SRPSKI BROD U SVETSKOJ OLUJI 2017: Gde će biti Srbija u novom svetskom poretku?

vladari-sveta-iluminati

Kako nam se opet ne bi dogodilo da prespavamo pregrupisavanje na svetskoj sceni i tektonske društvene i političke događaje, poput pada Berlinskog zida i jačanja Rusije i Kine, pitali smo analitičare i istoričare, kako da se srpski brod pripremi za oluju koja očekuje planetu u predstojećoj godini i koju luku da se uputi.

Tek što smo se probudili posle novogodišnjih praznika, a već su nas dočekale teške svetske teme. Vodeći planetarni mediji uveliko pišu o novom svetskom poretku u 2017. godini.

Kako nam se opet ne bi dogodilo da prespavamo pregrupisavanje na svetskoj sceni i tektonske društvene i političke događaje, poput pada Berlinskog zida i jačanja Rusije i Kine, pitali smo analitičare i istoričare, kako da se srpski brod pripremi za oluju koja očekuje planetu u predstojećoj godini i koju luku da se uputi.

Pitanje koje će oblikovati 2017. godini je da li ćemo ove godine biti svedoci postepenog propadanja poretka u kome je od završetka hladnog rata ekonomski i vojno dominirala samo jedna država – SAD, piše kolumnista “Vašington posta” Robert Semjuelson.

Na ovo pitanje treba nadovezati i kako će Evropa i svet izgledati posle procesa, koji su započeti u godini iza nas: Bregzit, stupanje na vlast Donalda Trampa, migrantska kriza, teroristički napadi, jačanje desnice…

Nikako ne treba izgubiti iz vida i dalje jačanje Rusije pod Putinom, Kine pod Sji Đinpingom, osmanlističke pretenzije Turske, ali i predsedničke izbore u evropskim državama.

Kada se sve to pomene, ali i mnogi procesi koji se dešavaju daleko od očiju javnosti, postavlja se pitanje kako će se Srbija u tome snaći? Kako tadašnje političke elite nisu umele da prepoznaju svetske trendove posle pada Berlinskog zida i gvozdene zavese, te jačanja Rusije i Kine početkom 21. veka, te posledice osećamo i dan-danas.

Istoričar Čedomir Antić podseća da je Srbija u devedesete godine prošlog veka ušla sa predsednikom koji je mislio da je demokratija neka vrsta političke nepogode, dok su vlasti od 2000. do 2008. godine smatrale da Evropska unija nema alternativu.

Antić za Telegraf kaže da se američka politika sa dolaskom Donalda Trampa na vlast neće mnogo promeniti, ali da će najverovatnije Srbija i Balkan mnogo manje biti u fokusu, nego što je bila pod Obaminom administracijom.

Misli i da će Evropska unija, uprkos velikoj krizi, opstati u nekom obliku, ali da Srbija ne može voditi isti politiku kao 2002. ili 2006. godine.

– Mislim da bi bilo dobro da se u narednom periodu odustane od EU, ali da se traži i predlaže stupanje Srbije u evropski ekonomski prostor i da se nastavi sa modernizacijom naših zakona.Mislim i da treba odustanemo od maksimalnih rešenja za našu državu, bilo ekonomskih bilo političkih – kaže Antić.

Prema njegovim rečima, treba suspendovati briselske sporazume, ići na podelu Kosova i Metohije i novu konferenciju za Balkan koja bi rešila pitanje granica.

Politički analitičar Dragomir Anđelković budućnost Srbije u novim svetskim okolnostima vidi pozitivnije. On dolazak Trampa na vlast vidi u svetlu smanjenja pritiska Zapada na Srbiju.

Anđelković, u izjavi za naš portal, kaže da ćemo time dobiti veći manevarski prostor.

– Koliko ćemo aktivno iskoristiti taj prostor, to je do nas. Izvesno je da će se Banja Luka snaći, Milorad Dodik je dosta borben i evidentno je da će koristiti svaku priliku maksimalno, dok je dosta bitno da se Beograd fokusira na Kosovo i Metohiju – napominje Anđelković.

On smatra da će SAD i Rusija u narednim godinama tražiti model univerzalnog rešenja za sporna teritorijalna pitanja, od Abhazije preko Krima do Kosova.

– To nama daje šansu, da kada je u pitanju Republika Srpska se izborimo za dejtonsku konfederaciju ili nezavisnost ako Banja Luka to bude želela ili savez sa Srbijom.

Kada se radi o Kosovu moramo da jačamo prisustvo na severu, da u slučaju nekog generalnog rešenja balkanskih konflikata bar sever ostane u sastavu Srbije – rekao je Anđelković.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je situacija u svetu komplikovanija nego u doba Hladnog rata. Prema njegovim rečima, tada su bila dva bloka, u kojima je bivša Jugoslavija uspela da balansira, dok su sadašnje okolnosti mnogo teže.

– Danas se ne može se sedeti na četiri stolice, jer se onda gubi kredibilitet kod svih. Ne znam šta će se dešavati sa Evropskom unijom, ali po mom mišljenju, trebalo bi da ostanemo na tom putu, jer geografski i politički pripadamo Evropi – rekao je Popov za Telegraf..

Ipak, dodaje da je neophodno očuvati dobre odnose sa drugim zemljama, između ostalog i sa SAD.

(Telegraf.rs)

Share this post: