Svi govore o miru a rat ne prestaje!

rat nafta saudijska arabija busotina

Svi govore o miru, a rat traje: Već pet godina Sirija je ratište danas najverovatnije  i najveće na planeti.

I šturi bilans sirijskog sukoba je katastrofalan: više od 400 hiljada ljudi je poginulo, deset miliona Sirijaca je u bekstvu, pet miliona je  u izbeglištvu.

Rat u Siriji buknuo je 2011. a godinu dana kasnije počela je bitka za Alepo, drugi po veličini grad u ovoj bliskoistočnoj državi.

U međuvremenu je  grad, nekadašnja ekonomska prestonica Sirije,  gotovo potpuno razoren a oko 300 hiljada preostalih stanovnika koji nisu uspeli da izbegnu danas živi pod opsadom vojske Bašara el Asada.

Iako imaju veliku podršku ruske avijacije Asadovi ratnici još ne uspevaju da slome otpor šarolike islamske vojske koja brani grad.

Bitka za Alepo (sirijski Staljingrad) –  za koju se već poodavno govori da će prelomiti pitanje pobednika u sirijskom ratu – poslednjih nedelja dobija na žestini. Asadove trupe pojačavaju opsadu, islamske grupacije pokušavaju da probiju njihov obruč.

Šta će se narednih nedelja i meseci događati u Siriji? Čuju se različiti odgovori ali se sve više nameće zaključak – biće kako Putin kaže.

Od kada se u septembru prošle godine Rusija iznenada umešala u sirijski sukob ratna sreća se okrenula. Režim Bašara el Asada povratio se iz mrtvih, njegova vojska je u ofanzivi i uz pomoć ruske avijacije potiskuje neprijatelje i osvaja teritorije.

Zapad koji je već skoro prežalio „sirijskog diktatora” sada je u neugodnoj situaciji da prizna da bez Asada nema rešenja za Siriju.

U toj priči, međutim, Bašar el Asad nije u prvom planu, najtačniji zaključak je da je sudbina Sirije u rukama predsednika Rusije Vladimira Putina. Neće, naravno, Putin sam da odluči kakva budućnost čeka Siriju ali bez njega nije moguće postići bilo kakvo održivo rešenje.

I to najviše nervira i brine Zapad, posebno SAD. Rusija se iz pozicije pasivnog posmatrača, gotovo preko noći, vratila na glavnu bliskoistočnu scenu. A to je već veliki problem za Zapad.

Uzalud odlazeći predsednik Barak Obama kaže: „Mislim da se Putinu ne može verovati”. Već u sledećoj rečenici morao je da prizna da se s Moskovom mora sarađivati kako bi se postigao mir u Siriji.

Ukrajinska priča dobila je nastavak na Bliskom istoku: S Rusijom je teško, ali bez nje se ne može.

Erdoganov slalom:  Turska je poslednjih meseci jedna od glavnih međunarodnih tema. Teški pregovori sa Evropskom unijom  o viznoj liberalizaciji i izbeglicama, svađa sa Rusijom, gotovo ratni obračuni s Kurdima, zahlađenje u odnosima sa SAD, neuspeli pokušaj vojnog puča…

Zaista jer dugačak spisak problema koji su snažno pritisli Ankaru i zbog kojih predsednik Turske Tajip Redžep Erdogan ne može mirno da spava.

Utisak je da Erdogan sada pokušava  da u svojevrsnom slalomu izbegne najveće izazove. Politika gvozdene  ruke koju sprovodi u Turskoj pokazala se kao potpuno neuspešna ma međunarodnoj sceni.

Tamo su Erdogana dočekali „igrači” koji su, ako ne veći majstori, ono sigurno opasniji i jači protivnici.

Upravo zbog toga turski predsednik je prinuđen da nudi kompromise i ustupke. Da povlači poteze za koje je, pre samo nekoliko meseci, govorio da bi bili ponižavajući za Tursku a samim tim i nemogući.

Upravo takav obrt Erdogan je izveo s Rusijom. Sasvim pristojni odnosi Moskve i Ankare srušili su se poput kule od karata 24. novembra prošle godine kada su Turci oborili ruski „suhoj” negde oko granice sa Sirijom.

Ruski odgovor bio je žestok: Moskva je po kratkom postupku uvela oštre sankcije Turskoj, odnosi dve države su  gotovo „zamrznuti”.

Turska je trpela snažne posledice koje su veoma brzo počele da se mere u milijardama evra ali je odbijala da se izvini Rusiji za obaranje aviona. A za Moskvu je upravo to bio jedini prihvatljiv turski potez.

Kada su ga pritisle druge muke Erdogan je, ipak , odlučio da popusti. U junu je iz Ankare u Moskvu poslato izvinjenje.

„Između Turske i Rusije se desio nedopustiv događaj čije su se negativne posledice osećale osam meseci. Zbog toga smo poslali pismo s predlogom da se takva situacija okonča, najviše zbog toga što odnosi Rusije i Turske imaju veliki značaj za situaciju u regionu”, objasnio je pre nekoliko dana potez Ankare Erdogan u intervjuu tv stanici TRT.

„Osim toga izrazili smo naše žaljenje zbog događaja posle čega smo dobili pozitivan odgovor”.

Ruku sa srce odgovor Moskve bio je pozitivan ali i prilično hladan. Može da se razgovara o saradnji između dve zemlje, sankcije Ankari su ublažene, na pregovarački sto biće vraćeni neki strateški zajednički projekti, ruski turisti – ukoliko žele – mogu da letuju u Tursku ali sve to uz primetnu uzdržanost Moskve prema vladaru s Bosfora.

Koliko je zaista duboko nepoverenje Rusije prema  južnom susedu moći će da se proceni već 9. avgusta. Najavljeno je da će se tada u Sankt Petersburgu sresti Vladimir Putin i Tajip Redžep Erdogan.

Share this post: