STRATEŠKI VAŽNA SIRIJA U KONAČNOM OBRAČUNU SA RUSIJOM

Da li se neko zapitao zašto se običan narod Sirije ne pridružuje „pobunjenicima“? Možda se neko i pita, ali taj glas ne dopire do javnosti ove već globalne planete.

Nije narod Sirije naivan. Dobro su videli šta se dogodilo u Libiji.

Nekad je Gadafi dohodak od nafte ulagao u državu, infrastrukturu, dobrobit naroda. Šta sad imaju? Rat plemenskih grupa podeljenih po svim šavovima.

Libija je u rasulu a sukobljene frakcije bore se za vlast.

Baš kao što niko u Libiji nije znao ko su ustvari pobunjenici, tako ni sad u Siriji niko ne zna ko su ti ljudi. Evidentno je da ih ista ruka vodi, a ta ruka donosi samo patnju narodu, uz svesrdnu pljačku svega što država poseduje.

Takođe, da se videti da su navodni pobunjenici ustvari skupina banditskih grupa koje je neko organizovao u ispunjavanju tajnih zahteva. Tu je naravno i neizbežna Al Kaida. Ali za koga ta Al Kaida radi?

Činjenica je da su pobunjenici naoružani najmodernijim naoružanjem sa strane, tajnim kanalima. Bilo je izveštaja da su naoružani od strane Vašingtona preko marionetskih vlada u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu.

Eksplozija koja je ubila sirijskog ministra odbrane nije ustvari delo bombaša samoubice kao što se plasiralo u svetsku javnost već je delo mini bespilotne letilice.

Sve podseća na davni neuspeo pokušaj ubistva Sadama Huseina.

Interesantno je da taj teroristički akt Vašington smatra za uspeh, izjavljujući da su pobunjenici pokazali svoju snagu.

Tajne službe određenih zemalja rade na građenju scenarija incidenata u Siriji koji bi doveli do spoljne vojne intervencije. Odluka je doneta takođe da incidenti ne budu skoncentrisani u Damasku, već da se to izvodi širom Sirije.

Te incidente smo već videli u režiranim pokoljima nevinog sirijskog naroda, a krivica je svaljivana na regularnu vojsku.

Vidimo da u režiji učestvuju uvek iste medijske agencije, menjaju se samo akteri, navodni sirijski disidenti.

Ovog puta ta režirana ubistva ne prolaze lako kao u Libiji jer su Rusija i Kina odlučni da ne dozvole već viđena hladnokrvna smaknuća kao predstavu tajnih službi nekoliko zemalja.

Zna se i to je opštepoznata stvar da unutrašnje nemire u Siriji režiraju CIA i MI6.

Javnost ne zna šta je ustvari motiv Obamine administracije da istrajava u rušenju vlasti u Siriji.

Jedan od razloga je da se eliminišu ruske pomorske baze i tako liše Rusiju uticaja u Mediteranu.

Drugi motiv je da se Hezbolah liši izvora oružja kako bi Izrael lakše zauzeo južni Liban i počeo eksploataciju resursa vode. Borci Hezbolaha su već u nekoliko navrata osujetili Izreal da sprovede taj plan.

Treći motiv je da se Sirija rasparča i podeli međusobno zaraćenim stranama po istom receptu za sve osvojene zemlje poput, Iraka, Libije ili Avganistana. Dakle Vašingtonu je cilj da Siriju ostavi u haosu kako bi širili svoju hegemoniju.

Sirija je sekularna arapska zemlja sa većinskim sunitskim stanovništvom. Tajne službe zapadnih mentora igrajuna kartu želje pojedinih sunitskih lidera da zavladaju državom posle pada Asadove vlade. Jasno je da tu nikada neće biti mira ako im zapad bude uvodio demokratiju.

Tako orkestriran ustanak već je viđen u Iraku ali u suprotnom smeru.

Zapad ustvari igra već decenijama a možda i više na nepomirljiv verski raskol između sunita i šiita. To je ta klisura koja deli narode arapskih zemalja da se ujedine protiv okupatora.

Ni Naser ni Gadafi nisu uspeli da stvore tu preko potrebnu arapsku svest.

Osvajački zapadnjački izgovori za agresije uvek su prazna moralisanja koja provereno prolaze i to prvo u Americi a onda i u ostalom delu sveta. Cilj agresije se prvo preko kontrolisanih medija satanizuje a onda stupa na scenu gola agresija i sila.

Tako bombarderi donose „slobodu i demokratiju“, ruše „brutalne diktatore“, štite prava žena i dece.

Žalosno ali istinito, taj prazan asortiman reči provereno radi.

Hilari Klinton je bila posebno oštra u zastupanju teze o neophodnosti zbacivanja sa vlasti Asadove vlade.

Hilari je išla tako daleko da je neskriveno pretila Rusiji i Kini ako blokiraju namere zapadnih sila da iskoriste rezoluciju UN za invaziju na Siriju.

Vašington nije osudio ni jedan zločin takozvanih pobunjenika  pa je to bio dodatni motiv da ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov javno osudio SAD za podsticanje sukoba u Siriji.

Sve je jasno i tu tajni više nema, posle Iraka, Avganistana, Libije, Somalije, Jemena i Pakistana.

Jedno je sigurno, ako padne Sirija sledeći na redu je Iran.

Rusija je okružena američkim raketnim bazama, a ruska vlada ima nelojalnu političku opoziciju koja se finansira američkim novcem.

Kina se suočava sa nagomilavanjem američkih mornaričkih baza i trupa u Pacifiku. Koliko će proći vremena dok i Kina ne dobije nelojalnu opoziciju koja se finansira američkim novcem?

Sirijski suniti vide šansu da zbace šiite i zauzmu pozicije vlasti. Suniti su saveznici Vašingtona iako su imali tu u blizini očiti primer da je Vašington zbacio iračke sunite.

Tim arapima izgleda nije problem da budu zapadne marionete po cenu odlaska iz zemlje milijardi dolara.

Tvrdi se da je Asad diktator i to brutalni kako imaju običaj da kažu, ali je činjenica da je Asad držao mir u različitim verskim zajednicama.

Irak je pokazao i to drastično da vlast mora da bude autoritarna da bi se sačuvala država u sunitskim i šiitskim trzavicama koja prerastaju u građanski rat.

I Buš i Obama su tvrdili da su Iraku doneli slobodu i demokratiju. Međutim nasilje u Iraku je intenzivnije nego u vreme američke okupacije. Ređaju se dani sa stotinama poginulih i ranjenih.

To je ono što je Vašington uradio za Irak. Obećali su slobodu i demokratiju a doneli su beskrajni haos i smrt.

Isti scenario sa istim posledicama pokušavaju da sprovedu i Siriji.