ŠTA SU NACISTI OPLJAČKALI U SRBIJI?

ŠTA SU NACISTI OPLJAČKALI U SRBIJI?

Skoro 70 godina nakon završetka Drugog svetskog rata i dalje nije poznato koja su sve kulturna blaga i vredne umetnine nacisti odneli iz Srbije.

Masovno su pljačkani jevrejski stanovi, ali i muzeji. Jevreji iz Beograda imali su obavezu da se sa ključevima svojih stanova 8. decembra 1941. prijave u kancelariju „Jevrejske policije“ u ulici Džordža Vašingtona broj 21 (u blizini današnje Botaničke bašte), odakle su deportovani u logor na Starom sajmištu.

Njihovi stanovi, kuće i radnje su potom pljačkane, ali gotovo da ne postoje podaci koliko je novca, zlata i umetničkih dela nestalo.
„Nemci su vredne predmete odvozili u Hamburg, koji je bio jedan od centara za prikupljanje oduzetih stvari iz cele Evrope“, objašnjava Milan Koljanin, sa Instituta za savremenu istoriju, a prenosi radio Dojče vele.

„Tamo su dragocenosti prodavane po bagatelnim cenama i završavale u kućama Nemaca. Deo jevrejske imovine u Srbiji bio je prodavan, a dobijeni novac je odlazio na račun Bankferajna (bankarskog društva) u Beogradu, a potom prebacivan u Nemačku“, dodaje on.

O pljačkanju stanova Jevreja postoje dokazi na kopijama mikrofilmova, koje je Srbija dobila šezdesetih godina od Američkog arhiva u Vašingtonu.

„Na 89 rolni, svaka ima po 400-500 snimaka, između ostalog su i popisi Jevreja, njihovih članova porodice, imovine koju su posedoval“, navodi Koljanin i dodaje da je do sada obrađen samo deo materijala, koji je korišćen za naučne radove.

Do proleća 1942. godine ubijeno je više od 80 odsto Jevreja (oko 13.000) sa teritorije Srbije. Sva njihova imovina, pokretna i nepokretna, bila je oduzeta u procesu arizacije (prevođenje jevrejske imovine u arijevsku svojinu).

„U tome se posebno isticala uloga Alfreda Rozenberga, koji je komandovao spoljno-politickom službom, aktivnom na prostoru okupirane Evrope, kao jedne u nizu organizacija koje su se bavile pljačkom jevrejske imovine“, rekao je za Dojče vele Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

„Iz oskudne dokumentacije koja je ostala, a poseduje je nemački arhiv u Berlinu, vidi se da je posebno bila pokretana akcija sakupljanja umetnina, vrednih predmeta, knjiga… sve što je bilo u posedu beogradskih Jevreja. Takve stvari odlagane su u centralnom magacinu, koji se nalazio u ulici cara Uroša broj 20, na mestu gde je danas Galerija fresaka“, navodi Ristović.

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe. Najveći deo tog opljačkanog blaga završio je u Austriji, jer je Beč bio centar za prikupljanje svega što je od spisa ukradeno u Srbiji. Tužna je činjenica da su na pijaci u Beču, srpski istorijski dokumenti služili za pakovanje pasulja, krompira, jaja, kaže on.

Ipak, za profesora Ristovića, najveće srpsko kulturno blago uništeno je u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, kada je do temelja uništena Narodna biblioteka Srbije.

Muzeji u Beogradu su uglavnom radili tokom Drugog svetskog rata, što je, prema oceni istoričara, trebalo da stvori privid normalnosti tokom okupacije. Kolekcija u Muzeju kneza Pavla Karađorđevića (posle rata Narodni muzej) opstala je zahvaljujući umešnosti njegovog tadašnjeg direktora Milana Kašanina.

Zanimljivo je da su se Nemci odgovorno ponašali prema muzejskim kolekcijama (iz Vojnog muzeja u Beogradu eksponati koji su uzeti na revers, kasnije su i vraćeni). Međutim, za predmete koji su nestali iz Vojnog muzeja, nije poznato da li su ukradeni za vreme okupacije, ili neposredno posle oslobođenja, prica za Dojče vele potpukovnik Ivan Mijatović, direktor ovog muzeja.

„Nedostaje veći deo kolekcije predmeta iz dinastije Petrović-Njegoš, koju je Vojni muzej otkupio 1939. godine. Uglavnom je reč o oružju iz zbirke kneza Danila, recimo izuzetno vredna kubura crnogorskog vojvode Novice Cerovića. Osim toga, nestao je pištolj marke mauzer iz kojeg je ubijen kralj Aleksandar Karađorđevic i auto u kojem je ubijen. Automobil je bio stalna postavka muzeja, posle rata korišćen je za potrebe narodne vlasti, ali mu se ubrzo izgubio svaki trag“, kaže Mijatović i dodaje da Vojni muzej i dalje potražuje sve ove predmete.

Jedno od najvrednijh umetničkih dela koje je odneto iz Srbije je ikona „Tajna večera“ sa Oplenca. Ručni rad – reljef izveden u sedefu, smešten u hrastovu zastakljenu kutiju, poklon je jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru Karađorđeviću 1924. godine.

A neighbor describes him as a man of small stature, always smartly dressed,...

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934, sahrani posmrtnih ostataka na Oplencu, između ostalih, prisustvovao je i Herman Gering, koji je predvodio delegaciju Trećeg rajha.

„Posle sahrane, Gering je zamolio da mu se pokaže imanje Karađorđevića. Pri razgledanju predmeta iz riznice – ikone, oružje, umetnička dela, Gering nije krio divljenje pred „Tajnom večerom“. Na samom početku okupacije Srbije, Gering je preko nemačkog opunomoćenika za privredu Franca Nojhauzena naručio da mu se donese ikona“, navode za Dojče vele u Zadužbini kralja Petra I.

„U specijalnim sanducima odnete su razne dragocenosti Karađorđevića, a među njima i ikona ‘Tajna večera’, koja je završila u Geringovom zamku“, navodi isti izvor.

Ikona je vraćena na Oplenac 1947. godine, ali nisu poznati detalji kako je to urađeno. Prema jednoj verziji, umetnina je vraćena po nalogu Aleksandra Rankovića – tada bliskog Titovog saradnika.

Iako je od završetka Drugog svetskog rata prošlo gotovo 70 godina i dalje se u svetu pojavljuju novi dokazi o bezobzirnom pljačkanju umetnina. Stručna javnost s velikom pažnjom sada prati svaki detalj istrage slučaja Rolfa Gurlita, u čijem je stanu u Minhenu, nedavno pronađena riznica vrednih slika, za koje se sumnja da su bile vlasništvo Jevreja.

(Tanjug)

Share this post: