Tako je govorio Dostojevski…O odnosu Zapada prema Srbiji

Ilustracija

„Lepota će spasiti svet“ odzvanjaju reči znamenitog ruskog književnika Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

To je ona lepota, tj. hrišćanska ljubav koju pokazuje Srbija u odnosu na ksenofobičnu Evropu koja se opasala ogradom i bodljikavom žicom, suzavcem, vodenim topovima i krvoločnim psima što vrebaju nesrećne izbeglice u očajničkoj težnji da se dokopaju boljeg života.

To je ona lepota, tj. prostodušnost, koja ostaje potpuno zatečena kada portparolka Evropske komisije izjavi da zemlje Unije mogu sa svoje teritorije u Srbiju vraćati imigrante iz trećih zemalja koji ne dobiju azil u Evropskoj uniji.

Koliko su savremene reči F. M. Dostojevskog možemo uvideti u „Dnevniku pisca“ dok precizno secira odnos licemernog Zapada prema Slovenima, posebno prema Rusima i Srbima.

Evropljani ni po koju cenu nisu hteli da nas prihvate kao svoje, ni u kom slučaju i ni za kakve žrtve… i to tako traje do danas… I što god smo mi više, njima ugađajući, prezirali našu nacionalnost, utoliko su oni više prezirali nas.

Mi smo puzali pred njima, mi smo skrušeno ispovedali pred njima naša „evropska“ ubeđenja i naša gledišta, ali oni su nas gledali s visine, s podsmehom… No, mi se nikako ne možemo odreći Evrope.

Evropa je nama druga otadžbina„, piše Dostojevski, napominjući da je najvažnije da postanemo svesni nacionalnog identiteta.

dostojanstvo ljudi covek radnici

Čim Evropljanin bude primetio da mi cenimo svoj narod i svoju nacionalnost, on će odmah početi da ceni nas„. (Dnevnik pisca 1877-1881, str 27).

Postoje dve Srbije – Srbija viših krugova, nestrpljiva i bez iskustva, koja još nije živela pravim životom i koja još nije pokazala svoju akciju, ali koja već strasno mašta o budućnosti, ona već ima svoje partije i zna za intrige koje ponekad dobijaju takve razmere (zbog svog pomanjkanja iskustva) kakve ne možemo sresti ni u nacijama koje su mnogo starije, već i kudikamo samostalnije nego što je Srbija.

Ali, uporedo sa tom „gornjom“ Srbijom, koja tako žuri da živi životom političke nacije, postoji i ona narodna Srbija koja jedino Ruse smatra svojim izbaviocima, svojom braćom, ona ruskog cara gleda kao svoje sunce, ona voli Ruse i veruje im„. (Dnevnik pisca, 1876. str 331)

Oslobođeni i zahvalni Sloveni bi, prirodno, trebalo da prigrle Englesku kao svoju spasiteljku i osloboditeljku, i ona bi im tada „otvorila oči što se tiče Rusije“: „Evo“, rekli bi tada, „to je vaš ljuti neprijatelj, ona je, pod izgovorom da brine o vama, jednako sanjala kako da vas proguta i kako da vas liši vaše neminovne i slavne političke budućnosti„. (Dnevnik pisca, 1876. str.286)

Iz maglina 19. veka Dostojevski ne kritikuje samo svoj narod, nego sve one koji se „sa zadovoljstvom i žurno klanjaju evropskim autoritetima“ ne razmišljajući mnogo o mogućim posledicama.

(BKTV)

Share this post: