TAJNE OPERACIJE SPECIJALNIH RUSKIH JEDINICA

Zapadne obaveštajne službe su znale za sovjetsko vojno prisustvo u području sukoba, ali to nisu mogli javno da dokažu jer nije bilo zarobljenika.

specijalci- vojnici- komandosi

Tokom više od 70 godina sovjetske vladavine, vlasti su retko priznavale da su ljudi u službi redovno slati u inostranstvo da se bore u različitim oružanim sukobima. Samo je učešće sovjetskih trupa u ratu u Avganistanu od 1979 – 1989. godine bilo javno.

Tu su naravno povremene misije u koje su slati sovjetski ratni savetnici u razne države, dok su mnoge glasine kružile u SSSR-u da su mnogi ruski vojnici ubijeni ili ranjeni u akcijama. Tek nakon raspada SSSR-a javnost dolazi do preciznih informacija o žrtvama i opisa borbenih misija ruskih vojnika u lokalnim ratovima.

2000. godine studija je objavljena od strane instituta za vojnu istoriju ministarstva odbrane, pod nazivom Rusija (SSSR) u lokalnim sukobima i vojni sukobi u drugoj polovini 20-og veka. To je najobimnija i najdetaljnija studija, koja sadrži ne samo broj žrtava, već i opise operacija sovjetskih snaga u tajnim ratovima.

Prva tajna sovjetska vojna angažovanost u inostranstvu je bilo učešće u španskom građanskom ratu od 1936-1939. godine (3.000 vojnika je bilo poslato od kojih je 158 nestalo u akciji). I u Kini u borbama protiv japanskih snaga (3.665 poslato, 195 izgubljeno). Ruski generali i drugi oficiri su preuzimali španska i kineska imena, oblačili njihove uniforme, i imali naređenje da izbegavaju zarobljavanja po svaku cenu, uključujući i samoubistva.

1970. godine za vreme “rata iscrpljivanja”, 12.000 jaka sovjetska PVO ekspedicija je poslata u Egipat da pomogne u borbi protiv izraelske avijacije. Stepen tajnosti je bio toliki da su vojnici bili prerušeni u civile, a njihovi brodovi su navodno transportovali “poljoprivrednu opremu”, brodskim kapetanima je bilo dozvoljeno da otvore koverte sa konačnim odredištem tek kad uđu u istočni Mediteran.

Zapadne obaveštajne službe su znale za sovjetsko vojno prisustvo u području sukoba, ali to nisu mogli javno da dokažu jer nije bilo zarobljenika. U većini takvih sukoba SSSR pruža pomoć u vidu velike količine naoružanja, vojne opreme i municije. Ruski tehničari i stručnjaci obučavaju Koreance, Vijetnamce i Arape. Sovjetski generali su pomagali svojim savetima. Sovjetske borbene trupe su bile raspoređene uglavnom u pozadini.

vojnici- komandosi- specijalci

U Koreanskom ratu SSSR je rasporedio 64 korpus PVO, sa više od 300 borbenih aviona sa više od 400 pilota, 2 divizije protiv-vazdušne artiljerije, i kopneno osoblje- sve ukupno više od 40.000 ljudi. Od 1950-1953. godine 64 korpus je izgubio više od 335 aviona i 125 pilota. Ruski gubici se procenjuju na 316 mrtvih, dok su gubici SAD  55.000 ljudi i 1.182 aviona.

U ostalim lokalnim sukobima Rusija je izgubila mnogo manje ljudi nego u Koreji. Od 1964-1973. godine, 6.395 sovjetskih generala i oficira su “posetili” Vijetnam. Pukovi sovjetskih vođenih protiv-avionskih raketa (SAM) su raspoređeni protiv američkih aviona. 13 sovjetskih vojnika je izgubljeno u akcijama tokom ovih godina. U Indokini SAD je izgubila više 60.000 ljudi i 8.612 aviona.

U Egiptu Rusija je izgubila 25 vojnih savetnika i 35 vojnih lica. U Siriji i saveznim sirijskim trupama u Libanu od 1956-1991. godine, Rusija je izgubila 3 generala, 39 drugih oficira, 1 podoficira i jednog vojnika. U Nikaragvi nema sovjetskih vojnika ubijenih u akciji.

U svakoj od ovih borbi druga lica (uključujući kineske “dobrovoljce” u Koreji, kubanske “dobrovoljce” u Angoli i Etiopiji), su bila angažovana u ozbiljnim kopnenim borbama i pretrpela su teške gubitke. SSSR je obezbeđivao opremu i novac, a na taj način je testirao novo oružje u borbi. Sovjetski tehničari su u Moskvi prijavljivali tehničke nedostatke zapadnog oružja. Vojni dizajneri su na osnovu ovih izveštaja modernizovali oružje i često odmah slali na front.

Sovjetski obaveštajci su napravili timove za prikupljanje novog zapadnog naoružanja. 1968. godine novi američki supersonični avion F-111A je oboren u blizini Hanoja i sovjetski stručnjaci su pregledali njegove ostatke. 1999. godine Jugoslovenska vojska je oborila F-117 nevidljivog lovca, i rusko vojno osoblje je takođe imalo priliku da pregleda ostatke.

Ruski vojni angažmani sve do 1980-ih se mogu smatrati uspešnim. Žrtve su bile relativno niske – znatno niže od američkih. Američka vojska je pretrpela osetne gubitke u Vijetnamu.

Korestići iskustvo stečeno u borbama protiv regularnih vojska, sovjetsko ministarstvo odbrane  nastavlja da gradi tešku masivnu vojsku sa desetinama hiljada tenkova da bi se borili u globalnom ratu protiv Kine ili NATO ili oboje. Antigerliski rat i antigerilska strategija nisu procenjeni na bilo koji ozbiljan način. Očekivalo se da će gerilci uvek biti prijatelji Rusije.

1979. godine sovjetske trupe umarširale su u Avganistan sa tenkovima, oklopnim transporterima i pukovima loše obučene motorizovane pešadije koja nije imala nikakve šanse protiv neuhvatljivih gerilaca.

Ubrzo se ispostavilo da specijalne jedinice (“Specnaz”) padobranskim desantom uz podršku helikoptera i avio napada mogu relativno lako da odrade posao koji tenkovske brigade sa pešadijom i oklopnim vozilima ne bi izvele bez velikih gubitaka.

Pre rata u Avganistanu, Specnaz je uglavnom korišćen za prikupljanje obaveštajnih podataka. Vojnici oficiri su obučavani da znaju jezike nacije gde će se potencijalni rat voditi, da bi mogli da ispituju zarobljenike duboko u pozadini. Specnaz je obučavan da sleće duboko u pozadini neprijatelja radi prikupljanja informacija i organizovanja diverzije na strateške ciljeve.

U Avganistanu, Specnaz je obavljao potpuno drugačije zadatke: zasede, izviđanje, tražanje i uništavanje ciljeva od 10-80 km od baze, direktni vazdužni napadi na neprijateljske pozicije nakon njihovog otkrivanja, saradnju u borbi sa avijacijom, padobrancima i teškom artiljerijom.

U Avganistanu tenkovne i motorizovane jedinice -jezgro sovjetske armije- obavljaju garnizonske dužnosti ili velike, ali neefikasne čistke terena. Aktivne antigerliske operacije su bile domen specnaza, padobranaca i avijacije. Pošto u sovjetskoj vojsci nije bilo dovoljno specnaz jedinica, mnoge su improvizovali, KGB je oformirao nekoliko ”Kaskada” specijalnih jedinica.

specijalci- komandosi 3

Sovjetske vazdušne jedinice su bile spremne za obavljanje zadataka: padobranski desanti u velikom broju iza neprijateljskih jedinica sa lako oklopljenim borbenim vozilima, puškama i ostalom opremom. U Avganistanu vazdušne trupe obavaljaju misije uglavnom malog obima, obično sletanja na vrhove planina da bi držali gerilce prikovane na mestu dok ih bombarderi ili teška artiljerija ne unište.

103. vazdušna brigada u Avganistanu nije izvela nijednu akciju kao potpuna divizija. Ona je podeljena na jedan ili dva taktička operativna bataljona povezanih sa transportnim ili lovačkim helikopterima širom Avganistana. Ali helikopteri ne mogu nositi borbena vozila, tako da su padobranci u akciju često išli samo sa ramenim i ručnim naoružanjem.

Rusi su improvizovali u Avganistanu, dok je otpor konstantno unapređivao svoju taktiku i dobijao bolju opremu. Pošto je samo deo okupacione sile bio aktivan, pobunjenici i ruske redovne snage su bili izjednačeni. Rezultat je bio strateški ćorsokak iz koga su se Rusi povukli sa 15.000 mrtvih i više od 500.000 ranjenih.

Tokom ratova u Čečeniji avganistanski obrazac se ponovio: loše obučena motorizovana pešadija uz podršku tenkova je bila nesposobna za suzbijanje efikasnih posvećenih gerilaca, podržanih od strane lokalnog stanovništva. U Čečeniji je od 1994-1996. godine Rusija izgubila 5.551 vojnika sa 51.387 ranjenih.

Od 1996. godine Rusija tajno sanbdeva anti-talibanski Severni savez u Avganistanu oružijem i municijom. Ranije ovog meseca Putin je javno priznao ovu tajnu i obećao da će Severnoj alijansi dati više oružja.

Vojnici 201. divizije izvode otvorenu obuku avganistanskih tenkovskih posada i pomažu im u održavanju vojne opreme. Komandanti Severne alijanse su priznali da postoje mnogi ruski piloti koji su direktno uključeni u borbu protiv talibanske policije unutar Avganistana. Šta više, 1.500 vojnika je sletelo na aerodrom u Tadžikistanu da se pridruže 201. diviziji.

Lekcija lokalnih ratova je naučila Rusiju, ne napadaj gerilce u diretnoj borbi sve dok ih lokalno stanovništvo podržava. Decenijama je SSSR bio konzervativan, ali uglavnom uspešan u preraspodeli snaga u lokalnim ratovima. SSSR je propao kada je počeo da veruje da bi mogao da pobedi bez obzira na sve, i da njegove snage mogu učiniti “sve što je potrebno” da dobije bilo koji rat.

Posle rata u Čečeniji 1994-1996 oficiri iz PVO štaba se radikalno zalažu za nove taktike, na osnovu ubeđenja da će relativno mali broj visoko obučenih i dobro opremljenih specnaz jedinica biti mnogo efikasniji nego daleko brojnije  loše obučene motorizovane, tenkovske i pešadijske jedinice.

(Web-tribune.com)

 

Share this post: