Ujen Vu crni pojas drugi stepen Šaolin manastira: Žena lovac na ucene u Las Vegasu (VIDEO)

lovac na ucene las vegas zena amerika

Ako vas uhapse i optuže za neki zločin u Americi, sudija će vam uglavnom odrediti kauciju — sumu novca koju možete da položite da ne biste ostali u zatvoru do početka suđenja.

Mnogi ljudi ne mogu da priušte sebi kauciju , zbog čega neki traže reformu , ali je uglavnom moguće zadužiti jemca da položi kauciju u vaše ime.

Ako se ne pojavite u sudnici na vreme, biće izdat nalog za vaše hapšenje, a sud šalje obaveštenje jemcu u kojem se kaže da ovaj ima 180 dana da vas dovede ili se odrekne punog iznosa kaucije.

Tu nastupa Ujen Vu.

Vu je lovac na ucenjene glave iz Las Vegasa koja kaže da je počela da puca iz pištolja sa tri godine i da je stekla crni pojas drugog stepena u hramu Šaolin u Kini; prema njenim rečima, ona je jedini aktivni ženski lovac na ucenjene glave sa zvaničnom dozvolom u državi Nevadi. Jemci je zadužuju da dovede kriminalce koji su prekršili uslovnu slobodu i ponekad pobegli iz grada.

Ona je u prošlosti jurila prostitutke preko državnih granica u društvu njihovih makroa, a jednom je svojim očima videla kako starija žena preskače zid od dva metra. Našli smo se s njom da popričamo o prednostima i manama njenog neobičnog posla.

VICE: Kako ste postali lovac na ucenjene?

Ujen Vu: Odrasla sam uz filmove sa Brus Lijem i postala sam učitelj borilačkih veština — držala sam svoju školu. Nakon što sam je prodala, počela sam da tražim nešto drugačije. Moji prijatelji iz policije predložili su mi da pokušam da radim s njima, ali nisam želela da nosim uniformu, vozim službeno vozilo ili se trudim da napredujem u policijskoj hijerarhiji.

Teško mi je da slušam naređenja ljudi, naročito ako su gluplji od mene. Pucam iz pištolja od svoje treće godine, tako da su mi rekli: „Jesi li ikad razmišljala o tome da postaneš lovac na ucenjene?“ Povezali su me sa ljudima koji rade taj posao i vozila sam se sa njima dok su bili na zadatku kako bih stekla sliku o tome šta se traži — i navukla se!

Kako se postaje lovac na ucenjene sa dozvolom?

U Nevadi morate da pohađate kurs u trajanju od ukupno 80 sati. Osam sati dnevno, do samog kraja smene — bez slobodnih dana. Imate predavanja koja traju tri ili četiri dana, pokriven je ceo krivični zakonik, uče vas kako funkcioniše polaganje kaucije i kako raditi sa agentima za jemstvo. Potom nastupa obuka za rukovanje vatrenim oružjem i borbu golim rukama. U međuvremenu sam postala instruktor tih časova.

Kako ste počeli da gradite svoje ime u ovoj profesiji?

Kad sam počinjala, išla sam po agencijama koje garantuju za kaucije i one su mi davale slučajeve od kojih su svi digli ruke. Ništa nisu rizikovali — ako ne rešim slučaj, neću biti plaćena. I tako sam radila na slučajevima koje niko drugi više nije hteo i postizala rezultate.

Takav nastup filtrira mnoge ljude koji pokušavaju da se ubace u ovaj zanat zato što ne mogu sebi da priušte da rade u slobodno vreme i sami plaćaju za benzin radeći na tim slučajevima. Većina ljudi ne uspe u ovom poslu.

Da li se neki slučaj iz vaše prošlosti ističe kao posebno zanimljiv?

Jedna prostitutka iz Rinoa prekršila je uslovnu slobodu pod kaucijom u vrednosti od 10.000 dolara. Pozvala sam lika koji je položio kauciju u njeno ime. U dosijeu je pisalo da joj je dečko, ali ja sam mu rekla: „Budimo realni — bio si njen makro.“ Odbio je da mi pomogne da je nađem, pa sam mu rekla: „Trenutno si u minusu 10.000 dolara — i to samo za kauciju.

Nisam ti još ni ispostavila račun za svoje usluge.“ Kad tragam za ljudima, obično naplaćujem po satu — što više vremena utrošim na traženje, više će morati da plate za moje usluge.

Pristao je da mi pomogne da je pronađem. Vozila sam šest sati do Rinoa da ga pokupim u kući njegove majke. Nosila sam značku i pištolj u futroli. Odvezli smo se do San Franciska, ali kad smo stigli, čuli smo da se ona preselila u Santa Mariju, u Kaliforniji. Vozili smo još šest sati. Bila sam umorna, ali nisam mogla da kažem: „Hej, jesi li raspoložen da malo preuzmeš volan?“

Kako smo se približavali Santa Mariji, bila sam sve očajnija i počela sam da se molim u sebi: Dragi Bože, molim te, želim samo da stignem tamo i da je ugledam kako hoda ulicom! Najsmešnije od svega, makro ju je spazio na trotoaru neposredno nakon što smo ušli u grad.

Ustremili smo se na nju, ali je ona primetila makroa i počela da trči. Pojurili smo za njom, a policija nam je tad zaustavila kola. Rekla sam im da sam lovac na ucenjene i pokazala im dosije devojke. Oni su mi rekli: „Znate pravila, morate da nas pozovete čim stignete u grad.“ Rekla sam im da samo što nismo stigli, pa su nas pustili da idemo svojim poslom.

Vratili smo se poteri i videla sam je kako trči ispred nas. Uskočila je u kamion koji je naišao i makro mi na to kaže: „Šta ćemo sad?“ Ja mu kažem: „Druže, uskočila je u kamion nekog čoveka, šta može da uradi?“ A on će na to: „Verovatno će mu ponuditi svoje usluge.“

Makro mi je ispričao da se devojke služe jednim sajtom dok rade i na njemu postavljaju svoje slike, podatke o tome u kom su kraju grada i svoje cene. Tako smo otišli do motela u kom je odsela i čekali je da se pojavi. Četrdeset minuta kasnije, ispred motela se parkirao kamion.

Popričala sam sa vlasnikom motela, pokazala sam mu svoju značku i dosije slučaja, i pitala ga da li je ta devojka iznajmila sobu. On mi pokaže koju, a ja mu kažem: „Dajte mi ključeve. Ako mi ih ne date, razvaliću vam vrata i moraćete da ih popravljate. Šta vam se više sviđa?“ A vlasnik je u fazonu: „Evo ključeva!“

Odem ti ja tako do vrata i slušam devojku kako onom čoveku recituje cenovnik. Čekam da se baci na posao jer tad neće moći da beži tako brzo — i otvaram vrata. Ona je na kolenima, a ja joj kažem: „Ovo nije tvoj dan.“ Liku kažem: „Žao mi je, buraz, ali nećeš dobiti ono čemu si se nadao!“

Ima li još slučajeva koje nećete zaboraviti?

Morala sam da privedem 60-godišnju ženu sa nizom saobraćajnih prekršaja. Nije stala pred znakom za zaustavljanje, prešla je duplu traku — osnovne stvari. Odemo ti mi do kuće te gospođe i kažem svom partneru da pokriva zadnji izlaz. Njeno dvorište je ograđeno zidom od cigala i moj partner kaže: „Žena ima preko 60 godina, ovaj zid je viši od dva metra — gde može da pobegne?“

I tako oboje pođemo na glavna vrata i pokucamo. Čujemo kretanje u kući — vidimo kako se pomeraju roletne. Upadamo joj unutra, ali ona je već istrčala pozadi i preskače zid od dva metra. Zašto bi 63-godišnja gospođa bežala zbog saobraćajnih prekršaja?

Pretražimo kuću na spratu i pronađemo zapečaćenu sobu u kojoj gaji travu. Policija je zaplenila sve što je našla; mogla je to da izbegne da nije preskakala zid.

Kako naplaćujete ono što radite?

Mogu da naplaćujem po satu, plus fiksna tarifa od 350 dolara ili 10 odsto od kaucije — šta je bolje. Kako stičete klijente, sve više pregovarate o svojoj naknadi. Pošaljem im spisak troškova i, kad putujem van države, moj cenovnik se automatski udvostručuje.

Čim se optuženi nađe u pritvoru, moja naknada dolazi na naplatu. Moji klijenti znaju da postižem rezultate. Spreme blanko ček čim preuzmem slučaj. Ako imam novog klijenta, ja mu kažem: „Moraš imati gotovinu kod sebe kad se pojavim sa optuženim u lisicama.

Ako nemaš novac za mene, okrenuću se i pustiti ga na slobodu.“ Ja diktiram uslove. Neki klijenti traže da im pošaljem sliku na kojoj se vidi da sam uhvatila begunca, ali ja ne pristajem na to, mogu da ih vide uživo kad stignemo. Nisam ti ja tu da okidam slike koje ćeš posle kačiti na Fejsbuk.

„Dešavalo mi se da me ljudi, dok kleče na zemlji, hvataju za nogu i preklinju da ih pustim. A bilo bi im lakše da su otišli na sud. Samo je to trebalo da urade.“

Kako se optuženi ponašaju kad ih uhvatite?

Isprva svi glume da su tvrd orah, ali smeškaju tokom vožnje do pritvorne jedinice. Neki su mi plakali. Ignorišem ih; nije me briga. „Želiš maramicu?“, kažem im. Dešavalo mi se da me ljudi, dok kleče na zemlji, hvataju za nogu i preklinju da ih pustim. A bilo bi im lakše da su otišli na sud. Samo je to trebalo da urade.

Kakav je osećaj raditi posao kojim toliko dominiraju muškarci?

Kad sam prvi put počela da se vozim s lovcima na ucenjene da bih videla kako hvataju optužene koji se nisu pojavili na sudu, muški lovci su pokušavali da me zaplaše. Nalagali bi mi da pokrivam zadnje ulaze kuća dok smo jurili begunce, jer bi se tako svaki put usred noći našla u mraku. Pokušavali su da me zaplaše i to ih je zabavljalo. Ali uspela sam da se izborim sa tim i da steknem njihovo poštovanje. Ne bežim od izazova.

Da li se ljudi koje juriš iznenade kad vide ženskog lovca na ucene?

Da i to mi ide na ruku. Ispočetka bih pokucala na vrata i rekla: „Zdravo, ja sam devojka iz kancelarije, poslali su me da pokupim neka dokumenta.“ Oni bi otvorili vrata a ja bih rekla: „Dobro, a sad se okreni i stavi ruke iza leđa!“

Ljudi me potcenjuju, ali to je dobro za posao. Rečeno mi je da moje tetovaže plaše ljude, a to nije samo poza. Ako me izazoveš, videćeš da se ne foliram. Već sam znala da kažem momcima: „Ovo ti je prvo upozorenje, ali i poslednje. Ako želiš da laješ i ponašaš se kao kreten prema meni, spržiću te tejzerom. Jebi se, majmune — upozorila sam te!“ Ja se ne zajebavam. Nisam tu da igram igrice.

Šta su vam planovi za budućnost?

Upravo sam otvorila agenciju koja jemči za kaucije, taka da sad ne vodim samo ljude u zatvor, već ih i izbavljam iz njega. U budućnosti bih volela da otvorim ispostave i u drugim državama. Šta ću, ovladala sam ovim poslom.

(VICE)

Share this post: