ULAZAK UKRAJINE U NATO ZA RUSIJU JE SMRTNO OPASAN

Rusija će pomagati stanovnicima jugoistočnih oblasti Ukrajine da stvore svoje političke i vojne strukture, kako bi uklonili one koji su, po mišljenju Rusije, nelegitimni jer su nasilno preuzeli vlast u Kijevu.

Pre 60 i kusur godina predsednik države koja se naziva najdemokratskijom na svetu – Džon Kenedi – doveo Zemlju na prag nuklearnog rata zato što su se sovjetske rakete pojavile na Kubi. I rusko rukovodstvo danas mora da se pobrine za bezbednost svoje zemlje.

Kako bismo mi u Izraelu reagovali kad bi, na primer, Al Kaida ili Iran zaključili legalni sporazum s Jordanom i postavili u toj zemlji sistem PVO s najmodernijim raketama i sisteme „zemlja-zemlja“? Da li bi se Izrael obratio Pokretu Gorana?

Radi se o životno važnom problemu za Rusiju, zato se Moskva neće zaustaviti ni pred čim, neće pomoći nikakve sankcije.

Štaviše, teško da će Rusija ići na postizanje nekog sporazuma sa Zapadom, zato što je već postojao sporazum o raspuštanju Varšavskog pakta, koji je pokušao da zaključi Gorbačov, zatim sporazum o Libiji, kao i poslednji sporazum s Janukovičem, koji je važio pola sata.

 

Piše: Jakov KEDMI, izraelski geopolitičar, vojno-politički ekspert, bivši šef obaveštajne strukture „Nativ“

 

Može li dalje prodiranje vojske Rusije u kontinentalnu Ukrajinu da dovede do realnog rata između dve države?

Da bi se odgovorilo na to pitanje, prethodno treba shvatiti: koji su uopšte ciljevi Rusije?

U Ukrajini je na vlast došla određena politička grupa koja je znatno ekstremnije nastrojena prema Rusiji i Rusima nego Janukovič i Timošenko.

U Rusiji se dobro sećaju da je jedna od težnji prethodne vlade bilo ne samo pridruživanje EU, već i ulazak u NATO. A ulazak Ukrajine u NATO za Rusiju je smrtno opasan, pošto bi vojne baze NATO na teritoriji Ukrajine pretvorile ceo sistem protivraketne odbrane Rusije u hrpu metala i dovele u opasnost čak i rakete srednjeg dometa i sve životno važne centre u zemlji. To znači da bi Rusija ostala bez odbrane.

Polazeći od toga, Rusija je donela odluku da ne dopusti ulazak Ukrajine u NATO i da je dovede pod vlast vlade koja nikad neće preduzeti korake koji ugrožavaju bezbednost Rusije.

Rusija u tom smislu potpuno opravdano smatra da nema nikakvog smisla deliti Ukrajinu i zato se zalaže za celovitost Ukrajine. Rusija želi da cela Ukrajina – do poslednjeg milimetra, sve do svoje do zapadne granice – bude jedinstvena država.

A promena vlasti u Ukrajini treba da se dogodi voljom samih građana Ukrajine. Zato Rusija neće uvoditi svoju vojsku, osim ako se situacija potpuno ne otme kontroli.

Da, Rusija će pomagati stanovnicima jugoistočnih oblasti Ukrajine da stvore svoje političke i vojne strukture, kako bi uklonili one koji su, po mišljenju Rusije, nelegitimni jer su nasilno preuzeli vlast u Kijevu.

Ruska vojska bi mogla (i to je logično) da preuzme kontrolu nad nuklearnim elektranama, kako bi sprečila diverzije. Jer, posledice napada na nuklearne centrale mogle bi da budu strašnije od Černobilja.

Bilo bi razumno, ako dođe do direktnog konflikta, zauzeti i neke centralne aerodrome, da bi se sprečilo dostavljanje pomoći onih koje Rusija smatra svojim neprijateljima.

Rusija se danas trudi da konsoliduje i organizaciono, a i vojno, one snage u Ukrajini koje se protive trenutnoj vlasti u Kijevu i koje su spremne da je smene.

Ukoliko se uspe u smenjivanju vlasti mirnim putem, neće biti nikakvih problema. Međutim, ukoliko do toga ne dođe, moraće da se primeni sila. Ali, sila građana Ukrajine, a ne ruske armije.

Što se tiče mogućih sukoba ruske sa ukrajinskom armijom, ukrajinska armija jednostavno ne postoji. Ne postoji takav pojam. Ukrajinska armija je odavno razoružana i opljačkana.

Postoje ljudi koji nose uniformu ukrajinske armije – verovatno će deo tih ljudi pokušati da spreči rusku armiju da preuzme strateške objekte u Ukrajini. Ali, to neće imati nikakvog značaja.

Želim da napomenem da je pre 60 i kusur godina predsednik zemlje koja se naziva najdemokratskijom na svetu – Džon Kenedi – doveo Zemlju na prag nuklearnog rata zato što su se sovjetske rakete pojavile na Kubi. A danas rusko rukovodstvo mora da se pobrine za bezbednost svoje zemlje.

A kako bismo mi u Izraelu reagovali kad bi, na primer, Al Kaida ili Iran zaključili legalni sporazum s Jordanom i postavili u toj zemlji sistem PVO s najmodernijim raketama i sisteme „zemlja-zemlja“? Da li bi se Izrael obratio Pokretu Gorana?

Radi se o životno važnom problemu za Rusiju, zato se Moskva neće zaustaviti ni pred čim, neće pomoći nikakve sankcije.

Štaviše, teško da će Rusija ići na postizanje nekog sporazuma sa Zapadom, zato što je već postojao sporazum o raspuštanju Varšavskog pakta, koji je pokušao da zaključi Gorbačov, zatim sporazum o Libiji, kao i poslednji sporazum s Janukovičem, koji je važio pola sata.

Malo je verovatno da će Rusija ići na potpisivanje nekog sporazuma koji ne vredi koliko papir na kojem je napisan.

Navešću drugi primer.

U Egiptu su uklonili Morsija.

SAD su to proglasile za vojni puč i uvele sankcije novim vlastima u Egiptu – ekonomske i vojne.

Ono što se dogodilo u Ukrajini nikako se ne može porediti s događajima u Kairu. Ali, u Egiptu je Vlada nelegitimna i Amerikanci primenjuju sankcije.

A ono što je urađeno u Kijevu, na Majdanu, izvršeno je po istim standardima kao u Kairu.

Legitimnost je u ovom slučaju uslovna, lažna, tim pre što je suština ionako u raketama.

(Fakti)

Share this post: