ŠTA STOJI IZA TVRDNJE DA SU POBEDILI KOMUNISTI A NE PUTIN

Centar za problemske analize i državnoupravljačke projekte tvrdi da su 2011. godine lažirani rezultati ruskih parlamentarnih izbora.

Na izborima za Državnu dumu Rusije 2011. nije pobedila Putinova partija Jedinstvena Rusija (JR). Pobedili su – komunisti (KPRF).

Ovu tvrdnju izneli su saradnici moskovskog „Centra za problemske analize i državnoupravljačke projekte”. Koristeći se prigodnim matematičkim modelima, istraživači su došli do zaključka da je zvaničan rezultat koji je na izborima postigla JR u velikoj meri veštački uvećan, dok je isti komunistima u jednakoj meri – umanjen.

Kako se navodi u tom istraživanju, JR je prilikom glasanja za novi saziv Državne dume u decembru 2011. osvojila 20–25 procenata glasova, dok su komunisti uspeli da zadobiju poverenje 25–30 odsto punoletnih Rusa. Po istoj računici, treće mesto pripalo je Pravednoj Rusiji (PR), a četvrto liberalnim demokratama Vladimira Žirinovskog (LDPR).

Međutim, prema zvaničnim podacima Centralne izborne komisije stvari su stajale ovako: JR je pripalo 49,32 procenta glasova, KPRF – 19,19, PR – 13,24 i LDPR – 11,67 odsto. Izlaznost je, opet prema tvrdnjama CIK, iznosila 60,21 procenat. Sa druge strane, saradnici „Centra za problemske analize i državnoupravljačke projekte” iznose da se kretala negde oko 50 odsto.

Ovde napominju da su sličnu metodologiju računanja biračkih glasova primenili i kada je reč o rezultatima predsedničkih izbora, održanih i martu 2012, na kojima je Vladimir Putin po treći put izglasan za šefa države.

„Za razliku od pobede JR četiri meseca ranije, pobeda Putina je sasvim čista”, zaključili su istraživači.

Možda najinteresantniji detalj u navedenoj priči jeste to što su dokazi o falsifikovanju izbora za dumu bili poznati neposredno po objavljivanju rezultata glasanja. Zašto su u javnost pušteni tek sada, može samo da se nagađa. Pretpostavka koja deluje najrealnije jeste da je to učinjeno u trenutku kada u ruskom parlamentu mnogo šta ne štima, i kada su sve učestaliji glasovi o njegovom raspuštanju i organizovanju prevremenih izbora.

Iz vladajuće stranke stižu optužbe da je izveštaj sačinjen isključivo kako bi naneo štetu sadašnjoj vladi i da je njihova pobeda sasvim čista. Postoje, međutim, i mišljenja da je sve pomenuto u funkciji podizanja rejtinga predsednika Putina, koji je upravo svojim autoritetom uspeo da u znatnoj meri umanji efekat „sumnjivih izbornih rezultata” iz 2011. Sve se dešava u trenutku kada je šef države pokrenuo široku borbu protiv korupcije. A takva borba donosi i najviše političkih poena.

Interesantno je da iz „tabora gubitnika” – KPRF – niko nije digao glas protiv (zasad nedokazanog) falsifikovanja izbornih rezultata 2011. Kako reče jedan član ove partije, čak i da su se bunili nikakve vajde od svega ne bi bilo. Sud bi, jednostavno, presudio onako kako je to uradio CIK.

Umesto komunista, kao stranke, na osporavanje rezultata glasanja odlučili su se pojedinci. Ali, kako izgleda, i oni bez mnogo izgleda na uspeh. Naime, prema mišljenju sudova kojima su i upućene žalbe, pravo građana u vezi sa izbornim postupkom završavaju se onoga trenutka kada ubace svoj listić u glasačku kutiju. Sve potom stvar je kandidata na izborima, u navedenom slučaju – partija.

Ipak, šta stoji iza svega?

Sigurno je da će tvrdnje o nameštanju izbornih rezultata u korist JR umnogome uticati na poverenje građana u partiju vlasti. U tom smislu čuju se i spekulacije da iza izveštaja „Centra”, u stvari, stoji okruženje šefa države, i da je sve pomenuto neka vrsta uvoda u rekonstrukciju vlade. Podseća se i da je upravo Putin svojevremeno savetovao građanima da prijave nadležnim organima svaki uočeni pokušaj falsifikovanja izbornih rezultata.

Na udaru će se sigurno naći i aktuelni saziv Dume, jer, kako verovati deputatima koji su, naravno ne svi, primamljivo mesto u Belom domu (parlamentu) obezbedili na nelegalan način?

Sa druge strane, nema sumnje da će uočljivo nonšalantan odnos KPRF prema ovako ozbiljnim stvarima mnoge ostaviti u uverenju da se komunisti, u stvari, plaše odgovornosti koju sa sobom nosi vođenje države.

U sva pomenuta razmišljanja uklapa se i ideja šefa države o stvaranju  takozvanog sveruskog narodnog fronta, koja već izvesno vreme kola ruskom političkom scenom. Cilj ideje bio bi da se u društvu u kojem postoje jasno izražena neslaganja, jednako na političkom kao i na socijalnom nivou, stvori jedinstveni široki pokret koji ne bi bio ideološki „tvrdo” određen i ne bi od sebe odbijao ni jednu od postojećih partija koje za sebe tvrde da su – umerenog opredeljenja.

To bi, svakako, uticalo na promenu političke slike u Rusiji, na funkcionisanje sada postojećih stranaka, pa čak i mogući nestanak nekih od njih. Da li bi u ceo sistem uvelo i nedostajuću dozu efikasnosti, veliko je pitanje. Jer sa Putinom na čelu Rusija funkcioniše na specifičan način.

Od svega pomenutog, ruski komunisti, čak i da im se prizna izborna pobeda, teško da bi imali veliku vajdu. Jer, u sadašnjem rasporedu snaga, čak i kao prvoizabrani, bili bi primorani da stupaju u koalicije i u velikoj meri prilagođavaju svoj program novonastalim okolnostima, a to pretpostavlja i odstupanje od pojedinih ideoloških načela kojima se sada vode. Da li su na to spremni, može se zaključiti iz toga da se nisu baš mnogo uzbudili zbog sumnji u izborne rezultate 2011.

 

Politika

Share this post: