Srpske apoteke pred DRAMATIČNIM PROMENAMA: Evo šta je u pitanju…

PROMENE

Foto: EuroBlic / RAS Srbija

Apoteka do apoteke, posebno oko bolnica i domova zdravlja, slika je koja će uskoro pripasti prošlosti. Naime, najmanja udaljenost između dve apoteke uskoro će morati da bude najmanje 300 metara. Takođe, apoteke više neće moći da budu u bilo kakvim lokalima, već u prostorima sa najmanje 40 kvadrata.

Ovo su novine koje će biti regulisane novim Zakonom o apotekarskoj delatnosti, koji će prvi put biti donet u Srbiji. Zakon je prošao javnu raspravu i sada se unose promene.

Utvrđeno je da će svako mesto do 4.000 stanovnika morati da ima apoteku. Takođe će morati da budu otvorene apotekarske stanice, sa zaposlenim stručnim licem za izdavanje lekova, u svakom selu koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke.

Razlog za to je upravo haotična situacija u ovoj delatnosti, gde su pojedine državne apoteke na ivici bankrota i većina je u neverovatnim dugovima. Takođe, ideja je da se novim zakonom reši problem nelojalne konkurencije, koja već godinama postoji između privatnih i državnih apoteka.

Mirjana Ćirić, pomoćnica ministra zdravlja za organizaciju zdravstvene službe, objašnjava da niko neće zatvarati postojeće apoteke, koje su sada oslonjene jedne na drugu i ne ispunjavaju uslov od 300 metara razmaka. Takvih „grozdova“ najčešće ima oko bolnica i kliničkih centra. Novi kriterijumi važiće samo za apoteke koje će sa radom početi posle stupanja na snagu ovog zakona.

– Plan je da se poboljša mreža apoteka, kako privatnih, tako i državnih, čime bi se obezbedila jednakost u dostupnosti lekovima. Zato ćemo imati mrežu apoteka i to na osnovu dva kriterijuma – demografske i geografske udaljenosti, kao i određenu kvadraturu koju će morati da ispuni svaka nova apoteka – kaže pomoćnica ministra zdravlja.

To, međutim, znači da ako je u jednom gradu, prema toj mreži apoteka, zadovoljen njihov broj, neće se dozvoljavati novo otvaranje objekata. Ipak, mnoge od postojećih apoteka neće preživeti neke od novih kriterijuma rada, koji se odnose na kvadraturu lokala i zaposleni kadar.

Pomoćnica ministra objašnjava da se novim zakonom predviđa da je za otvaranje apotekarske ustanove potreban prostor od 60 kvadrata i najmanje dva diplomirana farmaceuta i farmaceutskog tehničara.

Za apotekarsku jedinicu, zapravo mesto gde građani najčešće nabavljaju lekove, nužan je prostor od najmanje 40 kvadratnih metara i dvoje diplomiranih farmaceuta. Za apotekarsku stanicu, otvorenu, na primer, u nekom planinskom području, dovoljan je lokal od 20 kvadrata i jedan diplomirani apotekar. Takve apotekarske stanice će moći da rade samo u jednoj smeni. Predviđena je i mogućnost otvaranja apoteke – privatne prakse u kojoj može da bude zaposlen i samo jedan farmaceut, koji će raditi ili u jednoj smeni ili dvokratno. Za to je propisana minimalna površina lokala od 30 kvadrata.

Predlagači zakona u kreiranju ovih kriterijuma koristili iskustva evropskih zemalja, a u nekim slučajevima predloženi su blaži uslovi od onih koje imaju na primer Hrvatska (77 kvadrata za apotekarsku ustanovu, a 30 za apotekarsku stanicu) ili Slovenija (70 kvadrata za apotekarsku ustanovu, odnosno 34 za apotekarsku stanicu).

U zakonu je sada jasno precizirano i kako će apoteke morati da izgledaju, a biće zabranjeno reklamiranje proizvoda i izlepljivanje apoteka koje nude raznorazne popuste na medicinska sredstva.

– Moćiće da obaveštavaju građane o nekim zdravstvenim ili naučnim temama, ali reklamiranje radi pospešivanja prodaje biće zabranjeno. Cilj ovog zakona je da poboljša sistem, da se podigne kavlitet farmaceutske usluge, jer lek nije roba. On se mora izdavati, a ne prodavati – kaže Ćirić.

Biće osnovana i nova farmaceutska inspekcija, koja će kontrolisati apoteke, rok trajanja lekova, kao i u kojim uslovima prave galenske i magistralne lekove.

(Blic.rs)

Share this post: