SVE AKCIJE VLADE SAD ZA POMOĆ SIROMAŠNIMA SABOTIRAJU BANKE

Finansijska kriza, koja je uzdrmala svet, najviše je pogodila Ameriku. Sem ostalih „nepogoda“ koje su je snašle, došlo je i do pucanja stambenog mehura, i milioni vlasnika kuća, širom zemlje,  su prepušteni sami sebi. Jedinu pomoć koju imaju je ponešto iz vladinog programa.

Za to vreme, banke su dobile trilione dolara, u spasilačkom paketu, sa ultra niskim kamatnim stopama.  Banke su oduzele 4 miliona domova, ima ih još na milione sa istim problemom.

Taj program je prvi put primenjen 2007.godine. Predložena rešenja su bila finansijski slaba, a program koji je dizajniran da zadrži ljude u svojim kućama, umesto pomoći, samo su slivale novac u džepove banaka koje su nastavile da zaplenjuju domove, i samim tim i izazvale krizu.

Najnovije vesti govore da je predsednik Obama osnovao radnu grupu, koja će istraživati razne vrste prevara po ovom pitanju.

Program je veoma bitan, ne samo zbog neispunjenih obećanja već zato što odugovlačenje ima ozbiljne posledice.  Da je nazovemo nešto kao rupa u zakonu, ili rupa u ovom programu je ta što ima statute ograničenja, koji će nestati na osiguravajućim poslovima.

Uticajne institucije nisu obezbedile potrebne rezultate, po ovom pitanju, i kao posledica pasivnosti, vlasnici kuća će i dalje biti žrtve.

Velike banke se i dalje igraju sa sistemom, tako što osiromašuju radničke porodice, a one same nastavljaju da profitiraju.

Kako to banke rade na svoj način, bez obzira na sve postojeće radne obaveze.

-Iskorišćavanje Vlade time što imaju podršku za program refinansiranja

„Pristupačni program za kuće“ tzv. HARP, je pod pokroviteljstvom Federalne Vlade. Program daje refinansirajuće kredite za kuće. Banke, bez obzira na program, pritiska vlasnike kuća sa visokim kamatnim stopama“.

U Americi, je pre finansijske krize, postojao stambeni mehur sa veštački naduvanim cenama. Kada je on pukao, ljudi nisu bili u stanju da prodaju svoje nekretnine, jer su dugovali više nego što one same vrede.

Baš iz tog razloga vlada je izradila program, da pomogne ljudima koji nisu bili u stanju da pomognu sami sebi.  HARP-ov zadatak je bio da ovim klijentima omogući iskorišćavanje nižih kamatnih stopa na tržištu.

Ali, to je postao još jedan način da banke zarade novac.

Prema novom izveštaju investicione grupe, programi sa podsticajima nisu obezbedile klijentima najnižu moguću kamatnu stopu na tržištu, već banke podešavaju kamatne stope, koje njima odgovaraju. Te kamatne stope su malo povoljnije od onih koje trenutno imaju klijenti banke.

Ko su krivci? Pogodili ste, to su velike banke, sa njihovim velikim “spasiteljima”:  JP Morgan Chase, Bank of America i Wells Fargo.

Kako banke nalaze načine da prevare klijente pod federalno sankcionisanim programom je ono što vidimo u sadašnjoj administraciji, i opet ne postoji nijedan način da se pomogne vlasnicima kuća.

Do sada je utvrđeno, da HARP program omogućava ljudima-dužnicima da refinansiraju kredite po nižim ratama. I ako je ovo za sada najbolje rešenje, ono samo modifikuje kamatnu stopu na već postojeći dug.

Da bi dokazale da ovo stvarno čine zbog finansijskog kolapsa i pada na matičnoj vrednosti kuća, koje su uzrokovane pucanjem stambenog mehura, banke će morati da se izjasne oko osnovne hipoteke, a to je aktuelna cena kuće. To bi dovelo do toga da se utvrdi sadašnja vrednost kuće. Banke međutim, odbijaju da to urade.

Očigledno je da  ne žele da podnesu gubitak. Bankama je ostavljeno posedovanje nekretnina, naravno, i one dolaze do poente  da je bolje da klijenti vrate, kako tako, svoje kredite, nego da se zakopaju sa tolikim nekretninama, zar ne? U svakom slučaju ne mogu da urade ništa sa otpisivanjem kredita.

Banke koje drže kredite bile su spremne da redukuju osnovne hipoteke. Ali nosioci drugih zaloga nisu pristali na to. Uglavnom zbog toga jer ne žele da priznaju da su (kućni kapital, sekundarni krediti) ti zalozi najverovatnije bezvredni. A ko su nosioci tih založnih prava? Još jednom: Bank of America, JP Morgan Chase, Citygroup i Wells Fargo.

Dakle, formiran je začarani krug koji polazi i završava se u bankama. Koliko god se vlada SAD trudila da pomogne ljudima, sve se zaustavlja u bankama.

Bilo je papira koji su se ponavljali u dokumentaciji, kriminalnog ponašanja banaka u sprovođenju lažne hipoteke, falsifikovanje dokumenata hipoteke, prevare nad vlasnicima, tako što su im slali pogrešne primene isplate i tako dalje, i tako dalje….

Ne postoji razlog zašto rukovodioci banaka ne bi završili u zatvoru zbog njihovog ponašanja tokom kriznog programa „poništenja prava za oslobađanje od hipoteke“.

Nedavno se završio sudski postupak u kome su tužene banke: Bank of America, Citygroup, JP Morgan Chase, Wells Fargo i Ally Financial zbog „nedoličnog ponašanja“ i prevara u vezi hipoteka. Sudija je odobrio nagodbu za postupak u iznosu od 25 milijardi dolara.

Wells Fargo banka je takođe bila tužena. Klijenti banke su dobili slučaj, i odštetu od 3.17 miliona dolara.

„Skoro 6 miliona kuća u Americi ostaje u opasnosti od poništenja prava za oslobađanje od hipoteke, i zaista nema razloga da se veruje da su ove hipoteke zasnovane na osnovu manje lažnih dokumenata, ili da su banke naglo prestale sa svojim poslovnim običajima, koji datiraju iz 1990-tih godina, koji su dizajnirani tako  da zaobiđu zakon, a debelo profitiraju“.

Šta se dešava kada banka izbaci porodicu iz svog doma, i oduzme im kuću?

U mnogim slučajevima, kuće ostaju napuštene. Nema nikoga da se brine o njima, i samim tim one propadaju, a prema tome, propada i njihova tržišna vrednost. Napušteni bazeni su idealno tlo za komarce koji prenose ozbiljne bolesti.

Poreski obveznici, naravno, prestaju sa plaćanjem kako na lokalnom – opštinskom, tako i na saveznom nivou. Tako ljudi, kojima su oduzeli kuću, nemaju više obavezu da plaćaju njeno održavanje.

Svi domovi koji su oduzeti, od strane banke nisu jednaki.

Kuće koje se nalaze u manjinskim sredinama, kao Latino i crnačkim zajednicama, izgledaju zapuštenije, sa zaraslom vegetacijom, vidljivim smećem, od kuća u belim zajednicama, koje generalno izgledaju bolje….

Umesto da prodaju kuće što je lošija varijanta, hedž fondovi žele da ih iznajmljuju, da bi zaradili novac.

Šanse hedž finansijera veoma su male. Kuće nisu kao akcije, one zahtevaju ličnu angažovanost.

Grupe kao „New Bottom Line“ se bore za smanjenje glavnice u bankama, i rade na tome da porodice ostanu u svojim domovima.

„Occupy“ aktivisti, širom zemlje, od Njujorka, preko Džordžije, Mičigena i Mauija preuzimaju direktne akcije da zadrže ljude u svojim kućama. „Okupiraju“ kuće, brane iseljavanja, prekidaju aukcije, i to sve polako raste širom zemlje.

Mnogi se pridružuju akciji „Occupy Detroit“, i uspešno blokiraju iseljenja iz kuća, bore se za kupovinu kuća na fer bazi, po pristupačnim cenama.

Vestinet
 

Share this post: