U SAD SE SAKUPILA KRITIČNA MASA ENERGIJE U RATU PROTIV HALAPLJIVIH BANAKA

U SAD-u se sakupila kritična masa energije za protest protiv halapljivih banaka Volstrita, protiv „marionetske“ administracije Bele kuće i korupcione vlade, protiv potkupljivih partija – republikanske i demokratske, protiv neljudskog kapitalističkog sistema uopšte.

 

Posle finansijske krize 2008 – 2009. u Americi je došlo do stalnih „naleta“ na njen bankarski sistem. Sve je počelo od tužbe američkog milijardera Majkla Blumberga protiv Sistema federalnih rezervi (FSR) sa zahtevom da se saopšti kojim bankama i koliko kredita odobrava FSR.

Posle toga se digla bura u Kongresu SAD, kada su „narodni izabranici“, pošto su se iznenada ohrabrili počeli da zahtevaju da se Sistemu federalnih rezervi ograniče ovlašćenja. A među njima je bilo i onih (na primer Pol Ron) koji odavno pozivaju na potpunu likvidaciju te ustanove.

Tako nešto Amerika nije videla skoro čitavih sto godina, još od trenutka kada je u decembru 1913. osnovan FSR. Čak i predsednik B.Obama povremeno sebi dozvoli oštre kritičke izjave koje se odnose na banke.

Najzad, prošle godine su u Americi u više gradova baš kao pečurke posle kiše počele da se pojavljuju grupe koje su protestvovale uz zajedničku parolu „Okupirajmo Volstrit“…

Saopštenje CNBC od 25.10.2012.

I najzad, krajem oktobra ove godine saznalo se o još jednoj gromoglasnoj akciji protiv banaka. 25. oktobra 2012. velika informativna agencija CNBC je privukla pažnju najvećih svetskih medija na najveću u istoriji SAD tužbu zbog pranje novca i reketa pomoću kojih su „banksteri“ (novi izraz koji je nastao od reči „bankar“ i „gangster“) i njihovi partneri po reketiranju okrivljeni za nepošteno sticanje prihoda od 43 biliona dolara. 

U tužbi je rečeno da su u tom „poslu“ učestvovali i najviši funkcioneri vlade SAD i finansijskog sektora.

Obzirom da Obamina administracija nije krivično gonila nikoga od „bankstera“ i, u stvari, od njih je čak uzimala novac za Obaminu izbornu kampanju, nacionalna grupa kućevlasnika-potražioca, koji su inicirali podnošenje tužbe, bila je prinuđena da tužbu proširi i da u nju uključi reket, pranje novca, namerno kršenje sankcija u vezi sa Iranom, kao i Zakona o embargu nacionalnih banaka, odnosno sve koji imaju veze sa onima koji su tuženi – sa „banksterima“.

U spisak pretpostavljenih zaverenika ušli su: generalni tužilac Holder, pomoćnik generalnog tužioca Toni Vest, bivši guverner Nju-Džersija Džon Korzejn, bivši ministar finansija i jedan od bankstera Robert Rubin, ministar finansija Timoti Gajtner, Vikram Pandit (omraženi nedavno penzionisani predsednik saveta direktora Citigroup), viši savetnik Bele kuće Valeri Džaret, bivši „direktor komunikacija“ u Obaminoj administraciji Anita Dan, muž Anite Dan i glavni pravni konsultant predizborne Obamine kampanje Robert Bauer, kao i mnogobrojni „banksteri“ i uticajne osobe i osobe od posebnog poverenja. Kolektivnu tužbu je pripremila pravna kompanija Spire Law Group, LLP.

Odmah pošto se navedena informacija na neobičan način našla u glavnim svetskim novostima počele su da se dešavaju čudne stvari. Nekoliko sati od objavljivanja tužbe – stranica interneta na kojoj je ona bila, je nestala, a viši potpredsednik CNBC Kevin Krim je dobio obaveštenje da su u nerazjašnjenim okolnostima ubijena njegova deca.

Saopštenje CNBC i ubistvo dece Kevina Krima je u Americi postalo „hit“ za oktobar. Neverovatno, ali nije bilo nikakvih komentara. „Hit“ je iz informacionih saopštenja nestao već kroz 2 – 3 dana. Posle toga je nastala potpuna ćutnja…

Tužba Spire Law Group: mogući motivi i ciljevi

Vredi pokušati da se snađemo u motivima i ciljevima podnošenja tužbe. Inicijator kolektivne tužbe je pravna kompanija Spire Law Group, LLP. Mislim da motivi i ciljevi akcije mogu da budu sledeći:

1.                              Pi-ar akcija grupe pravnika kako bi se šire saznalo o postojanju te kompanije;

2.                              Organizovanje masovnog protesta protiv zločinačkog rada bankarskog sistema SAD i niza najpoznatijih političara i državnih funkcionera koji su radili u dogovoru sa bankarima;

3.                              Uticanje na tok i rezultate predsedničkih izbora u SAD;

4.                              Sakupljanje novca od klijenata od poverenja;

5.                              Različite kombinacije navedenih motiva i ciljeva.

Ukoliko su tačne verzije 1 i 4, inicijator čitave akcije bi bila grupa pravnika koja predstavlja kompaniju. Ukoliko su tačne verzije 2 i 3, pravna kompanija je predstavljala samo izvršioca narudžbine određenih spoljnih lica i organizacija.

Da malo pažljivije pogledamo neke detalje čitave priče.

1.Stariji potpredsednik CNBC, čija su deca ubijena, nije odgovoran za donošenje rešenja o razmeštaju i uklanjanju informacionih materijala. On je odgovoran za tehnička pitanja (digitalnu informacionu tehnologiju).

2.Pravna kompanija Spire Law Group, LLP  je do 2012. godine bila malo poznata u SAD-u. O njoj se ni danas ne zna mnogo. Do aprila 2012. kompanija je nosila drugi naziv: Mitchell J.Stein&Associates LLP. Ukoliko prelistamo zvanična dokumenta kompanije Mitchell J.Stein&Associates LLP otkriće se da je 150 godina (prema nekim drugim izvorima – preko 200 godina) ta kompanija radila za bankarsku i finansijsku elitu SAD.

Kompanija je još 2011.godine na svom sajtu saopštila da ima iskustvo iz rada sa 350 banaka i finansijskih kompanija. Kompanija je bila prilično zatvorena, i sa „narodom“ nije radila. Do okretanja kompanije „narodu“, poreskim obveznicima i običnim klijentima banaka došlo je prilično naglo – posle finansijske krize 2008-2009.godine.

Sa kolektivnom tužbom koju je sastavila kompanija Spire Law Group može da se upozna ko god želi – ona je na internetu. Tužba se sastoji od nekoliko stotina stranica. Iako nisam pravnik, ipak vidim da ona ne liči na pravni dokument, već pre predstavlja dokument političkog tipa.

 

Pažljivo čitajući shvataš da je dokument, blago rečeno, aljkav. Teško je poverovati da ga je pravila kompanija koja, kako se tvrdi na njenom sajtu, ima više od dva veka pravne prakse.

Pranje“ novca od strane banaka

U tužbi se na različite načine ponavlja jedna ista misao: „Novac klijenata američkih banaka, koji su dobili hipotekarne kredite, odlazi van granica države, na račune ofšor firmi koje su formirale američke banke, i tamo se „peru“. Međutim, u stvari je sve, najverovatnije, potpuno drugačije.

Gotovina svetske narkomafije se ulaže na depozitne račune američkih banaka,tj. američki bankarski sistem predstavlja najveću „perionicu“ novca na svetu. Američke banke akumuliraju taj „prljavi“ novac preko mreže svojih ekspozitura i firmi-ćerki koje su osnovane u različitim delovima sveta.

Prema podacima Departmana SAD za narkotike i organizovani kriminal samo u vreme poslednje krize narkomafija je na depozite banaka uložila skoro 400 milijardi dolara „prljavog“ novca. 

Svaki bankar zna da 1 dolar gotovine koji je stavljen za depozit omogućuje banci da od „vazduha“ stvori nekoliko novih bezgotovinskih dolara u obliku odobrenih kredita. Tako da hipotekarni krediti koje su američke banke prošle decenije velikodušno odobravale predstavljaju nove, „potpuno čiste“ dolare koji su se pojavili kao rezultat „pranja“ „prljavog“ novca svetske narkomafije.

Taj novac koji su američke banke uspele da sakupe od korisnika hipotekarnih kredita (gotovinska uplata da bi se kredit odobrio, plaćanje kamate, otplata osnovnog duga) – sve to predstavlja mrvice u odnosu na stotine milijardi novog bezgotovinskog novca.

Usto, takav novac je „čist“ od samog starta. Ne treba da se „pere“. Te istine koje spadaju u „abecedu“ rada sa novcem svaka pravna firma koja ima iskustva sa velikim bankama zna odlično.

Najveći skandal u vezi sa „pranjem“ novca otkako postoje SAD je bio skandal u vezi sa bankom HSBC. Ta banka ne pripada grupi onih sa Volstrita, nju smatraju za evropsku banku. U stvari – ona je pod kontrolom grupe Rotšilda.

Poslednja novost: vlasti Sjedinjenih Država i banka HSBC su se dogovorile o „najprijateljskijem“ razrešenju ove neprijatne priče.

Banka će američkoj blagajni uplatiti 1,5 milijardi dolara kao kaznu za svoje operacije sa „prljavim“ novcem. Ali ta cifra predstavlja samo kap u odnosu na operacije sa „prljavim“ novcem koje se mere bilionima i trilionima, a koje američke banke obavljaju van SAD-a, između ostalog i preko ofšor kompanija.

Koliko li novca ima u ofšor kompanijama?

Autori tužbe pojma nemaju o računanju. Iznos koji se traži tužbom je 43 biliona dolara. Da uporedimo to sa nekim drugim brojkama koje karakterišu ekonomiju SAD-a (na današnji dan, u bilionima dolara u tekućim cenama):

BDP (na godišnjem nivou) – 15,0;

Državni dug – 16,1;

Dug po hipotekarnim kreditima – 13,1;

Troškovi federalnog budžeta – 3,5;

Gotovina u prometu – 2,6;

Ukupna novčana masa (gotovina i bezgotovinski novac) – 10,0.

Znači, pravna firma koja zastupa interese dužnika po hipotekarnim kreditima, od banaka traži da se vrati iznos koji je preko tri puta veći od ukupnog duga miliona klijenata koji su dobili hipotekarne kredite.

Osim toga, ta firma zastupa interes samo jedne hiljade onih, kojima je odobren hipotekarni kredit. Ukupan iznos duga te grupe ljudi ne može da se meri bilionima dolara, već samo stotinama miliona.

Firma Spire Low Group objašnjava da preko navedene tužbe pokušava da vrati sav novac klijenata američkih banaka i američkih poreskih obveznika koji su banke prebacile u ofšor kompanije.

Stvarno, u tim kompanijama je mnogo novca koji američke banke izvlače iz ekonomije SAD-a, pre svega kako ne bi morale da plate poreze. A takođe i njihovi bogati klijenti.

Pa koliko li se to novca nakupilo u ofšor zonama i teritorijama po čitavom svetu? U leto 2012. objavljene su ocene autoritetne nevladine organizacije Tax Justice Network, koja se bavi pitanjima nelegalnog izvoza kapitala i ofšorima.

Prema njenim podacima u ofšorima je akumulirano ne manje od 21 bilion dolara, i ne preko 32 biliona. Očigledno je da je čak i maksimalna procena Tax Justice Network-amnogo manja od iznosa koji predstavlja odštetni zahtev Spire Low Group. 

A u ofšorima su sredstvafizičkih i pravnih lica ne samo iz SAD-a, već i iz mnogih drugih zemalja. Šta više, američkim kompanijama je do skora bilo mnogo komplikovanije da se od poreza sklanjaju u zavetrinu ofšora, od kompanija iz mnogih drugih zemalja.

Astronomski iznosi koji su uneti u tužbu pokazuju samo da se autori dokumenta nisu preterano trudili ni da logično razmišljaju, ni da se pozabave elementarnom matematikom. Astronomske cifre su im zatrebale očigledno da bi moglo da se efikasno utiče na emocije širokog auditorijuma.

Tako da to nije tužba – to je politička bomba…

Pa onda – šta se krije iza događaja od 25.oktobra 2012.godine?

U Americi se svake godine vrše takozvane hipotekarne konfiskacije, koje se mere stotinama hiljada. U rezultatu – na ulicama se kao beskućnici nađu milioni Amerikanaca.

Ljudi traže način da se odupru pritisku banaka.

Protiv banaka se podnose kolektivne i individualne tužbe.

Prema ocenama Finacial Times-a, koje su objavljene u septembru o.g. broj tužitelja po hipotekarnim kreditima može da se poveća na 100 hiljada. Može se desiti da banke moraju da plate za preteranu agresivnost koja je postojala u periodu između 1.01.2009. i 31.12.2010. Među bankama koje će biti prinuđene da isplate kompenzaciju mogu se naći i takvi giganti kakvi su Bank of America, JP Morgan Chase, Citibank, HSBC, MetLife Bank, PNC Mortgage i Wells Fargo.

Iznosi koji bi trebalo da se isplate po svakoj tužbi kreću se između 500$ i 125000$. Takođe, moguće je da će banke u nekim slučajevima morati da vrate već oduzetu imovinu.

U odnosu na tradicionalne sudske tužbe dokument koji je pripremila Spire Low Group više podseća na političku deklaraciju koja je sačinjena radi što većeg omasovljenja.

Teško da će američki sudovi uopšte takve „tužbe“ i razmatrati.

Informaciona agencija CNBC je trebalo da prva odapne strelu, a drugi masmediji – samo da se priključe „borbenim dejstvima“. Međutim – nešto je zapelo u poslednjem trenutku, saopštenje CNBC je uklonjeno sa sajta, te je napad odložen.

Očigledno je da je to rezultat određenog kompromisa koji je napravljen među konkurentskim grupama globalne elite, a koji je postignut u zadnjem trenutku (ili, možda, u prvom trenutku rata koji je upravo počeo).

Događaji u vezi sa tužbom Spire Law Group predstavljaju čudovišnu kombinaciju ispoljavanja objektivnih procesa koji se dešavaju u američkom društvu i subjektivnih pokušaja globalne elite da se raspoloženje Amerikanaca za protest „osedla“ u njenom interesu.

U SAD-u se sakupila kritična masa energije za protest protiv halapljivih banaka Volstrita, protiv „marionetske“ administracije Bele kuće i korupcione vlade, protiv potkupljivih partija – republikanske i demokratske, protiv neljudskog kapitalističkog sistema uopšte.

Primetni su i pokušaji jednog dela globalne elite da preuzme kontrolu energije narodnog protesta i da je usmeri u pravcu koji odgovara njoj. Tužba Spire Law Group po nekim osobinama podseća na vrlo „mutan“ pokret „Okupiraj Volstrit“ koji je počeo u Americi 2011.godine.

Taj pokret, kako tvrde vrlo dobro obavešteni izvori, sponzoriše i politički ga podržava poznati finansijski špekulant i Rotšildov agent Džordž Soroš. Jer, iako pokret „Okupiraj Volstrit“ formalno nosi antikapitalistički karakter, on u stvari potpomaže labavljenje SAD-a kao jedinstvene države i promenu balansa snaga u svetu u korist grupe Rotšilda, tako što se slabi grupa Rokfelera.

Tužba Spire Law Group je zamišljena kako bi se pokrenuli mnogi milioni Amerikanaca koji su dospeli u dužnički čvor hipotekarnih kreditora jer su se našli u beznadežnoj situaciji. To je mnogo ozbiljnija snaga nego stotine ili čak hiljade rasturenih učesnika pokreta „Okupiraj Volstrit“.

 

Fondsk

Share this post: