U NOVORUSIJU ĆE NA KRAJU UĆI I KIJEV, A OD UKRAJINE ĆE PREOSTATI DRŽAVA GALICIJA

 

VN

  • Kad stanu na noge, zadatak Donjecke i Luganske republike će se sastojati u pružanju pomoći braći po veri i duhu u susednim oblastima Ukrajine, koje sada trpe pod vlašću neofašističke hunte
  • Može se pretpostaviti da će do kraja leta još dva – tri regiona, najverovatnije Dnjepropetrovska, Harkovska i Odeska oblast, izaći iz potčinjenosti kijevskim vlastima posle čega će morati da se zaboravi na postojanje Ukrajine u današnjim granicama
  • SAD sada ostaje jedna poluga za pritisak na Rusiju i to nisu sankcije, nego pozicija Evrope. Ako Evropa promeni svoju poziciju, onda će čitava strategija SAD pretrpeti neuspeh, a one same neće moći da reše ukrajinsko pitanje
  • Procesi raspada ukrajinske državnosti najverovatnije neće dotaći samo jugoistok Ukrajine nego i njen zapadni deo koji će, videći da hunta gubi vlast u zemlji, odlučiti da učvrsti sopstveni suverenitet i da pripremi sve potrebne uslove za odvajanje od Kijeva
  • Sudbina tih regiona ima dva nastavka – ili će ih progutati Poljska, Mađarska i Rumunija ili će osnovati neki nezavisni region pod uslovnim nazivom „Galicija“. U bilo kojoj od ovih varijanti Kijev će sa centralnim oblastima ući u novu federaciju – Novorusiju
  • Uzimajući u obzir da će Novorusija predstavljati gotovo čitavu teritoriju današnje Ukrajine bez njenog galicijskog priveska, najverovatnije će to biti nezavisna država sa ruskom idejom i na čvrstom ruskom temelju,  koja će vremenom postati punopravni učesnik Evroazijskog saveza
Piše: Jurij BARANČIK

Rezultati referenduma održanih u nedelju u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, bliski krimskom referendumu (oko 90% onih koji su glasali – izjasnilo se za nezavisnost od vlasti kijevske hunte), govore da se na ruševinama ukrajinske državnosti formira nova politička realnost – Novorusija.

Protekli referendumi u Donjeckoj i Luganskoj oblasti samo potvrđuju činjenicu da se Ukrajina ubrzano raspada. Za dva meseca od nje su se otcepila već tri regiona – Krim i Donjecka i Luganska oblast. Treba istaći da su se odvojili regioni – donatori, jedni od onih koji su hranili ne samo centralnu vlast, nego i zapad te zemlje.

U takvim uslovima, sposobnost kijevske hunte da, na primer, garantuje MMF-u vraćanje nedavno odobrenog kredita u iznosu od 17 milijardi dolara čini se nemogućom, posebno ako se uzme u obzir da je kredit praktično jednak dugovanjima Ukrajine prema Rusiji.

Ovde se ne radi o referendumima održanim u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, nego o tome da se Ukrajina pod huntom ubrzano pretvara u neodrživu državu. Apsolutno je očigledno da je prolećna „parada suvereniteta“ – Krim, a sada Donjecka i Luganska oblast – samo početak.

I hunta i oligarsi koji je podržavaju neka ne misle da će se na tome proces zaustaviti.Na redu su – Harkovska oblast, Dnjepropetrvska, Hersonska, Odeska. Sada stanovništvo tih oblasti još nije tako motivisano kao u regionima koji su se već otcepili, ali se procesi i tamo odvijaju, a posle Donjecka i Luganska dobiće novi polet.

Nema sumnje da će slični procesi početi i u navedenim oblastima čim nova vlast u Donjeckoj i Luganskoj oblasti reši sva neophodna organizaciona, politička, kadrovska, finansijska i druga pitanja u vezi sa sticanjem nezavisnosti: niko neće dati „Južmaš“ i luku Odese, koji imaju strateški značaj za novu rusku državu (Novorusiju, kako sami žitelji Dona i Luganska govore).

Hunta nije u stanju da vojnim putem reši problem sa pobunjenim oblastima. Za mesec dana sprovođenja antiterorističke operacije njene trupe nisu uspele da zauzmu nijedan veliki ili srednji grad u pobunjenim oblastima zemlje. Desni sektor se pokazao samo kao kaznena organizacija koja nije sposobna da osigura rešavanje vojnih zadataka.

Zato je sada inicijativa na strani snaga otpora. Po završetku organizacionih pitanja njihov zadatak će se sastojati u pružanju pomoći braći po veri i duhu u susednim oblastima Ukrajine, koje sada trpe pod vlašću neofašističke hunte.

Može se pretpostaviti da će do kraja leta još dva – tri regiona, najverovatnije Dnjepropetrovska, Harkovska i Odeska oblast, izaći iz potčinjenosti kijevskim vlastima posle čega će morati da se zaboravi na postojanje Ukrajine u današnjim granicama, budući da će Ukrajina realno postati neodrživa država.

A ovde se ne radi samo o tome što hunta ne može vojnim putem da reši pitanje otpora Donjecka i Luganska. Ona ne može da ga reši načelno, budući da je proteklo vreme od 23. februara pokazalo da centralna vlast u Kijevu nema potrebne resurse – ni organizacione, ni vojne, ni političke – nikakve, da rešava pitanja upravljanja svojom zemljom.

Nema kompetencije i sposobnosti za državno rukovođenje. Sve za šta se uhvate kijevske vlasti – propada.

Naravno, zbog neuspeha operacije na jugoistoku neko treba da snosi odgovornost. Samo, to će značiti početak nove etape borbe unutar same hunte, između njenih klanova.

Čini se da upravo borba između klanova unutar hunte počinje da igra presudnu ulogu u njenoj daljoj degradaciji. Prenošenje uloga Kolomojskog iz Dnjepropetrovska u Odesu samo potvrđuje ovaj zaključak, budući da pokazuje da se za huntu Dnjepropetrovsk smatra izgubljenim.

Nova politička realnost takođe govori da se ukrajinske trupe koje se od danas nalaze na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti nalaze na teritoriji drugih država i ako se ne povuku na teritoriju Ukrajine, mogu da se smatraju za okupacione trupe sa svim premisama koje iz toga proizilaze.

Nova politička realnost, koja je povezana sa početkom dobijanja međunarodnog pravnog subjektiviteta dve ukrajinske oblasti, omogućava Rusiji da primeni ranije neaktivirane mogućnosti za podršku stanovništva tih novih, za sada nepriznatih država.

Nova politička realnost staviće de-fakto niz pitanja i pred zapadnim sponzorima državnog prevrata u Ukrajini: vredi li i dalje podržavati one političare koji su tokom dva i po meseca svoje vlasti već izgubili tri regiona i punom parom idu ka tome da Ukrajina postane neodrživa država?

Prvo, ko će snositi odgovornost, za to što je od države, iako ne bogate, ali stabilne,nastalo ne zna se šta? Mada, Zapadu nije potrebno da se navikava – Irak, Avganistan, Libija – nigde nema ni reda, ni zakona, ni stabi lnosti, ni perspektive za civilizovan život običnih građana.

Drugo, da li je moguća zamena propalih političara – Jacenjuka, Turčinova, Azarova, odnosno tima J. Timošenko uz prirodno otpisivanje i same „princeze gasa“ u upotrebljivu političku sirovinu i njihova zamena grupom Porošenko-Nalivajčenko- Kolomojski-Jaroš?

Pretpostavimo da je moguća zamena. Samo, da li je ona sposobna da iz korena promeni situaciju u zemlji koja se naočigled raspada, budući da se principi na kojima i druga grupacija hoće da gradi ukrajinsku državu ni po čemu ne razlikuju od onoga što danas pokazuje vladajuća grupacija? To je prvo.

Drugo – oni jednostavno nemaju vremena da zaustave proces raspada zemlje. Naprotiv, promena sadašnjeg klana novim samo će ubrzati procese cepanja i raspada državnosti, pošto će sledeća grupa kijevskih vladara imati još manju legitimnost od današnje.

Odnosno, Zapad se nalazi pred dilemom – ili će sada priznati neuspeh svoje ukrajinske avanture i predati huntu, ili će to morati da čini kasnije, samo sa još većim gubicima u pogledu svog imidža. Izgleda da SAD nemaju nameru da priznaju svoje greške i nastaviće da uporno biju o zid.

Ipak, to se ne može reći za Evropi koja od pritajene fronde prelazi na jasniju i glasnu javnu političku poziciju nemešanja u ukrajinsku krizu.

U stvari, SAD-u sada ostaje jedna poluga za pritisak na Rusiju i to nisu sankcije, nego pozicija Evrope. Ako Evropa promeni svoju poziciju, onda će čitava strategija SAD pretrpeti neuspeh, a one same neće moći da reše ukrajinsko pitanje.

Prema tome, to će služiti kao najbolji dokaz teze da se SAD pretvaraju u regionalnu silu, čija sfera delovanja više nije čitav svet već samo njegov izvestan deo, uz to periferijski, a iz centralne oblasti svetske geopolitike njih su počeli da potiskuju.

Takođe je potrebno istaći da je u sličnim konfliktnim situacijama najvažniji faktor vreme – što dalje, ono sve više ide protiv hunte i SAD. Neuspeh pseudo-izbora za predsednika Ukrajine 25. maja još će više komplikovati postavljeni zadatak Amerikanaca, posebno ako Evropa odbije da prizna njihovu legitimnost.

Ipak, iskustvo poslednjih decenija pokazuje da SAD nikada nisu priznavale svoje greške. Nema nikakvog osnova za razmišljanje da ovoga puta one neće ići do kraja. Tim bolje za nas, jer će utoliko biti bučniji njihov pad sa pijedestala.

U ovim uslovima procesi raspada ukrajinske državnosti najverovatnije će dotaći ne samo jugoistok Ukrajine nego i njen zapadni deo koji će, videći da hunta gubi vlast u zemlji, odlučiti da učvrsti sopstveni suverenitet i da pripremi sve potrebne uslove za odvajanje od Kijeva.

Sudbina tih regiona ima dva nastavka – ili će ih progutati Poljska, Mađarska i Rumunija ili će osnovati neki nezavisni region pod uslovnim nazivom „Galicija“. U bilo kojoj od ovih varijanti Kijev će sa centralnim oblastima ući u novu federaciju – Novorusiju.

Na taj način povratak istorijski opravdanog naziva Novorusija staviće tačku ne samo na neodrživu državu Ukrajinu, odlomak ruske i sovjetske imperije, nego i na ideju ukrajinstva u onom antiruskom obliku u kojem je taj projekat postojao tokom više od dvadeset proteklih godina kao zvanična ideologija ukrajinske države.

Budući status novorusijske federacije – ili kao nezavisne države, ili u sastavu Rusije – odrediće vreme. Uzimajući u obzir da će buduća Novorusija predstavljati gotovo čitavu teritoriju današnje Ukrajine bez njenog galicijskog priveska, najverovatnije će to biti nezavisna država sa ruskom idejom i na čvrstom ruskom temelju,  koja će vremenom postati punopravni učesnik Evroazijskog saveza.

(Fakti)

Share this post: