U POSETI PARALELNIM SVETOVIMA: ODLAZAK U DRUGU VASIONU KROZ CRNU RUPU

Ilustracija

Posle 15 godina pauze, Rusija ponovo zauzima svoje pozicije u istraživanju „velikog kosmosa“. „Radioastron“, prvi ruski radio-teleskop, istraživaće kosmološke parametre Vasione, evoluciju nastanka galaksija i crnih rupa, a po kvalitetu snimanja dalekih objekata nadmašiće orbitalni teleskop „Habl“.

Iz Bajkonura je posle dugog niza godina lansiran prvi domaći kosmički aparat „Spektar-R“, konstruisan u okviru međunarodnog programa „Radioastron“. On treba da pomogne u pronalaženju dokaza za postojanje supermasivnih crnih rupa, ili čak „crvotočina“, tj. „tunela“ u prostoru i vremenu.

To je novinarima saopštio akademik Nikolaj Kardašov, direktor Instituta za fiziku „Lebedev“ (FIAN) i rukovodilac programa „Radioastron“.

Ovaj jedinstveni kosmički astrofizički instrument stvorili su ruski stručnjaci iz Astronomskog svemirskog centra FIAN i Naučno-proizvodnog kompleksa „Lavočkin“. Po rečima Nikolaja Kardašova, naučnici će uskoro moći prvi put da ugledaju „granicu“ crne rupe.

„Nadamo se da ćemo dobiti prikaz ‘senke’ crne rupe. Ako ne ugledamo senku, nego svetlost, onda to znači da je pred nama ‘crvotočina’“, rekao je Kardašov na konferenciji u Institutu za kosmička istraživanja (IKI) Ruske akademije nauka.

Naučnik je istakao da su prema pojedinim hipotezama crne rupe postojale od trenutka formiranja Vasione, i moguće je da su one ostaci „crvotočina“, tj. veza sa drugim Vasionama.

Otvorićemo i „drugo oko“

„Spektar-R“ je stvaran preko 30 godina. U početku je to bio fantastičan projekat, jer je prvi teleskop trebalo da bude dugačak čitav kilometar. Sada su njegovi gabariti smanjeni na 10 metara. Kaže se da će „Radioastron“ služiti Zemljanima kao drugo oko za posmatranje Vasione, i to nije samo pesnička slika.

„Kada se radio-teleskop udaljava na veliko rastojanje od Zemlje, povećava se oštrina našeg pogleda u kosmos. Čovek nije u stanju da jednim okom odredi koliko je udaljen neki predmet, potrebno mu je da otvori oba oka. Sa Zemlje vidimo jednu projekciju kosmosa, a ovaj radio-teleskop u kosmosu stvara tu drugu projekciju“, objašnjava Mihail Popov, šef odeljenja Astronomskog svemirskog centra FIAN.

Koristeći vrlo veliku rezoluciju, „Radioastron“ omogućava da se detaljno sagledaju daleki kosmički objekti. Dobija se potpuno novi kvalitet istraživanja i može se očekivati da će u najbližoj budućnosti biti manje nepoznanica vezanih za crne rupe.

„Crna rupa je objekat koji nastaje usled katastrofalnog sabijanja neke mase. Gravitacija unutar crne rupe je toliko velika da vreme u njoj kao da zamire i iz koje svetlost ne može da izađe. Granicu predstavlja tačka – singularitet, u kojoj vreme i prostor gube svoj smisao.“

Klikni na sliku za uvećanje

U poseti paralelnim svetovima

„Ako dospemo u crnu rupu, onda, po savremenoj teoriji, možemo dospeti u drugu Vasionu“, priča Igor Novikov, zamenik rukovodioca Astronomskog svemirskog centra FIAN.

Zasada je nemoguće potvrditi ili opovrgnuti ovu hipotezu. Ipak, uz pomoć „Radioastrona“ već se otvara realna mogućnost za posmatranje tajanstvenih objekata, kao i za otkrivanje njihovih novih svojstava i pojavu novih teorija.

Lansiranja u okviru programa „Radioastron“ biće nastavljena i narednih godina. Raketa-nosač „Zenit“ će 2014. uputiti u kosmos rusko-nemački satelit „Spektar-RG“, čiji zadatak je, između ostalog, rendgenski „popis stanovništva“ galaksije. To je početkom oktobra prošle godine, na otvaranju manifestacije „Dani astronomije“, izjavio Jurij Zajcev, zvanični predstavnik IKI.

„Rendgenska opservatorija ‘Spektar-RG’ biće lansirana u kosmos u okviru međunarodnog projekta ‘Radioastron’. To će biti drugi po redu aparat u seriji kosmičkih opservatorija ‘Spektar’. Ova opservatorija će proučavati evoluciju zvezdanih sistema i formiranje belih patuljaka, neutronskih zvezda i crnih rupa“, saopštio je Zajcev.

Po njegovim rečima, opservatorija „Spektar-RG“ će imati dva osnovna naučna instrumenta. „To je nemački teleskop ‘eRosita’ i ruski teleskop ‘ART-XC’. Svaki će raditi u svom energetskom dijapazonu“, rekao je Zajcev.

On je precizirao da će opservatorija biti uvedena u Lagranžovu tačku L2, udaljenu 1,5 miliona kilometara od Zemlje u pravcu Sunca. Opservatorija će se okretati zajedno sa Zemljom i posmatraće čitavo nebo u rekordno širokom vidnom polju.

„To će omogućiti da se otkrije najveći mogući broj galaktičkih skupina, da se odrede kosmološki parametri Vasione, evolucija nastanka galaksija i crnih rupa“, podvukao je naučnik.

Petnaest godina posle „Granata“

Cilj „Spektra-RG“ su naučna istraživanja, ali je njegov značaj i u tome što se Rusija tako vraća u rendgensku astronomiju posle petnaestogodišnjeg prekida. Prethodna rendgenska opservatorija „Granat“ završila je svoj rad u orbiti 1999. godine.

Sledeće faze projekta „Radioastron“ biće opservatorije „Spektar-UF“ i „Spektar-M“, koje će raditi u ultraljubičastom i infracrvenom dijapazonu spektra zračenja. „Lansiranje aparata ‘Spektar-UF’ planirano je za 2016. godinu na raketi-nosaču ‘Zenit 2SB’ sa potisnim blokom „Fregata“, precizirao je Zajcev.

Program „Radioastron“ postaje ključni međunarodni projekat i u finansijsko-ekonomskom pogledu. Dosada se evolucija kosmičkih teleskopa uglavnom kretala u pravcu sve većih razmera, troškova i tehničkih zahteva. I svi ti napori su bili opravdani, jer mnogi aparati još uvek funkcionišu.

Međutim, u uslovima finansijske krize pitanje cene postaje akutno. Odavno je svima poznato da NASA priprema lansiranje kosmičkog teleskopa „Džejms Veb“, čija se cena već meri u milijardama dolara. Projekat neće biti obustavljen, ali eksperti su više puta isticali da je njegov budžet već postao toliko veliki, da znatno smanjuje mogućnosti izdvajanja sredstava za druge pravce kosmičkih istraživanja u SAD.

U takvim okolnostima je očigledno da samo tesna saradnja, uključujući i saradnju u projektu „Radioastron“, može da obezbedi rešavanje važnih naučno-tehničkih zadataka u oblasti kosmonautike.

(Rosijska gazeta)

 

Share this post: