Stanislav Petrov, Rus koji je doslovno spasao svet (VIDEO)

Ilustracija

Ruski pukovnik u jednom trenutku Hladnog rata morao je da donese odluku koja je mogla da pokrene atomski rat, ali je, srećom, odlučio da ne preduzme ništa.

Stanislav Petrov doneo je 26. septembra 1983. godine odluku zahvaljujući kojoj, prema mnogima, nije došlo do nuklearnog rata.

Malo iza ponoći navedenog dana oglasio se alarm koji je ukazao na to da su SAD aktivirale interkontinentalne balističke projektile, a na tada 44-godišnjem pukovniku bilo je da odluči, i to brzo, da li je napad na Sovjetski Savez pravi ili ne.

„Shvatio sam da moram da donesem neku odluku, a istina je da sam bio 50-50 posto siguran da li je, tj. nije, reč o napadu“, priseća se danas Petrov.

Uprkos zabrinjavajućim podacima sovjetskih satelita koji su se nalazili iznad SAD-a, Petrov je uzeo u obzir mogućnost da je reč o lažnoj uzbuni. Da je, međutim, javio da je reč o pravom napadu, sovjetske vođe mogle su kao odgovor da izvrše atomski napad na SAD.

Koliko je situacija bila komplikovana govori činjenica da se u to vreme Sovjetski Savez iskreno plašio iznenadnog američkog napada, budući da je bila reč o izuzetno napetom periodu Hladnog rata.

Štaviše, svega mesec dana ranije Sovjeti su srušili putnički avion koji je iz SAD-a leteo za Južnu Koreju, jer su verovali da je reč o špijunskoj akciji. SAD su se, međutim, nakon niza provokativnih vojnih manevara, pripremale za veliku NATO vežbu, nazvanu “Moćni strelac” (Able Archer), koja je ustvari bila simultana priprema za nuklearni napad.

U svojoj domovini, Petrova istorijska uloga nije mu donela slavu, jer i dalje živi u istom stančiću u kojem je proveo većinu života, i s dobrodošlicom dočekuje sve goste.

nemacka II svetski rat nuklearni reaktor

Te kobne, a inače do tada potpuno tihe, noći u kojoj je radio u tajnom kontrolnom centru Serpukov-15, oglasio se alarm, seća se 76-godišnji muškarac. Svi su bili u šoku, jer, iako su se tamo nalazili upravo zbog sličnih situacija, na tako nešto nisu mogli da se pripreme.

Petrov je tada ustao i shvatio da svi zbunjeno gledaju u njega.

„Moja ekipa je bila na ivici panike i tad mi je sinulo da će – ako svi budemo u panici – sve biti gotovo. Nisam imao vremena da razmišljam o tome da li ću ja biti taj koji će pokrenuti Treći svetski rat, već sam morao da odlučim koliko je istinita informacija koju mi je upravo pokazao kompjuter.“

Petrov još uvek nije odlučio šta da uradi, kada se za nekoliko minuta oglasila još jedna sirena, koja je zaposlene u centur obavestila da je lansirana i druga raketa. Ubrzo zatim centrom su se razlegli zvuci još nekoliko sirena, i mogao se steći utisak da je pet atomskih bombi poletelo s američkog tla.

Petrov je tada odlučio da svoje nadređene obavesti da je sistem slao lažne informacije, iako nije uopšte bio siguran u to što govori.

Svoju odluku bazirao je na činjenici da sovjetski radari, koji su se nalazili na tlu, nisu potvrdilii lansiranje – radar je mogao da ukaže na dolazeće projektile dosta vremena nakon lansiranja, ali je Petrov znao da su radari mnogo pouzdaniji od satelita.

Kasnije je otkriveno da je lažni alarm pokrenuo kvar na satelitu, koji je pogrešno interpretirao odsjaj sunčeve svetlosti na visokim oblacima – kao rakete.

Petrovu nikad nije odato priznanje za njegovu odluku, najverovatnije zbog toga što bi Rusi na taj način ukazali na svoje rano upozoravajuće satelite, piše New York Post.

Stari sovjetski vojnik danas živi u Frjazinu u Rusiji i poznat je kao “muškarac koji je spasio svet”. Po njemu je nedavno danski režiser Piter Entoni snimio i film koji ovih dana počinje da se prikazuje po bioskopima u SAD.

(B92)

Share this post: