STRIC OČITAO LEKCIJU LEGIJI, NA TAJNOM SASTANKU U OBILIĆU: „Prestani da kenj*š! Hoćeš da ubijaš za DB, a za njih si obična potrošna roba!“ (VIDEO)

Nakon Arkanovog ubistva 2000. godine organizovani kriminal dobio je nove pojavne oblike i neku vrstu brutalnosti koja u toj meri nije bila prisutna čak ni devedesetih godina.

Sve je počelo u Interkontinentalu 15. januara kada je pala prva krv u najsurovijoj godine srpskog podzemlja!

Toga dana, policajac Dobrosav Gavrić, pucač Zorana Uskokovića Skoleta, u holu elitnog hotela likvidirao je vođu srpske mafije Željka Ražnatovića Arkana i dva njegova prijatelja.

Ubrzo je usledio kontranapad. Legija od državne bezbednosti dobija zadatak da istraži ubistvo komandanta SDG. Iz službe mu obećavaju svu moguću logističku podršku, dok je njegov zadatak bio da organizuje ekipu koja će da osvetiti Arkana.

Da je direktan nalog za seriju brutalnih likvidacija stigao iz vrha službe Državne bezbednosti, svedoči i Mihajilo Ulemek, pukovnik Srpske dobrovoljačke garde i Legijin stric.

– Napravili smo sastanak na Obiliću. Tad je već Legija bio u DB-u, već su mu bili priznali čin pukovnika. On je držao glavnu reč. Pričao je kako je od ljudi iz DB-a dobio zeleno svetlo da osvetimo Željka.

Priča on kako nas ne vole, kako se svašta dešava, kako treba da uzvratimo, priča tako nekih pet minuta i ja mu kažem: „Ajd‚ sinovac prekini malo sa tim sranjem, da ja ovako stariji nešto kažem pa onda ti nastavi“ – priča Mile Ulemek.

– Legija kaže izvoli striče i ja im kažem: „Vidi, onaj ko nas ne voli nikada nas voleti neće. Nas su samo voleli dok je rat trajao, i čim je rat stao nas niko više nije ni voleo jer mi smo za jednokratnu upotrebu, to moraš da znaš. Druga stvar, ko smo mi da se mi svetimo po Beogradu? Jesmo mi ubice?

Nismo mi ubice… Ako taj Rade Marković zna ko je ubio Željka, što ga on ne uhapsi?“ – prepričava Marković detalje sa sastanka gardista…

U jednom drugom intervjuu sa kraja 2.000 godine Mile Ulemek, Legijin stric, ispričao je kako Legija nikada direktno nije rekao ko je ubistvo naredio, ali da je siguran da je on samo ispunjavao naređenja svojih nadređenih.

– Pitao sam Legiju da li nešto zna o organizatorima ubistva Željka Ražnatovića, ali mi je Legija rekao da ništa ne zna.

Milorad Ulemek je operativac koji je izvršavao naređenja svojih šefova Radeta Markovića i Franka Simatovića i koji se nije mešao u politiku – rekao je tom prilikom Ulemek i na taj način vrh DB označio kao glavnog nalogodavca za seriju brutalnih likvidacija koja je usledila.

Što se tiče neposrednh izvršilaca, osoba koje su povlačile obarač, Legija evidentno je da nisu dolazili iz redova JSO.

– Prilikom sastavljanja ekipe koja će krenuti u osvetničku borbu po ulicama Beograda nije mogao da se osloni na pripadnike JSO, prvenstveno zbog toga što oni nisu bili obučeni za „te ulične stvari“.

Oni su bili obučeni za šumu, za borbu, za rat – kaže Mile Novaković, bivši načelnik UKP.

Zato je Legija vojnike za osvetu potražio na drugom mestu – među pripadnicima zemunskog klana. Ubrzo zatim Beograd je potresla serija likvidacija.

Iako mnoga od tih ubistava do dan danas nisu rasvetljena, upućeni u kriminalni milje tih godina tvrde da iza njih stoji upravo zemunski klan.

Na to je uivao i specifičan „zemunski potpist“ – pucano je rafalnim oružjem iz vozila u pokretu koje je obično imalo rotaciju ili, u nekim slučajevima, bilo policijsko.

Prvi u toj seriji bio je Mirko Tomić Bosanac koji je likvidiran kod Ušća iz vozila u pokretu.

Ubrzo potom, u gotovo filmskoj poteri ubijen je vođa novobeogradske ekipe Radosav Trlajić, zvani Bata Trlaja.

Dvadesetog marta iste godine ubijen je i bliski prijatelj Đorđa Božovića Giške, Branislav Lainović Dugi.

Samo 3 dana kasnije prilikom povratka sa Lainovićeve sahrane ubijen je Zoran Davidović Ćanda. Automobil iz kojeg je pucano nađen je spaljen u Zemunu.

Mesec dana posle ubistva Ćande stanovnici Novog Beograda su prisustvovali nesvakidašnjoj poteri u kojoj je ubijen vođa miljakovačke ekipe Zoran Uskoković Skole.

(Kurir)

Share this post: