TEORIJA „VELIKOG PRASKA“ O NASTANKU SVEMIRA NIJE TAČNA

TEORIJA "VELIKOG PRASKA" O NASTANKU SVEMIRA NIJE TAČNA

ZABLUDE TEORIJE VELIKOG PRASKA

Intervju dr Branislava Kevića autora knjige “Božije stvaranje ili evolucija”

Intervju vodio Dr Nikola Marković

Gospodine Branislave recite nam nešto o teoriji Velikog Praska?

O teoriji Velikog Praska, kao nastanku Svemira, se govori kao da je zasnovana na utvrđenim činjenicama. Dobro je, dakle, podsetiti se na neke nedostatke i probleme ove teorije. Očigledno da teorija nije zasnovana na naučnom posmatranju i ne može se proveriti, što je, striktno govoreći, diskvalifikuje da bi postala istinita naučna teorija.

Cela ideja je zasnovanana na navodnom širenju Svemira, i vraćanja u tačku pre oko 15 milijardi godina kada je sva materija i energija koja sačinjava Svemir bila koncentrisana u jednom sićušnom, super-gustom jezgru veličine tačke na kraju rečenice.

Spomenuli smo navodno širenje Svemira, jer ono jednostavno može biti zbog smanjenja brzine svetlosti posle stvaranja. Ranija istraživanja Barry Setterfield-a u Australiji nedavno su dobili podršku iz neočekivanog izvora – Radiofizičkog Istraživačkog Instituta, u Gorkom, Rusija! Tamo je naučnik po imenu V. S. Troicki, zaključio da je brzina svetlosti prvobitno bila 100 milijardi puta veća nego danas. Ovo bi značilo da mi živimo u Svemiru koji se skuplja.

Međutim, ako pretpostavimo da je postojalo vreme kada su sva materija i energija u Svemiru bili skoncentrisani u sićušnoj tački, postoje neki ozbiljni problemi za pobornike „Velikog Praska“.

Koji su to problem možete li nam ih navesti?

Nikakav problem nije, evo navešću vam samo neke, a ima ih jako puno:

Prvo: DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

Ovaj dobro poznati naučni zakon tvrdi da prolaskom vremena postoji pogoršanje u svemu. Stvari teku od reda ka neredu i haosu. Oni koji veruju u Veliki Prasak moraju da veruju da se desilo suprotno – da se poredak povećao! Dr. Kević dalje komentariše: „Eksplozije proizvode nered, a ne red! Prvobitna supereksplozija sigurno bi stvorila potpuni haos i krajnji nered. Ako je Svemir zaista zatvoren sistem, kao što evolucioni tvrde, kako onda u ime nauke i razuma može biti moguće da prvobitni haotični nered stvori prelepo organizovan i složeno uređen Svemir koji danas imamo?“ Oni koji veruju u Veliki Prasak mogu izabrati da drugi zakon termodinamike nije, iz nekih razloga, važio u početku, ali to je čisti čin vere.

U redu, koji se sledeći problem?

To je: STRUKTURA SVEMIRA

Vidite, zamišljena prvobitna eksplozija je nekako stvorila Svemir sa poretkom. Zašto postoje galaksije, zvezde i planete u našem Svemiru? Jednoliko širenje bi rezultovalo ravnomernom raspodelom materije kroz Svemir. A umesto toga mi nalazimo velike koncentracije u nekim delovima i ogroman prazan prostor u drugim. Ovo je primoralo neke naučnike da predlože da je prvobitan atom imao „grudve“. Jedan naučnik koji veruje u Veliki Prasak, Robert Scherrer, je to ovako opisao:

„Svemir nije mogao da prvobitno bude potpuno ravnomeran, jer mi ne bi na kraju završili sa galaksijama, zvezdama, planetama i ljudima. S druge strane, ako je Svemir u početku bio previše grudvast, ove grudve bi do sada porasle do ogromnih razmera i verovatno bi se pretvorile u masovne crne rupe koje bi progutale svu materiju i naše šanse za postanak.“

Koje nam je rešenje ponuđeno u ovom ćorsokaku?

Pa raspodela materije u početku nije bila sasvim jednolika; postojala je veoma mala neuravnoteženost, dovoljna da dopusti potrebno gravitaciono privlačenje za formiranje galaksija, ali nedovoljna da formira crne rupe; morala je da bude baš tolika. Kako bi takvo stanje stvari moglo da postoji Scherrer priznaje da je „misterija“. Tako imamo drugi akt vere koji prihvataju evolucionisti.

Recite nam ima li još nekih problema u ovoj teoriji?

Ima, a to je: MATERIJA I ANTIMATERIJA

Teoretičari Velikog Praska veruju da je ova hipotetička prvobitna eksplozija proizvela materiju i antimateriju i teoretski njih bi trebalo da bude i danas u jednakoj količini. Problem je taj, da kada ove čestice i antičestice sjedinimo – kao što su morale biti – one poništavaju jedna drugu. Gary Bennett iz U. S. Dept. of Energy piše: „Današnji materijalni Svemir će vrlo skoro nestati zauvek u trenutku.“

Kako, onda, to sprečiti? „Samo neznatna prednost u broju čestica u odnosu na antičestice je dopustila da čestice pobeđuju – i naš sadašnji Svemir postoji.“ Opet, naučnici koji veruju u Veliki Prasak moraju da veruju da je postojalo više materije od antimaterije, inače ne bi bili ovde! Još jedan akt vere.

Ovo je zaista do sada bilo jako puno informacija I činjenica koji se nikako ne uklapaju u realnost, recite nam iz prve ruke ima li još neki veliki problem koji su evolucionisti sami sebi nametnuli?

O da, ima ih kao što sam rekao jako puno, ali evo navešću vam I objasniti I problem sa: FORMIRANJE TEŠKIH ELEMENATA

U početku, prema evolucionoj teoriji, postojao je samo vodonik – najjednostavniji i najlakši od svih elemenata. Teži elementi su stvoreni korak po korak, spajanjem i kombinovanjem atoma do stvaranja sve težih i težih „masenih brojeva“. Gery Bennett piše: „Stvaranje sve složenijih elemenata je bilo veoma teško pod uslovima koji su vladali na kraju Velikog Praska. Nekoliko nuklearnih uskih grla je zaustavilo mapredovanje.“

Jedan od problema je da se u prirodi ne pojavljuju određene kombinacije čestica. Maseni brojevi 5 i 8 su nestabilni. Ako jezgro helijuma-4 primi jedan neutron postaje helijum-5 koji se trenutno raspada, a isto se dešava ako se dva jezgra helijuma-4 pokušaju vezati da formiraju maseni broj 8. Gary Bennett kaže: „Ova dva nestabilna masena broja stoje kao zid na putu stvaranja složenijih elemenata.“

Stvaranje zvezde

Pa kako je onda naš sadašnji Svemir nastao, šta kažu evolucionisti?

Pravo pitanje bi ovde bilo Zašto nije ostao mešavina vodonika i helijuma? Ali još jednom evolucionistička vera dolazi kao spasenje. Predloženo je da su ovi nestabilni maseni brojevi nekako preskočeni; da kada su brojevi 5 i 8 dostignuti, druga jezgra su se trenutno sjedinila sa njima stvarajući mnogo stabilnije masene brojeve pre nego što su oni imali vremena da se raspadnu!

1> 2> 3> 4> ??> 6> 7> ??> 9> 10…

„Dva nestabilna masena broja stoje kao zid …“

U oceni ovih problema, nije li začuđujuće da se o Velikom Prasku govori kao o dokumentovanoj, dokazanoj činjenici? Zar ne zahteva manje vere verovati da: „Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova.“? (Psalam 33,6)

Vаšа knjigа je zаintrigirаla veliki broj ljudi, možete li nam reći nešto više o tome, kao i o vama?

– Dobijаm pismа iz celog svetа, ljudi su veoma zaintrigirani sa čijenicama koje sam u knjizi izneo, bavio sam se detaljnim analizam i studijama. Ja sam rođen u Beogradu ali sam ga još u mojim ranim godinama napustio u potrazi za nekim odgovorima, i posle jako puno istraživanja i godina provedenih proučavajući prirodne nauke jedno vreme sam radio i na Pacifiku, pa kao predvodik tima za nauku i istraživanje u rudniku na Aljasci itd.

Drago mi je da je moja knjiga našla mesto i na srpskom tržištu i što i naši ljudi mogu da se upoznaju sa nekim od najvećih fenomena u prirodi i da saznaju šta se krije u njihovoj pozadini.

Knjigа dr Branislava Kevića „Božije stvaranje ili evolucija“ može se nаbаviti u Srbiji putem telefonа: 064/91-91-478 ili PORUČITI OVDE

Dr Nikola Marković

Vestinet.rs

Share this post: