svakako imati veliki uticaj na ekonomiju i finansijski sistem zemlje.

Izbori se posmatraju i kao neka vrsta testa za ambivalentnu vezu Italije sa sistemom evra, ali i za enorman dug i problematični bankarski sistem.

Nemačka koalicija

Pet nedelja nakon izbora u Nemačkoj, četiri partije koje bi mogle da formiraju koaliciju i dalje se nisu složile oko ključnih strategija kao što su budućnost evrozone, klimatski problem i reforma imigracionog sistema.

Stepen kompromisa do kojeg političke partije budu bile spremne da idu oblikovaće stav buduće nemačke vlade po pitanju mnogih važnih problema u EU, a samim tim i put kojim će cela Unija krenuti.

Od ishoda koalicionih pregovora u Nemačkoj zavisi i da li će Angela Merkel i dalje biti dominanta politička figura u EU, ili će njen sjaj polako početi da bledi.

Francuska i Makron

Veliki pad popularnosti novoizabranog francuskog predsednika Emanuela Makrona, zabeležen u anketama AFP-a i ostalih medija u zemlji, navelo je mnoge da posumnjaju u sposobnosti mlađanog političara, a naročito u njegovu mogućnost da ispuni obećanja o reformama kako Francuske, tako i EU, koje je davao tokom kampanje.

Makron i dalje ima vreme i parlamentarnu većinu na svojoj strani, što znači da će imati mogućnost „oporavka“ čak i ako progura nekoliko nepopularnih mera.

Bregzit

Pregovori o britanskom izlasku iz Evropske unije ostaju u ćorsokaku uprkos obećanjima iz EU i UK o „ubrzavanju procesa“. Kao ključna prepreka izronila je cifra koju će Britanci morati da plate Briselu nakon napuštanja Unije, oko koje se vode žustre rasprave, kako u diplomatskim krugovima, tako i u medijima.

Iako su se i London i Brisel dogovorili da je cilj postizanje fer dogovora za obe strane, pojedine EU zemlje su već počele da razvijaju sopstvenu strategiju u slučaju da 20. decembra (termin sastanka) ne dođe do rešenja.

Uspeh ili neuspeh dogovora o Bregzitu do isteka krajnjeg roka (mart 2019.) odrediće ne samo da li će Britanci imati pristup najvećem tržištu već i to da li će evropske kompanije moći da prodaju robu i usluge u Britaniji.

Četiri najveće ekonomije evrozone, Nemačka, Francuska, Italija i Španija, zajedno su od izvoza u Veliku Britaniju zaradile oko 160 milijardi evra, i to samo prošle godine!

Podela na istok i zapad

Vlada Poljske poslednja je u nizu EU članica koje kritikuju politiku Brisela. Populistički lideri poput Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog jašu na talasu uspeha Donalda Trampa i Bregzita, čime izazivaju stav i politiku Unije, čak i u krucijalnim pitanjima poput vladavine prava ili migracija.

U međuvremenu je još jedan populista slavio pobedu u zemlji-članici EU. Reč je o milijarderu Andreju Babišu, najverovatnije novom premijeru Češke, čija je politička partija ANO jedan od najvećih protivnika politike dublje integracije koju EU zdušno propagira. Uz to, ANO će dodatno ojačati tzv. „antiestablišmentski blok“ unutar EU.

Dodajmo tome i pobedu Sebastijana Kurca i njegove Narodne stranke Austrije, kao i najavljenu koaliciju sa desničarima i nacionalistima iz Slobodarske partije, i eto još jednog neugodnog saradnika za Brisel, smatra „Blumberg“.

Migracija

Talas migranata nastavlja da zabrinjava većinu lidera EU zemalja, koji su se na nedavnom samitu početkom oktobra dogovorili da „budno motre na sve migrantske rute i budu spremni da reaguju u slučaju pojave novih trendova“.

Ovakav stav proizašao je iz činjenice da je Evropu zapljusnuo najveći migrantski talas još od II svetskog rata, koji je zapretio da potpuno uništi evropsku bezviznu politiku.

Iako je situacija daleko bolja nego 2015, kada je 1,8 miliona migranata ilegalno ušlo u zemlje EU, migracija je i dalje jedna od ključnih političkih faktora u mnogim EU zemljama, poput Austrije i Nemačke, što se pokazalo i na izborima, jer su birači migraciju ocenili kao ključnu stvar prilikom odabira svojih favorita na glasačkom listiću.

(Mediji)

Share this post: