TURSKA SE UKLJUČUJE U REŽIJU, POČINJE OBUKU SIRIJSKIH POBUNJENIKA

Turska, sirijski sused i dugogodišnji saveznik, preuzela je aktivnu ulogu u svrgavanju sirijskog predsednika Asada.

Ankara je podržala zapadnjačke akcije, obezbeđujući baze za obuku sirijskih pobunjenika.

Još od 2002. godine, Turska se, sledeći svoju novo-projektovanu „nema problema sa susedima“ spoljnu politiku, angažovala u izgradnji snažnih ekonomskih, političkih i društvenih veza sa susednim državama.

Sve je teklo po planu, do pojave „arapskog proleća“.

Tada se Turska našla pred izborom, da li da zadrži svoju dosadašnju politiku prisnijih veza sa arapskim liderima, ili da odabere drugačiji put.

Sirija je postala zemlja koja oseća punom snagom zaokret Ankare, kada je turska stala na stranu opozicije, uskladivši se sa interesima SAD-a.

Turska se našla u prvoj liniji sirijske krize u junu prošle godine, kada su hiljade Sirijaca prelazili granicu, bežeći iz Jisr al-Šuhoura gde se vlada obračunavala sa demostrantima.

Prema izveštajima crvenog polumeseca, u to vreme, bilo je oko 30.000 izbeglica u kampovima širom turske teritorije.

Turska tvrdi da sirijska kriza ne može biti rešena pregovorima, i da se Bašaru al Asadu više ne može verovati, a kao reakciju na te tvrdnje suspendovali su energetsku saradnju sa Sirijom, i zapretili obustavom snabdevanja električnom energijom u zemlji.

 

Takođe, prekogranična trgovina ove dve zemlje je zaustavljena, a komercijalne veze su prekinute, kao da nikada nisu ni postojale.

Izveštaji o prisustvu američkih i NATO snaga za obuku sirijskih pobunjenika u jugoistočnom turskom gradu Hakari, dodali su ulje na vatru.

Bivši pripadnik FBI-a, Sibil Edmonds, rekao je da su SAD bile umešane u krijumčarenje oružja u Siriju, iz Inkirlik vojne baze u Turskoj, kao i u pružanje finansijske podrške sirijskim pobunjenicima.

Pobunjeničke grupe, koje su napadale vladine snage, često su izbegavale odmazdu, prebegom u Tursku.

Najnoviji potez Turske je razgovor sa SAD-om, o zabrani letenja iznad Sirije.

Turska i Sirija su 2003. godine bili u zlatnom dobu bilateralnih odnosa, uz sporazum o slobodnoj trgovini, bezviznom režimu i nekoliko predsedničkih poseta.

Pogranične oblasti postale su posebno bliske. Porodice koje žive na obe strane, smatrale su da dele zajednički dom.

Da bi ste se prebacili iz „politike nultog problema“ sa svojim susedima, do „problem stvara poziciju“, potreban vam je stvarno dobar razlog. A čini se, da ih Turska ima više.

Geografski, politički i verski, ona je oduvek bila tačka prelaza između dva sveta. Ankara je dugo gajila ambicije da bude moćna, vodeća država u regionu.

Ali, uticaj Irana, Izraela i Egipta, komplikovale su Turskoj put do svog cilja. „Arapsko proleće“ je značajno pomerilo dugogodišnji odnos snaga na Bliskom istoku.

Uticaj svih vodećih država u regionu je značajno opao, osim Turskog. Ona je značajno povećala svoj uticaj, kako na Bliskom istoku, tako i u severnoj Africi.

„Turska želi da bude vodeća, u okviru ovih promena i reformi na Bliskom Istoku“, kaže Dr. Džeremi Salt, ekspert za bliskoistočnu politiku.

A profesor političkih nauka Goghan Bacik, podseća.. „Ovo je neka vrsta, odavno znanog, suživota između Amerike i Turske. Turska pomaže Ameriku u zamenu za neke stvari, tako da ona postaje država, sa sve više uticaja u regionu“.

Vestinet

Share this post: